Usitnjene parcele destimulišu potencijalne kupce

– Realno bi bilo da mali proizvođači, koji poseduju do 30 hektara zemljišta, mogu da kupe hektare koji se pominju u nacrtu Zakona, ali je u Nišu i pet okolnih opština broj takvih proizvođača izuzetno mali. Domaćinstvo na jugu Srbije u proseku poseduje samo 13 ari, tako da i poljoprivrednik sa tri ili četiri hektara zemljišta spada u velike proizvođače, a i oni nemaju kapacitet da kupe površine koje se pominju u novom zakonskom rešenju – kaže za Danas zamenik načelnika niške Uprave za poljoprivredu i razvoj sela Ljubiša Stojanović.

Naš sagovornik precizira da na teritoriji Niša, Doljevca, Merošine, Gadžinog Hana, Ražnja i Aleksinca ima 840 hektara državnog zemljišta koje je ušlo u „program izdavanja“, što znači da bi po usvajanju zakona to zemljište bilo nuđeno i na prodaju. Ipak, prošle godine je izdata jedva jedna četvrtina tog zemljišta, i to najčešće u moravskom slivu.

– U velikoj meri to zemljište čine usitnjene parcele, maksimalne površine do tri ili četiri hektara, koje se pri tom nalaze na rubu planinskih venaca i nisu pogodne za gajenje voća, povrća i ratarstvo. Ne mali broj njih nije uređen po sistemu vlasništva, tako da se ne vode na stvarne vlasnike već na neke druge osobe, ili čak i pokojnike. Ima i zemljišta koje podleže resituciji, i mi takvo zemljište ne izdajemo. Zbog svega toga zemljište koje nudimo u zakup, a sutra i na prodaju, nije interesantno za veću proizvodnju i investicije, i nije konkurentno – naglašav Stojanović.

On dodaje da sve to znači da ni stranci neće „pojuriti“ da dođu do takvog zemljišta u Nišu i okolnim opštinama. Utoliko pre što da oni pri kupovini imaju visoke zahteve, a parcele ovakvih karakteristika teško da mogu da ih zadovolje.