Srušene iluzije o blagostanju

Vera Georgijev, prvi sekretar ambasade Bugarske u Srbiji, objasnila je da su reforme koje su države na evrointegracionom putu u obavezi da sprovedu, uključujući usklađivanje zakonodavstva sa evropskim propisima, garancija boljeg pravnog okvira za zasnivanje i razvoj radnih odnosa, širenje i jačanje unutrašnjeg tržišta i slobodno kretanje roba, kapitala, novca, usluga i ljudi. Time nacionalna privreda postaje konkurentnija na evropskom i svetskom tržištu.

– Ukidanjem viznog režima Srbija već oseća prednosti slobode kretanja, a posle ulaska u Uniju benefiti će biti mnogo veći. Činjenica je da bugarski državljani sada mogu slobodno da putuju, da se nastanjuju, uče i rade u bilo kojoj zemlji-članici, kao i da osnivaju vlastita preduzeća, koristeći privilegije koje nudi socijalni sistem EU. I obrnuto, državljani ostalih država ostvaruju ista prava u Bugarskoj. Neke od tih prednosti već može da koristi i Srbija kao zemlja kandidat za članstvo, na primer preko različitih programa u oblastima obrazovanja kulture, nauke – navela je Georgijeva.

Ukazujući na dobit koja se ogleda u ekonomskoj sferi ona je naglasila da su zahvaljujući ekonomskim reformama sprovedenim u Bugarskoj stvoreni bolji uslovi za strana ulaganja jer je poboljšana investiciona klima. Država je postala sigurnija i stekla je poverenje privrednika, ali i stranih kreditora i investicionih kompanija. Georgijeva ističe da je članstvo u EU olakšalo i pristup finansijskim institucijama i fondovima u okviru EU. Ona je u tom kontekstu pomenula da je veoma bitan kapacitet države za korišćenje sredstava, kao i iskustvo u pripremi projekata. Georgijeva je ukazala i na veoma dobar sistem zaštite potrošača koji se primenjuje u Evropskoj uniji. „Prednosti članstva u EU ogledaju se i u nematerijalnom, odnosno kulturološkom smislu. Pomenuću samo da je bugarski jezik postao jedan od zvaničnih jezika Unije, što je otvorilo put i ćirilici kao zvaničnom pismu“, navela je Georgijeva.

Na predavanju je ukazano i na rasprostranjenu iluziju, prvenstveno u bivšim socijalističkim zemljama, da će članstvo u Uniji automatski doneti napredak i bolji životni standard.

– EU nije lek za sve probleme. Činjenica je da EU pruža mogućnosti, ali od nas zavisi kako ćemo pruženu šansu da iskoristimo. Svima je jasno da životni standard u Bugarskoj nije poboljšan u meri u kojoj su to ljudi očekivali, zbo čega su mnogi moji sunarodnici razočarani, ali moramo priznati da je Bugarska uspela da očuva fiskalnu stabilnost, a i makroekonomski indikatori su među najboljima u Evropi. To dugoročno posmatrano stvara uslove i za bolji život pojedinaca – zaključila je Georgijeva.

Prema oceni nekih analitičarima u Sofiji, pristupanje Bugarske EU pozitivan je otklon od inače turbulentne istorije tog naroda na Balkanu. Članstvo u EU usledilo je posle spore tranzicije započete 1989. Ozbiljne reforme počele su tek 1997. posle hiperinflacije, rasprostranjenog gubitka štednih uloga Bugara i krize vlasti. I tu bi, smatraju analitičari, trebalo tražiti razloge za nešto sporiji napredak Bugarske u odnosu na ostale članice EU. Ipak, zabeležen je rast bruto domaćeg proizvoda za 53 odsto u odnosu na 2007, dok je za 2013. procenjen na 54,4 milijarde dolara ili per capita 7.582.

Izneverena očekivanja

Prema rezultatima istraživanja agencije Alfa riserč u Sofiji, ni posle sedam godina od ulaska Bugarske u EU, uslovi života u toj zemlji nisu se promenili na bolje. Čak 51 odsto anketiranih izjavilo je da ne vide nikakav napredak , dok 17 odsto njih smatra da je život u toj zemlji pogoršan posle priključenja Uniji. S druge strane, 32 odsto ispitanih Bugara veruje da je njihova zemlja imala koristi od pristupanja EU. Prema anketi koja je obuhvatila 1.024 lica, podršku članstvu u EU pružilo je 40 odsto ispitanih. To je značajan pad u odnosu na 70 odsto koliko je zabeleženo u trenutku kada je Bugarska kročila u EU. No, uprkos pesimističkim procenama, 46 odsto anketiranih Bugara nada se da će njihova zemlja, pre ili kasnije, videti koristi od članstva u EU.