U penziju sa navršenih 67 godina

Jedna od takvih mera je i podizanje starosne granice za odlazak u penziju sa 65 na 67 godina. Ta odluka se odnosi na sve građane Nemačke rođene posle 1946, a sprovodiće se postepeno tako da će oni rođeni 1964, odnosno oni koji se penzionišu posle 2029. godine, u penziju odlaziti sa navršenih 67 godina.

Primera radi, zaposleni rođeni 1956. u penziju idu sa 65 godina i 10 meseci a rođeni 1961. sa 66 godina i šest meseci. Konzervativno-socijaldemokratska vlast kancelarke Angele Merkel je prošlog meseca, na insistiranje socijaldemokrata a uprkos sumnjama stručnjaka, usvojila Zakon kojim se pak omogućava da u punu penziju odu zaposleni koji imaju samo 63 godine, a punih 45 godina su uplaćivali penzione doprinose. To rešenje odnosi se pre svega na zaposlen koji su, odmah posle srednje škole, dakle veoma mladi, počinjali da rade, često i veoma teške poslove. U penzioni staž od 45 godina računa se i najviše pet godina nezaposlenosti, ali u punu penziju ne mogu da idu oni koji su na birou za zapošljavanje proveli dve godine neposredno pre penzionisanja sa 63 godine. No, uprkos podizanju starosne granice za odlazak u punu penziju, moguće je otići i u prevremenu penziju, za šta se i dalje, uprkos umanjenim primanjima, odlučuje veliki broj zaposlenih. Za svaki mesec odlaska u mirovinu pre roka penzija se umanjuje za 0,3 odsto, što praktično znači da će primanja onih koji se penzioniše godinu i po pre vremena, biti umanjena za 5,4 odsto.

U ovoj oblasti postoji niz zakonskih rešenja. Jedno od najpopularnijih svakako je odlazak u pretpenziju, odnosno prelazak na tzv. starosno uslovljeno skraćeno radno vreme. Za to je potrebno da zaposleni ima najmanje 55 godina i da je u poslednjih pet godina najmanje 1.080 dana uplaćivao penzijsko osiguranje. Gotovo svi koji koriste tu mogućnost, dele godine do penzionisanja u dva bloka. U prvom rade puno radno vreme s polovinom plate, ali im poslodavac uplaćuje pun iznos penzionih i doprinosa za zdravstveno osiguranje. U drugom bloku, pred sticanje starosnih uslova za punu penziju, ne rade uopšte, a primaju polovinu zarade. Kada se dostigne granica za penzionisanje, penzija se uvećava do punog iznosa. Postoji, međutim, rizik što sve do dostizanja pune penzije, oni koji se odluče za to rešenje ostaju faktički zaposleni, te mogu i da dobiju otkaz, ukoliko na primer preduzeće bankrotira.

Zanimljivo je, takođe, da zaposlene majke mogu za svako dete o kojem su se starale 24 meseca da to unesu u staž, čime im se penzija mesečno uvećava za 56,28 evra na zapadu, odnosno za 51,48 evra – na istoku zemlje. I taj zakon je nedavno izmenjen. Do 1. jula je važio stari, po kojem su se dve godine podizanja dece priznavale samo majkama koje su decu dobile posle 1992. Sada se propis odnosi i na majke s decom ranijih godišta.

Izvor: Snežana Bogavac, dopisnik Bete