Samo Stranac Srbiju Spašava

Šta ako taj isti tvrdi da nije jedini koji to ne ume, nego smatra da to ne ume niko u ovoj lepoj državi, nego to znaju samo oni neki u tuđini. Kad bi kod nas bilo barem nešto normalno, kao što ništa nije, onda bi čovek rekao „ajde da onda te strance biramo na vlast“. Šta će nam ovi naši što nisu sposobni i sami to priznaju. Mnogo bi bolje bilo da nam onda budu ti stranci predsednici i ministri, kad već samo oni znaju i mogu. E, to ne može. Ko te bre pita za logiku? Zar nismo odavno videli da kod nas može da prođe samo ono što nije logično, a i to je logično kad čovek malo bolje razmisli. Ako ima kod nas neko ko je pametniji od vlasti, onda bi ljudi za takvog glasali. Dakle, takvog mora da nema.

Pazi sad. Obrati pažnju na sledeće lupetanje. Ako jedan stranac uzme kredit da investira u Srbiji u otvaranje novog preduzeća, koji treba da vrati za pet-šest godina, a pri tome treba i on da zgrne nešto u svoj džep, šta onda ostaje nama? Zar će takav da ulaže u dalji razvoj na sopstvenu štetu? Još ako pri tome uredno plati državi sve dažbine, neko tu mora da je kratak. Zna se ko. Radnici brate. Zato nam stalno i pričaju da nas neko mnogo voli, ceni, uvažava i hoće da nam pomogne u nevolji. Kao, oni neće to iz koristi, nego iz slepe ljubavi, onako, na lepe oči. Kec u adutu koji u rukavu stalno drže oni na vlasti je da u narodu ima uvek mnogo više onih naivnih, lakovernih, nezainteresovanih, tupih i slaboumnih, pa kad se na to dodaju šićardžije, profiteri, uvlakači i poltroni, eto ti uvek dovoljno glasača. Princip se svodi na jednostavnu hokus-pokus kombinaciju. Objasniš svima da u delenju nije važno što će štihove da uzmu oni, jer mi sigurno možemo da imamo tri na karte. Zaposlimo što više onih koji će da rmbače i rintaju danju i noću za strane genijalce i mizernu platu, napunimo do vrha bušnu budžetsku kofu, pa nek curi na sve strane i dalje. Onda ima i čičino, a to je bitno.

Nemoj slučajno da nekom padne na pamet da se pita zar nije bolje da mi sami otvaramo ta nova preduzeća, kao nekada, pa da taj ekstra profit ostane kod nas i sa time da ulažemo u razvoj. Ovako, mi grbačimo a oni se bogate. Rizik takvog razmišljanja je više od hazarda. Imaš šanse 0% da dobiješ, a 200% da najebeš, pa ko voli nek izvoli. Takvima je lako zapušiti usta, a lakovernima uši i pamet, jer je strancima sigurno u interesu da što više zaposle ovih naših jadnika koji posao nemaju. Zar to nije jedina nada baš tim srpskim glasačima koji nemaju pare ni za struju? Nama u svakom slučaju ostaju tri na karte. Nije to ropstvo, daleko bilo. Radi se o feudalizmu, a to je napredni sistem. Kad već volimo da prednjačimo, onda nam ostaje i zadovoljstvo da smo zajebali novi svetski poredak državnog kapitalizma i smislili sopstveni državni feudalizam, pa nek crknu dušmani.