Srbija položila prvi ispit pred MMF-om

I dok je u državnoj kasi zabeležen dobar rezultat, jer je manjak u budžetu upola manji od praga koji je postavio MMF, kada je o strukturnim reformama reč, gotovo da nema nikakvog pomaka. Olakšavajuća okolnost je što stručnjaci MMF-a nisu specijalisti za strukturne reforme, pa u tom delu moraju da se konsultuju sa predstavnicima Svetske banke i drugih institucija. S druge strane, nerealno je očekivati da se strukturne reforme, koje nisu mogle da se realizuju za 15 godina, sada sprovedu za tri meseca. Činjenica je, takođe, da su u Memorandumu ekonomske i finansijske politike, koji je vlada dostavila Fondu, nerealno postavljeni pojedini rokovi pa ne treba da čudi što u prvom kvartalu nije urađeno dve trećine od dogovorenog. Doduše, predstavnici misije MMF-a pokazali su tolerantnost kad je reč o probijanju rokova, koji su postavljeni za sprovođenje strukturnih reformi, ali za ovo „gledanje kroz prste“ članovi našeg pregovaračkog tima mogu da zahvale isključivo dobrim rezultatima u budžetu, s obzirom na to da je na kraju prvog kvartala deficit države pao ispod dva odsto. Za MMF je najbitnije da probijanje rokova, kad je reč o strukturnim reformama, nema direktne ili indirektne posledice po budžet, odnosno da ne predstavlja trošak za državnu kasu. Prema procenama vlade, Srbija će do kraja godine ostvariti pozitivan privredni rast pa su u skladu s tim korigovane i projekcije stope rasta – sa minus 0,5 odsto na nula, a pominje se čak i pozitivan privredni rast od plus 0,5 odsto. To znači da će privreda Srbije, umesto u recesiji, biti u stagnaciji, odnosno u blagom plusu. Nominalno gledano, očekivani BDP biće veći za oko 150 miliona evra.

U saopštenju misije MMF-a ističe se, između ostalog, da će dodatnih 117 miliona SPV (oko 146 miliona evra) biti stavljeno na raspolaganje Srbiji, mada su vlasti najavile da ne nameravaju da povlače raspoloživa sredstva. Konstatuje se, takođe, da se ekonomska perspektiva Srbije u određenoj meri poboljšala i da je misija MMF-a podigla projekciju realnog rasta BDP za 2015. sa minus 0,5 na nula odsto. „To je odraz efekata nižih cena nafte na domaću potražnju, kao i veće eksterne potražnje. Međutim, ekonomija je i dalje ispod svog potencijala, što, zajedno sa niskim cenama uvoza i odloženim povećanjima regulisanih cena, doprinosi niskoj inflaciji. Fiskalni rezultati u prvom kvartalu 2015. bili su u skladu sa ciljevima predviđenim programom. Deficit sektora opšte države bio je značajno niži od projektovanog, zahvaljujući višim prihodima. Jednokratni faktori su igrali važnu ulogu, ali treba ukazati i na povećanje prihoda od PDV-a i akciza. Tekući primarni rashodi republičkog budžeta bili su niži od predviđenog nivoa, a većina mera fiskalne konsolidacije na kojima se bazira budžet za 2015. sprovedene su u skladu sa planovima. Aktuelna fiskalna konsolidacija stvorila je prostor za monetarnu relaksaciju, što bi trebalo da pruži podršku ekonomskom oporavku“, stoji u saopštenju koje je potpisala šefica misije MMF-a Zuzana Murgasova.

Srbija je, dakle, uspešno prošla prvu kontrolu aranžmana iz predostrožnosti. Ipak, o onome što zaposlene i penzionere najviše interesuje, a to je povećanje plata i penzija, za pregovaračkim stolom nije bilo ni reči. Šefica misije MMF-a podsetila je da dogovoreni ekonomski program predviđa da se prethodno udeo plata u BDP smanji na sedam, a udeo penzija na 11 odsto. Inače, kada je Srbija ušla u program iz predostrožnosti sa MMF-om, udeo plata u BDP bio je oko 10, a penzija oko 13 odsto. Stanje u budžetu jeste dobro, ali MMF, kao konzervativnu instituciju, interesuje krajnji rezultat. Drugim rečima, plate i penzije moći će da budu vraćene kad se trošak budžeta za te namene umanji za oko milijardu evra. Na toj računici bazirana je fiskalna politika Srbije. Pojedini analitičari smatraju da je bolje da se učešće plata u javnom sektoru u BDP smanji na oko osam, a ne sedam odsto. To bi se postiglo smanjenjem broja zaposlenih za 10 odsto u roku od tri godine, kao i zamrzavanjem plata u ovoj i narednoj godini. Smanjene uštede na troškovima za plate u javnom sektoru nadoknadile bi se većim smanjenjem subvencija ili poboljšanom naplatom poreza. Ukoliko ove mere ne bi dale očekivane efekte, razmotrile bi se druge opcije, poput povećanja PDV-a. Sa stanovišta društva bolje je da se kroz godinu-dve poveća PDV nego da se pogoršaju javne usluge, tvrde ekonomisti i upozoravaju da je prerano razmišljati o vraćanju plata i penzija na nivo iz oktobra prošle godine, jer bi se time poništili rezultati ostvareni u fiskalnoj konsolidaciji. Realnije je, tvrde oni, da se u 2016. godini ovim kategorijama stanovništva isplati neki vid jednokratne pomoći. Veliki kamen spoticanja u pregovorima predstavljali su razgovori o poskupljenju struje. I pored obećanja da Srbija neće pristati na rast cene električne energije od 15 odsto, koliko je tražio MMF, vlada, očigledno, nije imala mnogo manevarskog prostora za pregovore, pa će domaćinstva u Srbiji od 1. avgusta plaćati struju skuplju u proseku za 12 odsto. Od toga će 4,5 procentnih poena pripasti EPS-u, a preostalih 7,5 odsto idu u budžet, na osnovu akcize na struju koju je vlada prvi put uvela, uprkos činjenici da neke mnogo bogatije zemlje u Evropi imaju nultu stopu akciza. Svi se slažu s konstatacijom da je Srbija, posle prve revizije aranžmana sa MMF-om, uspešno položila ispit. Upozoravaju, međutim, da će naredni monitoring, koji će uslediti posle završetka drugog kvartala, biti teži jer će se u fokusu naći strukturne reforme i privatizacija.

Autor je naučni savetnik i redovni član NDES