Demokratija skuplja od komunizma

Sedamdesetih godina prošlog veka na jednom od predavanja, u tada prestižnoj političkoj školi saveza komunista, na kraju časa o samoupravljanju, podiže dva prsta jedan kasapin iz MIP-a i reče predavaču : „Druže, svi moji kasapi koji su otišli u Beč da rade imaju 20.000 šilinga platu, a ja ovde imam 3.000. Jel to znači da mene košta moje pravo na samoupravljanje 17.000 šilinga mesečno? Evo, ja se odmah odričem tog mog prava ako mi date bar pola austrijske plate“. Naravno, bio je odmah proglašen za provokatora i agitatora, pa su se svi od njega dalje klonili.

Prođoše decenije, pa i kod nas prevlada uverenje da je komunizam i jednopartijski sistem ne efikasan, zastareo i onemogućava razvoj. Nikoše partije kao pečurke. Svaka od svake bolja, sa briljantnim programima i stavovima o našem ekspresnom razvoju u tom davno sanjanom demokratskom kapitalističkom sistemu. Odmah je svima bilo jasno da će se preko noći ne efikasne radne organizacije i društvena preduzeća vinuti put razvoja i prosperiteta. Odrekosmo se svojih nakaradnih samoupravnih prava, kao da nas iza ćoška željno očekuje naših 17.000 šilinga samoupravnog ne potrebnog troška. I ne samo to. Orekosmo se lošeg besplatnog školovanja i besplatnog zdravstva. Kažu, sve mora da se plati da bi nam moglo biti bolje. Nije ni problem kada imaš zapadnu platu da sve možeš da platiš.

Sve bi to možda i bilo tako da ovo nije zemlja Srbija, epicentar zaostalog Balkana. Falilo je da neko pročita zadnju stranu uputstva za upotrebu demokratije, gde lepo (istina sitnim slovima) pišu kontra-indikacije. Baš na toj poleđini stoji da se sistem ne može primeniti na teritorijama na kojima postoji zaraza gramzivosti i pohlepe, laži i prevara, mita i korupcije, podmetanja i nameštaljki… Jednostavnije rečeno, sistem ne važi tamo gde postoji princip „da komšiji crkne krava“.

Eto, šta smo tražili to smo i dobili, a mogli smo i na počeku znati da mi nismo dobri za kopiranje. Ima kod nas umova koji mogu sve da ukvare, a za koje pogrešno kažu da ne znaju ništa. Nema tog ko ne zna ništa. Kvarenje je znanje sticano vekovima i prenosi se onim malim genima, kao krive noge i ćelavost. Pokazali smo da demokratija nije savršen sistem i da je komunizam bio otporniji na te kvaritelje i fukare. Nežna je brate demokratija i nije za grubog srbendu porocima sklonog. Sad demokratiju plaćamo mnogo više nego ono sirotinjsko samoupravljanje, pa čak i kod doktora ne idemo, jer nama šta da se jede, a ni struje da skuvamo bar poparu.