Srbiji potreban dugoročni plan razvoja preduzetništva

Otvarajući ovaj skup ekonomista Ljubomir Madžar primetio je da je ekonomsko zaostajanje i siromaštvo Srbije posledica bar pet velikih razaranja u proteklih 100 godina i da je to razlog zbog čega je danas u Srbiji malo šta bolje nego u vreme socijalizma. Na ekonomiju Srbije, prema njegovim rečima, uticala su dva svetska rata, velika hiperinflacija, raspad bivše SFRJ, međunarodne sankcije i gubitak tržišta u svetu. „Jednostavno rečeno, dok su se drugi razvijali i gradili, Srbija se bavila sama sobom i gubila vreme, i to je ključ zašto u ekonomskom smislu zaostajemo za drugim zemljama Evrope“, rekao je Madžar, koji je naveo da su u socijalističko vreme u ondašnjoj Jugoslaviji stope rasta bruto domaćeg proizvoda dostizale nivo od sedam do osam odsto, „a danas je to pusti san“. I stopa nezaposlenosti bila je niža, dok je danas gotovo pedeset odsto mladih do 30 godina bez posla. „I zaduženost Srbije, spoljna i unutrašnja, danas je znatno veća nego u vreme socijalizma“, dodao je Madžar, priznajući da je taj socijalistički razvoj privrede imao u sebi klicu usporavanja i nije bio održiv, pa je na kraju propao.

Milan Petrović, predsednik Srpske asocijacije menadžera, poručuje da je neophodno napraviti ozbiljan plan razvoja preduzetništva i edukovati ljude kako da pokrenu mali biznis. Kada je reč o tome šta treba proizvoditi, on smatra da treba analizirati šta Srbija uvozi i potom pronaći način da te artikle proizvodimo. To bi mnogo značilo za domaću ekonomiju jer bi se time smanjila uvozna zavisnost. Podsetio je i na to da će dobar deo ljudi iz javnog sektora ove godine ostati bez posla i dodao da većina njih nema ideju čime će se sutra baviti.

– Mi moramo da pomognemo tim ljudima, kroz podršku preduzetništvu, da udruže kapital i da pokrenu zajedničke projekte i proizvodnju. Samo tako moći će da drže život u svojim rukama. Činjenica je da mnogi ljudi čekaju, jer se plaše da preuzmu rizik i mnogo im je komotnije da sede u državnim firmama, u javnom sektoru, da redovno primaju platu i da ih niko previše ne pita koliko su radili – kaže predsednik SAM-a.

Prema oceni direktora kompanije Šnajder elektrik, Dragoljuba Damljanovića, poslovno okruženje u Srbiji značajno se promenilo nabolje u protekle tri do četiri godine, usvajanjem seta novih zakona. Ipak, i dalje je otvoreno pitanje kako smanjiti troškove državnog aparata koji opterećuje poslovanje privrede. On je naveo da će na tržištu opstati one korporacije koje budu insistirale na odgovornosti zaposlenih, u smislu da moraju da imaju inicijativu u radu, da obavljaju poslove što efikasnije i uspešnije. „Generacija novih klinaca više ne želi da živi da bi radila, već da radi da bi živela. Oni imaju drugačije prioritete od starijih generacija i zato se korporacije u svetu tome već prilagođavaju“, naglašava Damjanović.

I generalni direktor hotela „Kraun plaza“ u Beogradu, Živorad Vasić, smatra da današnja generacija menadžera želi da radi stvari „što brže i to želi odmah“ i dodaje da malo kompanija u Srbiji posluje po uzoru na velike korporacije na Zapadu. „Privreda mora da se oživi i tu može pomoći vraćanje mladih stručnjaka i menadžera iz inostranstva, ali njih morate adekvatno da platite, jer je iluzija da će oni raditi za 400 do 500 evra mesečno“, upozorio je Vasić.

Na Vivaldi forumu čula se i konstatacija da nije lako biti preduzetnik u Srbiji, jer je to pionirski poduhvat, što znači da morate da budete snalažljivi i da čak koristite političke veze. Čulo se i to da je i dalje najveća prepreka za razvoj preduzetništva loše poslovno okruženje. Preduzetnici su izrazili nezadovoljstvo poslovnim okruženjem u Srbiji, koje i dalje nije dobro, kao i zbog nejednakog tretmana države prema preduzetnicima kada je u pitanju naplata poreza. „Biti preduzetnik u Srbiji zapravo znači biti snalažljiv. Osim toga, ukoliko želite da napredujete u biznisu, morate biti bliski sa vladajućim strukturama“, tvrdi Dragan Radić, osnivač firme Ninamedija.

U Srbiji je dosta teško promovisati ideju preduzetništva i to je pionirski poduhvat, rekao je vlasnik kompanije Anđeli Milivoje Čalija, a predstavnik CPG grupe Robert Čoban ocenio je da je država proteklih godina postala generator negativnog odnosa prema domaćem preduzetništvu. Na panelu „Ostati, otići, vratiti se“ čulo se da je mnogo mladih ljudi u Srbiji nezaposleno i da ne vidi nikakvu perspektivu u svojoj zemlji, što je i najčešći razlog njihovog odlaska.

Televizijski i filmski reditelj Stanko Crnobrnja rekao je da, u načelu, ljudi menjaju mesto življenja u potrazi za uspehom i dodao da u našoj zemlji ima puno mladih koji vladaju stranim jezicima i znanjem rada na kompjuteru, što im omogućava da razmišljaju o odlasku u inostranstvo. „Mladi ljudi po vokaciji su neustrašivi, ali su u Srbiji u strahu od sopstvenog društva, tako da se deo njih, pod pritiskom neostvarene želje da imaju tri obroka dnevno i krov nad glavom, odlučuje da ode u inostranstvo, a drugi deo stalno razmišlja o tome. Prisutna je i nova transfuzija u Beogradu, gde puno mladih odavde odlazi na Zapad, a dosta stranaca, mahom iz islamskog sveta, dolazi da živi u Beogradu i po tome srpska prestonica ponovo dobija kosmopolitski karakter“, zaključio je Crnobrnja.

Kad Srbija spava

Zanimljivo zapažanje imao je Milan Petrović, predsednik Srpske asocijacije menadžera. On je ocenio da cela Srbija spava, ili se pretvara da spava, aludirajući na nedostatak inicijative da se stvari pokrenu s mrtve tačke. „Mnoge kompanije uglavnom dele istu viziju i strast ka ispunjenju ciljeva, ali malo njih to i čini u stvarnosti. U korporacijskom upravljanju preovladava strah od neimanja i strah od nepripadanja. Ti strahovi su inspiracija i pokretač delovanja u privatnim kompanijama“, istakao je Petrović.

Šćućuriti se ili šepuriti se

Na jednom od panela na Vivaldi forumu pokrenuta je i tema da li se u borbi za sopstvene stavove treba šćućuriti ili štrčati. Ocenjeno je da je to stvar ličnog izbora, ali da je važno da se izborimo za bolje društvo i budućnost novih generacije, bez obzira na današnju krizu društva u Srbiji. Glumac Dragan Bjelogrlić rekao je da, ulazeći u Upravni odbor sportskog kluba Partizan, koji je u teškoj finansijskoj situaciji, našao u manjini, jer drugačije misli od ostalih u Upravi i javnost to dobro zna. „I ćutanje i povlačenje je stav, u situaciji kada jedno društvo dotiče dno“, kaže Bjelogrlić i dodaje da se u Srbiji politička elita veoma dobro organizovala, uz podršku određenih medija koji im služe. Novinarka Olja Bećković ocenila je da ovo vreme, u kome „šćućuriti“ se ne znači odustati, već razumeti da se „u park kod autobuske stanice ne ide posle 23 sata i da naša zemlja u ovom času liči na tu autobusku stanicu, neprekidno od 0 do 24 sata“. Naučnik Miša Đurković smatra da je politika u Srbiji danas postala „ozbiljan i krvav posao“, za razliku od devedesetih godina prošlog veka.