Prisluškivanje vetrenjača

Domaće kućno vaspitanje kaže da nije lepo ako se prisluškuju tuđi razgovori, baš kao što nije dobro da se pretresaju tuđi džepovi ili otvaraju tuđa pisma. Naravno, zabranjeno je to i zakonom, ma da svi znaju da je prisluškivanje opšta pojava i da svako svakog prisluškuje svuda u svetu. Pita se čovek zašto se cela zemlja trese ako neko prisluškuje visokog državnog funkcionera, a nikog ne zanima što prisluškuju tamo nekog Peru molera, ili Miku referenta. Zar nije zakon isti za svakog?

Međutim, drugo je nešto tu mnogo važnije od prisluškivanja i eventualnog traženja mita, a niko o tome ni zuc. Šta će nama te vetrenjače i ako su nam toliko važne zašto to ne gradi EPS, nego tamo neki strani investitori? Malom detetu iz osmog osnovne je jasno da nije normalno da EPS, odnosno država, mora da plaća preuzetu energiju iz vetrenjača višestruko skuplje nego što je prodaje, zbog tamo neke preuzete obaveze prema EU da se razvijaju obnovljivi izvori energije. Pazi matere mu. Mi da gradimo skupe termoelektrane, a stranci vetro-parkove i solarne parkove. Zar smo toliko sisali vesla? Isto ono malo dete bi pitalo „čiko, a što mi ne gradimo te vetro-parkove, a stranci nek grade termoelektrane“? Izgradnja termoelektrane košta dvostruko više po megavatu snage, traje desetostruko duže, a struja proizvedena u TE je više hiljada puta skuplja nego kod vetrenjače. I sad, ko je tu blesav? Ne pomaže ni onaj čuveni univerzalni izgovor da mi nemamo pare, a strani investitor ima. Nismo mi imali pare ni za novi blok u TE Drmno, pa su nam kinezi dali kredit. Izgradili bi oni nama na kredit i sto vetro-parkova, pa ne bi morali da plaćamo višestruko veću otkupnu cenu struje. Malo je poznato da kinezi proizvode velike vetrenjače istog kvaliteta kao Simens, samo su nekoliko puta jeftinije. Eto zašto se kod nas mlati prazna slama oko toga ko je koga prisluškivao i da li je neko tražio mito za dozvolu. Čuveno abra-kadabra mađioničarsko pravilo „pričam ti priču da ti skrenem pažnju, da ne primetiš kako sam te smuntao“.

Ako već hoćemo u EU, onda to ne znači da uđemo kao ćurani za podvarak, nego da dobro vodimo računa da nas ne driblaju, eksploatišu i pelješe, što očigledno imaju nameru i to ozbiljno sprovode u delo uz veliku pomoć naših „sveznajućih“ političara, za koje je i stotinak hiljada evra dovoljno za amneziju, a mani tamo nekih dva miliona.