Ulaganja u infrastrukturu smanjuju nivo uvozne zavisnosti

Podsećaju, takođe, da je ovaj region nekad bio jedinstveno energetsko tržište sa zajedničkom strategijom snabdevanja energijom, ali da od raspada zajednice zemalja Jugoistočne Evrope svaka država, nezavisno jedna od druge, radi na dostizanju energetske stabilnosti, zbog čega saradnja nije na nivou na kojem bi trebalo da bude. Ipak, na osnovu analize najvećih energetskih izazova u regionu, veruju da Jugoistočna Evropa poseduje kapacitet, ne samo da bude aktivan faktor na energetskoj karti Evrope već i da postane stub ekonomskog i društvenog razvoja. Dodatno, energetske potrebe jedne države prate kretanje bruto domaćeg proizvoda pa se od zemalja JIE očekuje realan godišnji rast BDP-a od dva do četiri odsto do 2018. godine. To će rezultirati rastom energetskih potreba regiona, što će dodatno doprineti nestabilnosti jer je region znatno zavisan od uvoza energije – čak 30 do 50 odsto.

Analiza strukture korišćene energije pokazuje da je region JIE preterano zavisan od uglja, kao i da se potencijali nuklearne energije i prirodnog gasa ne iskorišćavaju u punoj meri. Pritom JIE emituje gotovo 30 odsto više CO2 da bi proizvela jedinicu energije u odnosu na prosek EU27 i ostaje visoko zavisna od uvoza sirove nafte i naftnih derivata, prirodnog gasa i električne energije (JIE je neto uvoznik električne energije, sa izuzetkom Srbije i BiH). Taj raskorak bi mogao da se premosti poboljšanjem efikasnosti u proizvodnji, prenosu i distribuciji. Prema oceni analitičara, neefikasnost u proizvodnji uglavnom je rezultat zastarele infrastrukture. Oni u tom kontekstu navode podatak da je prosečna starost termoelektrana 35 godina. Uz konstataciju da se države JIE suočavaju i sa značajnim gubicima u prenosu električne energije, iznose procenu da bi se, ukoliko se stepen gubitka u prenosu i distribuciji svede na referentni nivo od pet odsto, ne samo moglo uštedeti 0,8 milijardi evra u potrošnji električne energije, već bi se eliminisao neto uvoz, i umanjila emisija štetnih gasova. Obeshrabruje podatak da između 60 i 80 odsto gubitaka, koji uglavnom nastaju u niskonaponskim mrežama, dolazi iz distribucije. „Ključ za rešavanje tog problema nalazi se u uvođenju pametne merne tehnologije, koja u kombinaciji sa savremenim sistemima upravljanja distribucijom, omogućava daljinsko nadgledanje, analizu, planiranje i kontrolu, a posledično i optimizaciju distributivne mreže“, ističu u Karniju. Komentarišući implementaciju relevantnih energetskih direktiva EU navode primer Slovenije, koja je usvajanjem novog Zakona o energetici napravila najveći iskorak. S druge strane, Hrvatska je u svoje zakonodavstvo unela zahteve za razdvajanjem proizvodnje i distribucije, ali tek treba da započne implementaciju, dok u Srbiji i BiH još nije bilo gotovo nikakvog napretka u vezi s razdvajanjem.

Analiza pokazuje da države JIE raspolažu ograničenim zalihama sirove nafte – samo 20 odsto rafinisane nafte dolazi s naftnih polja unutar regiona. Uprkos tome, rafinerije u regionu uglavnom su nedovoljno iskorišćene i neefikasne, a povećanje kapaciteta teško je ostvarivo s obzirom na to da veći deo prerađene sirove nafte ide u derivate poput benzina i ložnog ulja kojima su ograničeni tržište i marže. Kad je reč o prirodnom gasu, većina država ovog regiona veliki su neto uvoznici. Jedino Hrvatska 80 odsto svojih potreba za gasom podmiruje iz sopstvene proizvodnje (Srbija samo 20 do 25 odsto), dok se ostale države oslanjaju isključivo na uvoz. Infrastruktura gasovoda i terminala za tečni naftni gas (TNG) koja povezuje države JIE s gasom bogatim regijama od ključnog je značaja za uspostavljanje održivog snabdevanja. Nasuprot tome, region JIE ima veliki potencijal za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, naročito iz vode i biomase, ali i iz vetra, sunčeve i geotermalne energije. Dokaz u prilog tome je i činjenica da su još 2009. godine države u regionu imale viši udeo energije iz obnovljivih izvora nego što je prosek EU27 zemalja.

Kapitalni projekti

Jedna od preporuka stručnjaka Karnija odnosi se na ulaganja u razvoj infrastrukture za električnu energiju i prirodni gas. Oni podsećaju da je u toku realizacija nekoliko međunarodnih projekata vezanih za izgradnju hidroelektrana koje iskorišćavaju najveći potencijal regiona – vodene tokove, kao i da je predviđena gradnja hidroelektrana u BiH, Srbiji i Hrvatskoj vrednih više od 700 miliona evra. Isplanirani su i infrastrukturni projekti za prirodni gas, ali njihova realizacija još nije započeta. Jedan od ključnih projekata – gasovod Južni tok namenjen prenosu ruskog gasa u EU kroz širi region Jugoistočne Evrope, trenutno je obustavljen zbog konflikta EU i Rusije oko Ukrajine. Na toj listi su i Transjadranski gasovod (TAP), koji bi trebalo da smanji zavisnost EU od ruskog gasa i da pojeftini dostavu gasa iz Azerbejdžana u Zapadnu Evropu, kao i Jonsko-jadranski gasovod (IAP) koji se nastavlja na TAP i ima za cilj dopremanje gasa u Crnu Goru, južnu Hrvatsku i BiH.