Donji dom francuskog parlamenta usvojio je 23. jula Predlog teritorijalne reforme, kojim se broj regiona u toj zemlji smanjuje sa 22 na 13. Ovu reformu je predložila vlada levice kao način za povećanje konkurentnosti u zemlji. Međutim, daleko od toga da u zemlji postoji konsenzus u vezi s tim rešenjem, koje je Senat u prvom čitanju odbacio, a naredno izjašnjavanje očekuje se na jesen. Predlog zakona je u Narodnoj skupštini dobio 261 glas „za“, 205 poslanika glasalo je protiv, dok je uzdržanih bilo 85.

Sa lokalnim liderima su vođeni žustri razgovori, do poslednje minute, a karta koju je predložio predsednik Fransoa Oland menjana je dva puta. U raspravi vođenoj u danima pre usvajanja reforme, ministar unutrašnjih poslova Bernar Kaznev istakao je da je jedini cilj promene teritorijalne organizacije Francuske „ekonomska konkurentnost francuskih regiona u 21. veku“. Državni sekretar za teritorijalne reforme Andre Valini ocenio je da je neophodno imati velike i ekonomski jake regione. „Jer danas se ekonomska konkurentnost ne meri samo među zemljama, već i među teritorijama“, kazao je Valini.

Deo reforme, poput spajanja regiona Puatu-Šarant, Akvitanija i Limuzen, čiji će centar biti Bordo, prihvaćen je bez problema. Nije problematično ni spajanje Overnje i Rone-Alpa sa Lionom kao glavnim gradom. Prema oceni geografa Žaka Levija, koji predaje na politehnickoj školi u Lozani i Fakultetu politickih nauka u Parizu, ova dva primera nisu sporna i odgovaraju logici povećanja konkuretnosti. Stvari postaju složenije kada se stigne do Normandije, na severozapadu zemlje, gde bi od dva regiona trebalo da postane jedan. Zanimljivo je, takođe, da se Ruan i Kaen, inače glavni gradovi dosadašnjih regiona, već nadmeću oko toga koji od njih će biti glavni centar novog regiona. Gradonacelnica Lila iz vladajuće Socijalisticke partije kivna je zbog spajanja regiona Nor-Pa de Kale i Pikardije, koji su zahvaćeni ekonomskom krizom. Ona upozorava da se „od dva siromašna regiona ne može napraviti jedan bogat“. Ni stanovnici Alzasa, sa centrom Strazburom, nisu oduševljeni spajanjem sa Lorenom, a posebno sa Šampanj-Ardenima. Samo tri regiona ostaće nepromenjena – Il de Frans oko Pariza, Provansa-Alpi-Azurna obala sa centrom u Marseju, i Korzika koja se ne može spajati budući da je reč o ostrvu. Ni prekomorske teritorije nisu obuhvaćene reformom.

Opozicioni poslanici iz redova centra i ekologa smatraju da je ova reforma velika improvizacija i vecina njih se uzdržala od glasanja, kao i neki poslanici Socijalističke partije. Desničarska Unija za narodni pokret glasal je protiv, s tim što su i neki njihovi poslanici bili uzdržani. „Stvari se i dalje mogu menjati“, izjavio je državni sekretar Valini, dodajući da će najesen o reformi odlučivati Senat u drugom čitanju, nakon cega bi reforma trebalo da bude usvojena u Parlamentu. On je rekao da bi nakon toga bilo potrebno dve do tri godine da se spoje regioni i njihove politike, pre svega u domenu ekonomije. U Parlament će u septembru stići i predlog za jačanje nadležnosti regiona u odnosu na 101 departman, deo teritorijalne organizacije koja predstavlja naslede Revolucije iz 1789. godine.