Turizam umesto nafte

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Prostranu zemlju (gotovo 330.000 kvadratnih kilometara) u Jugoistočnoj Aziji sa brzo rastućim stanovništvom (blizu 31 milion) su poslednjih meseci pogodili niže cene sirove nafte, odliv kapitala, pad berzanskih akcija, devalvacija juana, nacionalne valute Kine koja je najznačajniji trgovinski partner Malezije, jačanja američkog dolara i slabljenje vrednosti nacionalne valute ringit. Istovremeno, premijer Datuk Seri Nadžib Razak, koji je na čelu države od 2009, pod žestokim je udarom opozicije i nekih domaćih i stranih medija zbog navodne uloge u finansijskim problemima jedne domaće banke.

Pa opet, dostupne analize ukazuju da je ekonomija Malezije zdrava. Premijer Nadžib Razak i članovi njegovog kabineta, ističu da je između 2009. i 2014., bruto nacionalni prihod (BNI) Malezije porastao je za 47,7 posto. GNI se sastoji od ukupnog domaćeg proizvoda (BDP), plus prihoda stalno boravećih stranih državljana, a minus zarada stranaca koji ne borave stalno u Maleziji.

Prošlogodišnji rast BDP je izneo šest odsto, posle 4,7 u 2013. Prema prognozama Organizacije za ekonomski razvoj i saradnju (OECD) rast BDP-a na godišnjem nivou u Maleziji u naredne četiri godine će iznositi 5,6 posto.

Procenjuje se da će u 2015. nominalni BDP vredeti 375.633 milijardi dolara ili 12.127 dolara po stanovniku. Meren paritetom kupovne moći (po tržišnim cenama) BDP je za ovu godinu procenjen na 800.169 milijardi dolara, a per kapita na 25.833,2 dolara.

Premijer Nadžib Razak je 2010. pokrenuo Program privrednog preobražaja Malezije (ETP), tokom čijeg sprovođenja je rast investicija na godišnjem nivou bio 2,5 puta veći u odnosu na prethodni period. Svake godine od 2010, su ukupne investicije u Maleziji dostizale rekordni nivo. Većina ovih investicija potiče iz privatnog sektora.

U zemlji se uspešno sprovode fiskalne reforme. Fiskalni deficit je umanjen proteklih pet godina, dok je nivo javnog duga ostao na samo 53 odsto BDP-a. Stopa inflacije je ograničena na samo 2,4 posto.

Napori Malezije za smanjenje siromaštva bili su veoma uspešni i praktično je eliminisano apsolutno siromaštvo, koje je ispod jedan odsto. Od 2009, prihodi najsiromašnijih 40 odsto domaćinstava rasli su prosečnom godišnjom stopom od 12 procenata, što je više od nacionalnog proseka od osam posto. Sprovođenjem zakona o minimalnoj zaradi, 2,9 miliona ljudi je trenutno izvučeno iz apsolutnog siromaštva.

Četvrto, projektima vezanim za puteve u ruralnim oblastima, struju i vodu poboljšani su uslovi života za pet miliona ljudi. Ovo možda predstavlja najveću investiciju vlade u periodu od pet godina u istoriji Malezije.

Vladini zvaničnici ocenjuju da je Malezija prošla kroz impresivnu ekonomsku transformaciju za vreme mandata premijera Nadžiba Razaka. Po njima zemlja se nalazi na putu da ostvari cilj da postane nacija sa visokim prihodima do 2020.

Premijer je ovih dana naglasio da su ekonomske osnove Malezije i dalje snažne. Privreda je zabeležila rast od 4,9 odsto u drugom kvartalu 2015, usled čega je ostvaren polugodišnji rast BDP-a od 5,3 odsto. U vladi i centralnoj banci procenjuju da će rast BDP-a u ovoj godini biti između 4,5 i 5,5 odsto.

Nadžib Razak smatra da pravu sliku o privredi Malezije predstavlja izveštaj o konkurentnosti u svetu za 2015, sadržan u godišnjaku Međunarodnog instituta za menadžment (IMD) iz Lozane u Švajcarskoj. Tu je Malezija rangirana na 14. mesto od 61 zemlje, ispred Holandije, Irske, Novog Zelanda, Australije, Ujedinjenog Kraljevstva, Koreje i Japana.

Premijer je dodao da malezijska ekonomija nastavila da beleži rekordan trgovinski i suficit tekućeg računa. “Stanje na tržištu radne snage je stabilno, sa stopom nezaposlenosti od 3,1 odsto u maju 2015. i niskom stopom inflacije”, rekao je Nadžib Razak. Po njemu, čvrstina finansijskog sistema Malezije je očuvana.

Ekonomisti Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) takođe konstatuju da će, posle godine u kojoj je ostvaren snažan rast od šest odsto, niže izvozne cene energenata u 2015. doprineti blagom padu, ali i dalje impresivnoj stopi rasta od pet odsto. Inflacija će verovatno zabeležiti blagi porast na oko 3,25 posto u 2015.

Privredne aktivnosti će pokretati domaća potrošnja i rast privatnih investicija u sektorima nevezanim za naftu, za koje se pretpostavlja da će ostvariti korist od nižih cena energenata i viših cena industrijskih proizvoda. Po MMF-u, sadašnja makroekonomska politika je odgovarajuća.

U Maleziji, međutim, jačaju upozorenja da se zemlja mora okrenuti drugim izvorima prihoda, pošto cena sirove nafte i dalje pada. Smatra se da je turistički sektor od suštinskog značaja, a da će slabiji ringit (izgubio je 10,5 odsto u poslednjih osam meseci) pomoći će da Malezija postane jeftinije odredište.

Turizam na godišnjem nivou donosi zaradu od gotovo 70 milijardi ringita, usled čega je to drugi sektor po zaradi strane valute u Maleziji i jedan od sektora koji daju najveći doprinos ekonomiji. Oko 27,4 miliona ljudi posetilo je Maleziju prošle godine. No, ta brojka je u padu, mada je 2015. bila “Godina posete Maleziji”, što govori da i dalje postoji prostor za ulaganje kako bi bila poboljšana reputacija vrhunske turističke destinacije u 2016.

Cilj je – društvo razvijenih

Ranije ove godine je premijer Nadžib Razak predstavio 11. malezijski plan razvoja, za koji zvaničnici kažu da označava kontinuiranu posvećenost vlade realizaciji Vizije 2020, čiji je cilj da zemlja do te godine stekne status razvijene. U okviru petogodišnjeg plana predstavljeni su neki od ciljeva za ekonomiju u narednim godinama kao i široke strategije neophodne za njihovo postizanje.

Četiri ključne strategije koje naglašavaju plan su: Povećanje produktivnosti kako bi bio obezbeđen održiv i inkluzivan rast; promocija investiranja u cilju pospešivanja ekonomskog rasta; povećanje izvozne konkurentnosti kako bi bio poboljšan trgovinski bilans; i povećanje fleksibilnosti u fiskalnoj politici kako bi bila osigurana održiva fiskalna pozicija.

Stanovi i radna mesta

Za ostvarivanje razvojnih ciljeva u narednih pet godina, među kojima su nova radna mesta i izgradnja stanova, Malezija će izdvojiti 260 milijardi ringita, ili 72,18 milijardi dolara. U tom periodu je predviđen ukupan rast BDP od pet do šest odsto, a zasniva se na zdravom porastu potrošnje (6,4 odsto godišnje) i privatnih investicija (9,4 odsto godišnje). Dohodak po glavi stanovnika će dostići 54.100 ringita (15.690 dolara) uz porast prosečne mesečne zarade po domaćinstvu sa 6.141 u prošloj godini na 10.540 ringita. Na kraju ovog planskog perioda zavisnost Malezije od prihoda vezanih za naftu će opasti sa sadašnjih oko 30 na 15,5 odsto sa. Kvalifikovani radnici činiće 35 odsto ukupne radne snage. Produktivnost radne snage će porasti sa 77.100 RM u 2015. na 92.300 RM u 2020.