Opozicija izgubljena u svemiru

Već od početka višestranačja u Srbiji najveći rejting u opoziciji su imali oni koji su najžešće i stalno kritikovali sve odluke vlasti. Bilo je i onih koji su pokušavali da predlažu nešto drugo, drugačije, bolje, koristeći argumente i logiku, ali takve vlast nikad nije slušala, a opozicija se prema takvima odnosila kao prema zabludelim ovcama, pa čak i šonjama. Šta tu ima da se predlaže kad se zna da vlast neće ništa da prihvati, a rejting se postiže samo kritikom. Mnogi takvi su napustili stranke ili se povukli sa političke scene, dok su na čelna mesta dolazili oni koji su se utrkivali ko će biti glasniji i drskiji prema vladajućoj stranci. Zar treba biti mnogo mudar pa shvatiti da najveći književni kritičari nisu bili dobri pisci, a likovni kritičari nisu nikad znali da slikaju? Isto važi za muziku, projektovanje, inovacije, rukovođenje…

Malo po malo, prođe 25 godina u kojima je vlast donoslila loše, pogrešne, zakasnele, štetne i nazadne odluke, a opozicioni kritizeri dolazili na vlast, pa se uverili da je lako bilo kritikovati, a sve sasvim drugačije kad si na vlasti. Onda nedostaju oni stručni i inventivni koji imaju ideje, predlažu dobre odluke i umeju da upravljaju. Obrnuo se krug, svi su bili opozicija pa vlast, pa opet opozicija i vratili smo se na početak. Odjednom postaje jasno da kritika vlasti nije glavno i jedino sredstvo kojim se opozicija može služiti, jer je providno i i banalno kritikovati nekog što radi skoro sve isto kao što se radilo kada je kritičar bio na vlasti. Svaka kritika se svodi na odgovor vlasti da su kritizeri pre njih radili još gore. Knjiga se svela na nekolicinu onih koji stalno nešto skaču i kritikuju, a vlast ima dežurne kontranapadače, koji uvek papagajski odgovaraju „vi ste bili još gori“. Šamaraju se oni tako i prepucavaju, a vozovi i karavani prolaze. Zakoni novi ali sklepani. Kadrovska politika očajna. Službe državne uprave se otrgle od kontrole, a javna preduzeća u rasulu i bez koncepcije. Na sve strane cveta korupcija, a opozicija izgubljena u svemiru, razoružana i obezglavljena, bez koncepcije i plana kako dalje. Opzicioni čelnici, sem manjih izuzetaka, se drže svojih funkcija kao mače za zavesu.

Mogao bi se neko nadati da je konačno došlo vreme za oporavak, kada su se svi već izređali na vlasti, ali mrka kapa. Opoziciona politička scena je zapunjena bivšim vlastodršcima kojima ne pada na pamet da se pomere, a oni pozitivni i konstruktivni su odavno izgubili nadu i povukli se sa scene.

Neko nam stalno mrsi konce i održava organizovani haos, a mi nikako da se dosetimo jadu. Ne pomaže ni ona stara „neka bude što biti ne može“. Teško da nam i Bog pomogne jer važi ona stara „pomozi sebi, pa će ti i Bog pomoći“.