Pošto je Elektroprivreda Srbije zabranila rudnicima u Kolubari i Kostolcu da prodaju komadni ugalj namenjen grejanju, mnogim građanima to zadaje velike glavobolje a nastala je i panika među onima koji nisu na vreme obezbedili ogrev za zimu ili su ostali bez naručenog uglja iz Kostolca. Skaču cene ogrevnog drveta i uglja, a građani pokušavaju da se snađu na razne načine.
Sigurno je da će ove godine nelegalna seča stabala biti u porastu. U nemogućnosti da nabave ugalj po pristojnim cenama, mnogi se odlučuju za drva. Cene već skaču. Kod istog prodavca metar bagrema je prošle sedmice bio 35 evra, a danas je već 40. Kaže da drva nema dovoljno i da će sigurno cene ići nagore. Pravda se da su nabavne cene od 30 evra, pa naviše i da nešto mora da se zaradi.
U nedostatku domaćeg uglja, neka lokalna stovarišta okrenula su se većem uvozu iz regiona. Ugalj Stanari iz okoline Doboja na stovarištima se nalazi po ceni od 10.500 dinara za tonu. Mezgraja iz Federacije BiH košta 13.500 dinara za tonu. Malo domaćeg uglja koji se može naći u prodaji sve je skuplji. Tako je Dunavac iz Kovina do nedavno bio 6.000 dinara, a sada je već 7.500 za tonu, kaže jedna sugrađanka. Uspela je da nabavi 5 tona po staroj ceni, ali uz pomoć rođaka i prijatelja. Ipak, ovaj ugalj dobar je za centralno grejanje, ali samo kada su spoljne temperature iznad nule.
Zbog zabrane prodaje uglja su najviše na gubitku građani koji su preko sindikata, udruženja penzionera ili udruženja invalida sklopili ugovore sa rudnikom. Oni već mesecima plaćaju naručen ugalj a može se dogoditi da ne dobiju ogrev. Iz Kostolca stiže informacija da je odobreno 106.000 tona za takva udruženja i slične institucije ali će ipak oko 10.000 domaćinstava ostati bez obećanog uglja.
Po svoj prilici, ove godine u ukupnoj konkurenciji svih energenata, naisplativije će biti onima koji se opredele za drva. Najveće troškove za grejanje u predstojećoj grejnoj sezoni imaće domaćinstva koja koriste lož ulje, propan butan gas i struju. Kako se navodi u analizi Agencije za energetiku, grejanje prosečnog stana na lož ulje tokom cele sezone biće potrebno 209.000 dinara, 125.000 dinara za propan butan gas, a grejanje na struju koštaće 107.000 dinara. Za grejanje prirodnim gasom, troškovi su dva do tri puta manji i iznose 56.000 hiljada dinara.
Gotovo iste troškove kao za gas imaće domaćinstva koja se greju na pelet, ako se sagoreva u pećima konstruisanim za to gorivo, kao i građani koji koriste ogrevno drvo čija je cena 5.800 dinara po kubnom metru i imaju peći niske efikasnosti.
Najjeftinije grejanje mogu imati domaćinstva koja se greju na drvo u područjima Srbije u kojima je ono jeftinije (na primer 4.000 dinara po kubnom metru), a naročito ako imaju novije peći čija je efikasnost oko 70 odsto. U tom slučaju grejanje na drva za celu sezonu koštaće oko 31.000 dinara, neveo je AERS.
Domaćinstva koja za grejanje stana koriste termoakumulacione peći imaće troškove koji iznose 39.000 dinara, ali samo uz uslov isključivog korišćenja jeftinije noćne električne energije, dok svako dopunjavanje peći tokom dana značajno uvećava troškove. Dopunjavanje dve peći snage od po 3 kilovata tokom dva sata dnevno, uvećava troškove grejanja za oko 45 odsto, na 57.000 hiljada dinara.
Domaćinstva koja koriste ugalj, u zavisnosti od vrste toga goriva, trošiće na grejanje od 43.000 do 46.000 hiljada dinara.
Za grejanje po standardu koji obezbeđuje centralno grejanje srednje izolovanog stana prosečne veličine, potrebno je u sezoni oko 9.000 kilovat stati energije, saopštila je Agencija za energetiku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
