Pokrenute suštinske reforme u energetici

Cilj tih promena je da najveća elektroenergetska kompanija u Srbiji izraste u modernu i efikasnu korporativizaciju, koja bi trebalo da bude motor prirednog rasta i razvoja u budućnosti, rečeno je na stručnom skupu “Uticaj korporativizacije na efikasnost poslovanja EPS-a” koji je organizovala redakcija internet časopisa Balkanmagazin.

Elektroprivreda Srbije je, kako je u uvodu napomenuo Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike, najznačajnije preduzeće u našoj zemlji a od EPS-a ne samo da zavisi finansijska stabilnost zemlje već i energetska bezbednost, privredni rast i razvoj.

“Jedna od ključnih tačaka pregovora sa MMF-om i je upravo EPS. Energetska bezbednost je ključno pitanje energetske politike Srbije. Država je ozbiljna onoliko koliko je energetski stabilna, bezbedna i energetski nezavisna. Zato EPS mora biti na nivou očekivanja”, poručio je ministar energetike dodajući da su investicije u elektroprivredu neophodne jer Srbiju očekuje privredni rast i veća potrošnja koja se mora zadovoljiti.

On je istakao da se EPS mora menjati da bi se prilagodio tržištu koje je sada otvoreno.

“To mora biti efikasnija organizacija koja će smanjiti troškove i povećati uštede kroz objedinjavanje planiranja i nabavki. Nova organizacija mora da obezbedi i veću naplatu, a tu je u poslednjih godinu dana ostvaren najveći napredak, jer je naplata sa 90 odsto povećana na 97 odsto. Zaoštrena je i politika prema tipičnim dužnicima, preduzećima u restrukturiranju, najviše u slučaju Petrohemije i Železare. Za to je bila potrebna odlučnost rukovodstva, kao i politička podrška Vlade i Ministarstva. EPS mora biti stabilna i jaka kompanija, koja se bavi proizvodnjom, distribucijom i naplatom električne energije, a ne socijalnom politikom”, ocenio je Antić.

Restrukturiranje i korporativizacija Elektroprivrede Srbije sprovodi se u fazama, a prema rečima Aleksandra Obradovića, generalnog direktora EPS-a, ništa od toga ne bi se desilo da Vlada i Nadzorni odbor nisu ukazali na potrebu za reformama.

U prvoj fazi transformacije kompanije koja je završena 1. jula ove godine, 14 preduzeća koja su poslovala u okviru JP EPS spojena su u samo tri. U drugoj fazi koja treba da se obavi do 1. jula 2016. godine, biće završen proces korporativizacije a EPS kao akcionarsko društvo treba da posluje mnogo efikasnije. (prezentacija – Aleksandar Obradović – pptx)

Generalni direktor EPS-a ukazao je na “istorijsku i suštinsku odluku” da se ukine jedan od dva sloja srednjeg menadžmenta.

“Svaki od izvršnih direktora u okviru Grupe preuzeo je funkcionalnu odgovornost za poslovanje u svojoj vertikali. Znam da ovo ne deluje kao nešto veliko, ali je to istorijska stvar, jer su se u prethodnom periodu menadžmenti privrednih društava postavljali partijski, kao deo koalicionih dogovora. Sada toga nema, iz EPS-a se istiskuje politika i ide se na departizaciju”, istakao je Obradović.

Od centralizacije upravljačkih funkcija a prema finansijskom planu do 2019. godine, EPS očekuje uštede od 350 do 470 miliona evra. Prema Obradovićevim rečima očekuje se da će godišnje uštede samo na nabavkama iznositi 36 miliona evra. Kao primer navedena je nabavka sistema za daljinsko očitavanje potrošnje struje, što bi trebalo da omogući uštedu od 32 miliona evra za dve godine.

“Sve distribucije sada posluju u okviru jednog sistema čime je odsečena još jedna linija menadžmenta. Ne planiramo da tu stanemo jer od 1. jula 2016. Vlada od nas očekuje velike investicije, otvaranje radnih mesta i dividende. Zato smo postavili agresivan finansijski plan u uslovima tržišne utakmice, jer od 1. januara 2015. EPS više nije monopolista”, poručio je Obradović.

On je napomenuo da vizija EPS-a do 2025. godine počiva na četiri stuba: investicijama, efikasnosti, korporativizaciji i novom poslovnom razvoju.

Obradović je dodao da se u razvoj EPS-a godinama slabo ulagalo jer je socijalna funkcija i politika niskih cena uzela danak u proizvodnim kapacitetima jer je kompanija na cenama nižim od tržišnih u poslednjih osam godina izgubila šest milijardi evra.

“Zato smo primorani da nove kapacitete sada gradimo iz kreditnih izvora. Plan je da uštede od blizu pola milijarde evra budu izvor novih investicija a kao i da klijentima ponudimo nove usluge. Mnoge elektroprivrede danas prodaju i gas, ugalj ili nude esko usluge. Moramo da nađemo nove izvore prihoda i profita ali će snabdevanje električnom energijom ostati primarna funkcija EPS-a”, rekao je Obradović, dodajući da se ozbiljno planiraju i ulaganja u obnovljive izvore energije.

Govoreći o značajnim rezultatima reformi u EPS-u Obradović je naveo da je u prvoj polovini godine ostvarena dobit od tri milijarde dinara, a da je planiran gubitak od 10 milijardi. Međutim, i dalje ostaje problem naplate od preduzeća u restrukturiranju i zaštićenih dužnika, pošto dve trećine duga pravi 15 najvećih dužnika.

Prvo zavisno preduzeće formirano u procesu korporativizacije EPS-a bilo je EPS Snabdevanje. Danas je to, kako kaže Dragan Jeremić, direktor ovog preduzeća, kompanija sa jasnim zadacima prodaje i naplate, godišnjim planovima, troškovima i kontrolom.

“Ovakvom organizacijom EPS grupa je završila proces jasne podele prava i nadležnosti distribucije i snabdevanja. EPS Snabdevanje nema pravnu službu, finansije, IT, strategiju, šaltere, bek-ofis. Sve ove usluge mi dobijamo od EPS Grupe i sa 70 zapsolenih okrenuti smo samo prodaji. EPS snabdevanje je u 2015. godini dramatično povećalo procenat naplate. Ponosni smo i što smo sa 14 od 24 strateška kupca uspeli da zaključimo dvogodišnji ili trogodišnji ugovor o snabdevanju što nam obezbeđuje stabilnost”, objasnio je direktor Jeremić.

Dragan Jovanović, izvršni direktor EPS-a za tehničke poslove proizvodnje energije, podsetio je da je “najmlađi” proizvodni kapacitet u Srbiji star 25 godina, a da je prosečna starost postrojenja veća od 40 godina. (prezentacija – Dragan Jovanović – ppt)

Tokom poslednje decenije prošlog veka proizvodni kapaciteti EPS-a su bili izloženi razaranju i sankcijama, da bi nakon 2000. godine započela njihova revitalizacija, ali su i dalje iscrpljivani jer je ista snaga morala da zadovolji sve veću potrošnju. U takvim uslovima, napomenuo je direktor Jovanović, sve promene u EPS-u su bile iznuđene i izazvane spolja, da bi trenutno restrukturiranje iniciralo rukovodstvo kompanije a podržali Vlada i resorno Ministarstvo.

“U prvoj fazi su formirane operativne grupacije, sa jasno definisanim učešćem u procesim nakon čega je obezbeđena horizontalna koordinacija između grupacija sa jasnim nadležnostima po vertikalama. Kada je to završeno, 1. jula ove godine obavljena je statusna promena, kroz koju su objedinjene zajedničke funkcije. Umesto vođenja kompanije po principu opšte prakse prešlo se na procesno upravljanje sa horizontalnom i vertikalnom koordinacijom po svim procesima”, ocenio je Jovanović.

Važnost promena u EPS-u ogledaju se i u tome što je sada po prvi put Strategija razvoja kompanije obligatorni dokument, a ne “prazno slovo na papiru”.

“Godišnji planovi se izvode iz strategije, pa onoga čega nema u strategiji neće biti ni u planovima. Godišnji planovi se rade za dve godine unapred pa sada pripremamo onaj za 2016. i 2017. godinu. Planiraju se izrada portfelja, održavanje, investicije i nabavke, čime se povećava ekonomičnost celog sektora”, istakao je Jovanović.

U narednom periodu EPS će morati da proizvodi dovoljno električne energije, da više polaže na zaštitu životne sredine u procesu proizvodnje, više investira u čistu proizvodnju i obnovljive izvore energije ali i da svoje poslovanje uskladi sa zahtevima ekonomske i tehničke efikasnosti i tržišta. A, sve to uz stare kapacitete, veliku opterećenost (termoelektrane godišnje rade i više od 7.000 sati godišnje), činjenicu da se 70 odsto električne energije dobija iz lignita lošeg kvaliteta, kao i obavezu da se primene direktiva EU o emisijama gasova.

“Da bi kororatizacija bila uspešna neophodno je da se reši pitanje vlasništva i uradi procena vrednosti sredstava EPS-a i njegovih obaveza. Kada krenemo u otvaranje poglavlja u pregovorima sa EU za energetiku dobićemo neke ciljeve. EPS jeste razdvojio proizvodnju i distribucije, ali ostaje da se to uradi i sa gasom. Kada budemo razagovarali sa EU o uslovima pod kojima možemo da završimo prilagođavanje evropskim pravilima. moramo da znamo šta tražimo, sa kojim ciljem i kako da pregovaramo”, rekla je Sanja Filipović iz Ekonomskog instituta.

Naplata dugovanja

U diskusiji koja je usledila nakon uvodnih izlaganja, direktor Obradović je, govoreći o naplati dugovanja, posebno onih od Staklare u Paraćinu, rekao da bi u slučaju da EPS isključi sve velike dužnike, stala cela privreda Srbije.

„EPS ne može da isključi ni škole, ni zdravstvene ustanove, ni policiju ni Vojsku… Probleme sa naplatom dugovanja ne bismo ni mogli da počnemo da rešavamo da nije bilo odlučne podrške Vlade Srbije. Danas EPS ima na računu sedam milijardi dinara više nego što je planirano od naplate dugova. Vlada Srbije i MMF su se dogovorili da se reši problem kompanija u restruktuiranju, a tako će biti i rešeno pitanje naplate dugova koje te firme imaju za isporučenu električnu energiju. Što se tiče Staklare u Paraćinu EPS, za sada, čeka da ta kompanija počne da plaća dugove, kao što to sada čini prema Srbijagasu. U ovakvim slučajevima morate biti i pragmatični, jer kada bismo tu i slične kompanije isključili mogli bismo samo da otpišemo te dugove,“ rekao je direktor Obradović.

Pouzdanost energetskih izvora

Ukazujući da „današnji EPS postoji zahvaljujući prvom prioritetu još od pre 15 godina, a to je reorganizacija postojećih energetskih izvora,“ profesor Milovan Studović je istakao: „Veoma važno za poslovanje EPS –a je i tehnološka pouzdanost energetskih izvora, što bi trebalo da počiva na delikatnom procesu održavanja efikasne proizvodnje, podmlađivanju kadrova i pravovremenoj nabavci neophodnih rezervnih delova. Problem sa ovim poslednjim je što se, zbog obaranja tendera, potrebna oprema ne može nabaviti na vreme. Pošto Srbija još najmanje četiri godine neće moći da račina na novi elektroenergetski izvor osnovno pitanje je očuvanje postojećih kapaciteta u efikasnom režimu rada.“