Povećanje cene struje ne rešava probleme

-Probleme u poslovanju kompanije izazvane poplavama, ali i nagomilanim višegodišnjim netržišnim poslovanjem mogu da reše povećanje stepena naplate isporučene energije i smanjenje troškova poslovanja, gde god je to moguće. Efekat poskupljenja električne energije u ovoj godini može da bude između jedne trećine i jedne polovine potrebnih sredstava, pa će se kompanija fokusirati na druge mere. Korekcija cene struje može imati samo dugoročan efekat na popravljanje poslovanja EPS-a. Problem je što Srbija troši dva do tri puta vise električne energije po visini primanja u odnosu na prosek u EU, a što je dugoročno neodrživo. Najpre ćemo sačekati da vidimo koliko ćemo sami moći da izdvojimo sredstava za saniranje štete, koliko ćemo dobiti iz donacija i koliko će dati država. To ćemo znati za oko dve nedelje, kada se završi donatorska konferencija u Briselu za pomoć Srbiji od posledica poplava. Tada ćemo znati da li je, uopšte, potrebno poskupljenje struje i za koliko. Fiksni troškovi EPS-a ogromni, da tu može mnogo da se uštedi. Zato je neophodno da se što pre krene u korporativizaciju, da se tačno utvrde stepeni odgovornosti rukovodstva pojedinih delova kompanije kako bi se njome moglo efikasnije upravljati, ocenio je Obradović.

Šteta EPS-a od nedavnih poplava po okvirnim procenama iznosi oko 120 miliona evra, dok će se pravo stanje znati tek kada se u RB „Kolubara“ ispumpa sva voda, istakao je Aleksandar Obradović: -Stvarnu štetu znaćemo tek kada se sva voda povuče da kopova. Kada su vam potopljeni bageri to znači da sva elektronika, automatika i još neki sistemi nisu više upotrebljivi. Kada se voda povuče znaćemo da li je bilo još nekih oštećenja, koliko će vremena i sredstava trebati da se sve očisti od mulja, da li će povlačenje vode i mulja eventualno značiti prevrtanje i fizička oštećenja na bagerima i prenosnim sistemima, kaže Obradović navodeći da EPS trpi i posrednu štetu, jer poplavljeni kopovi, zastoj u proizvodnji i oštećeni prenosni kapaciteti zahtevaju povećan uvoz struje. Usled odgovornog odnosa prema potrošačima EPS sada pojačano uvozi struju, štedeći svoje resurse, kako bi se obezbedilo da se na deponijama termoelektrana tokom leta i jeseni uskladišti što vise uglja, kao rezerva za predstojeću zimu, kada je potrošnja struje i najveća. Srbije trenutno proizvodi 45.000 tona uglja dnevno, što je tek polovina prosečne proizvodnje pre poplava. Kako će se stvari razvijati do sledeće zime zavisiće umnogome i od situacije sa gasom u Ukrajini, ali i od vremenskim prilika. Ipak, mi činimo sve što je u našoj moći da, koliko toliko, spremni dočekamo zimu.

O posledicama poplava iz ugla osiguranja Zoran Blagojević, član Izvršnog odbora Wiener Stadtische osiguranja a. d., rekao je da kompanije u Srbiji, pa i EPS kao javno preduzeće, iz toga treba da izvuku pouke kako i ubuduće ne bi imali velike štete usled prirodnih katastrofa. -Sada je pravo vreme da se preispitaju modeli osiguranja kompanija kao što su EPS, EMS i sa njima povezana preduzeća. Potrebno je pažljivo definisati šta se osigurava i ići na to da osiguranje bude realno. Činjenica je da je direktna štete od poplava donela i donosi indirektnu štetu u gubicima, usled otežanog poslovanja, što sada ne može nadoknaditi osiguravajuća kuća. Postoje i takvi modeli, ali oni zahtevaju drugačije učešće u osiguranju.

Prof. dr Petar Đukić sa Tehnološko – metalurškog fakulteta u Beogradu ocenio je da su tokom poplava u EPS-u najbolje reagovali zaposleni, koji su uspeli da očuvaju sistem, ali da u Srbiji i dalje opstaju inertne i birokratizovane strukture, koje onemogućavaju da se stvari menjaju na bolje.