Ekspresne dozvole za divljačku gradnju

Zajedničko za sve te zakone je to što su samo još više povećavali haos i omogućavali nove munte u lokalnim upravama. Krajnje su smešne izjave svih političara koji lupetaju o prosečnom vremenu izdavanja građevinskih dozvola, koje nikad niko nije ni ozbiljno računao, a nije ni mogao, jer takvih podataka i nema. Dokle god može svako da gradi objekat gde hoće i kako hoće bez dozvole, nema smisla pričati o rokovima koji stoje u zakonu. Uzgred, još 1979.g. je postojao zakon o izgradnji u kome je bio rok od 30 dana za izdavanje dozvole i opet ništa. Od tada pa na dalje je stanje u planiranju i izgradnji sve gore i gore. Otprilike to izgleda onako kako bi izgledao saobraćaj u kome nema saobraćajne policije, pa vozi Miško.

Pored divlje gradnje koja je bujala posle svakog zakona, kao pečurke posle kiše, još veću štetu i zlo predstavlja divljačka gradnja. To mu dođe kada neko na munte dobije dozvolu da gradi veliki objekat za tržište mimo svih urbanističkih i građevinskih normi. Dakle, nije divlja gradnja, ali je zato divljačka. Nikad se nije desilo da neko odgovara što je izdao dozvolu za ovakav objekat. Po pravilu, takvi su dobijali dozvolu za kraće vreme od svih zakonskih rokova, što je sasvim normalno kad se dobro podmaže i svuda kliza kao po loju.

Još 2003.g. je za vreme vladavine Šumarca pokrenuta inicijativa da se reši problem velikog broja objekata koji su građeni sa građevinskom dozvolom, a nikad nisu prošli tehnički pregled i nisu dobili upotrebnu dozvolu. Ne treba biti pravnik pa znati da takav objekat ima status gradilišta, a kod nas preko 90% stambenih objekata ima taj status. U ministarstvu niko nije bio ni tada, a ni sada, raspoložen da čačka mečku.

Ono što se ne vidi u ovim najnovijim izmenama i dopunama zakona je to da je osnovni motiv bio da se na mala vrata uvede u zakonske granice ceo projekat Beograda na vodi, jer je sve što je do sada urađeno u suprotnosti sa zakonom i sa važećim generalnim planom grada Beograda. Usput se omogućava stranim investitorima da grade gde hoće i šta god hoće, dakle opet dolazimo na divljačku gradnju. Za običnog čoveka ostaje onako kako je bilo i do sada. Ništa ne može, a i sve može, u zavisnosti od dobrog podmazivanja svuda gde škripi. Eto šta nam donosi ovaj taze zakon. Duplo golo.