Planirana divlja gradnja

Ako bi se oprostilo gradskoj upravi to što se nekoliko desetina lokala i poslovnih prostora ne izdaje dugi niz godina, a nije za oprost, opet nije jasno kako je moguće da se od izdavanja u zakup planira budžetski prihod od samo 45 miliona. Još crnje i gore je ako se zna da se nikad sve kirije ne naplate, a da se više od pola zakupnine potroši na investiciono održavanje tih objekata. Svaka nova vlast je konstatovala da je izdavanje lokala pod zakup oblast koja je van kontrole, a da će baš ona, nova i istinoljubiva tu oblast potpuno urediti. Onda dođe predlog budžeta i gle čuda, sve isto.

Od onih silnih hiljada hektara njiva ništa. U budžetu ni slova. Kao da ih nema. Stidljivo je samo predviđena naknada za korišćenje šumskog i poljoprivrednog zemljišta 150.000. Eto koliko nam je važna zemlja i poljoprivreda. Istina, predviđene su subvencije za podsticaj poljoprivredne proizvodnje 17 miliona. Deluje na prvi pogled nelogično da od zemljišta nema prihoda, nema zakupa, a daju se donacije privatnicima. Eto kako prvi pogled vara. Ako gradsko zemljište niko ne bi obrađivao, ono bi se zakorovilo, pa bi šteta bila velika. Onda mi damo subvenciju onima koji besplatno obrađuju tu zemlju, da se ljudi ne bi trošili za obradu i tako održavamo da zemljište ne postane korov i ledina.

Dok se državna vlast pati da donese novi zakon o građevinarstvu i obezbedi stranim i domaćim lovatorima da bez problema, brzo i skoro besplatno grade nove objekte, lokalna vlast se očigledno brine kako da učine običnim malim ljudima gradnju što jeftinijom. Rešenje je tu jednostavno. Dopustiš i dalje divlju gradnju i mirna Bačka. Za tako nešto ne treba ništa raditi. Okreneš glavu i praviš se da ne vidiš kako se gradi i kako po neko, tu i tamo, uzima malu proviziju da ne bi donosio rešenja o rušenju. Nikakva posebna mudrost. Možda se neko pita kakve to ima veze sa budžetom? Eto, ima veze. U prihodovnoj strani je predviđeno čak ogromnih 18,5 miliona za naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta. To znači da se planira dve-tri kolektivne stambeno-poslovne zgrade i desetak individualnih kuća. Privredne objekte i onako niko neće da gradi, a da tek i ne pominje čovek neki hotel, tržni centar, starački dom… Kad bi neko obračunao koliko bi moglo da se naplati kada bi se sve gradilo sa dozvolama, to bi bilo nekoliko stotina miliona, ili barem 60 miliona, koliko je planirano za održavanje javne rasvete. Bar da platimo noćnu rasvetu od taksi za izgradnju objekata, ili plate zaposlenih u urbanističkoj službi i nspekciji koje su oko 40 miliona. Zar nije logično da ove službe zarade makar samo svoju platu?

Dakle, planira se da divlja gradnja cveta neometano, jer je svima jasno da ljudi moraju da grade. Iz istog razloga nema ni dinara prihoda od kazni za gradnju mimo dozvole i projekta. Zašto ljude da kažnjavamo kad će to posle moći da legalizuju. Urbanističke planove ne treba ni pominjati. Nikom ne koriste, a mogu da smetaju kad se pojavi neki lovator. To je već bajata stvar.