Stop korupciji u zdravstvu

U poslednjih godinu i po dana preko SMS servisa „Prijavi korupciju u zdravstvu“ u Požarevcu je bilo 14 prijava, od kojih se 12 odnosilo na Opštu bolnicu. Polovina prijava odnosila se na lošu organizaciju ili nepoštovanje prava pacijenata, a u ostalim slučajevima pacijenti su se mahom žalili na traženje mita, ali je bilo i slučajeva u kojima se prijavljivala korupcija u zapošljavanju, rečeno je na javnoj tribini „Stop korupciji u zdravstvu“.

Ana Babović, izvršni direktor UG „Srbija u pokretu“ koje pokrenulo ovaj projekat, kaže da se po pitanju mita, u Požarevcu radi o prijavama u kojima se ukazuje na organizovan sistem podmićivanja, gde se već unapred zna kome treba dati mito.

Direktor Opšte bolnice Srećko Bosić kaže da za dve godine koliko je na toj funkciji, nije bilo slučajeva da mu se bilo ko od građana požalio da neko od lekara zahteva mito.

On kaže i da nije bilo ucenjivanja i koruptivnog delovanja za zapošljavanje u ovoj ustanovi.

„Aspolutno mogu svakog da pogledam u oči i kažem da je laž da se zaposlio u Opštoj bolnici, a da je dao novac“.

On kaže i da je lično, preko SMS servisa, bio prijavljen tužilaštvu da je, navodno, uzeo novac za zaposlenje.

„Radilo se o sinu jednog medicinskog tehničara koji 35 godina radi u bolnici i koji je moj prijatelj. U tim stvarima ima zloupotreba i tvrdim da niko nije bio ucenjen ili uslovljen da bilo šta učini za neku ekipu ili bilo koga da bi bio primljen“.

Bosić ističe da samo kvalitet aplikanata za određeno radno mesto odlučuje ko će dobiti posao.

Ana Babović ukazuje da se u jednom broju „predmeta“ po prijavama koje su prosleđene tužilaštvu, dešava da ne dobijaju nikakvu povratnu informaciju, kao i da je takav slučaj bio sa prijavom protiv Bosića.

Često kad odemo na lokal, gde se ljudi poznaju, dešava se da ne bude odgovora. U Požarevcu smo imali dve krivične prijave, a za konkretni slučaj tužilaštvo se nikad nije javilo. U redu je što je direktor dao izjavu i što je procenjeno da nema osnova za dalje postupanje, ali nama ništa nije rečeno, kazala je ona.

Babović je rekla da saradnja sa tužilaštvima u otkrivanju u procesuiranju korupcije postoji, ali da je neophodno ohrabriti građane da veruju u sistem ako žele da zaštite svoja prava. U velikom broju slučajeva građani koji duvaju u pištaljku ne žele da otkriju svoj identitet, a to po automatizmu znači da nema uslova za dalje postupanje.

Drugi je problem kada je broj prijava protiv pojedinaca učestao, a nema reakcije nadležnih, upozorila je ona.

Mogu da razumem da nemate osobu koja je prijavila korupciju, pa ne možemo dalje. Ali, ako imamo 5 prijava za nekog lekara u malom mestu ili 100 prijava za lekara u Kliničkom centru Srbije, možda bi onda i policija sama trebalo da preduzme istražne radnje, što se do sada nije desilo, navela je Babović.

Bivša ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović kaže da je imala prilike da posmatra stanje u čitavoj Srbiji i da određene zloupotrebe, pored organizacije na pristojnom nivou, postoje.

Problem je što kod zapošljavanja moramo da se dogovorimo kao društvo i ustanovimo kriterijume vrednosti, kako se boduje prosečna ocena, kako se ocenjuje utisak koji je neko pokazao. To je ranije u većoj meri bilo prepušteno subjektivnoj oceni direktora ustanova. To smo izmenili. Konkurs se javno oglašava, uslovi su jasni, kao i bodovanje. Direktori i dalje imaju poprilično prava oko samog izbora kandidata, ali ako od 3 sjajnih ljudi izaberete jednog, postoji problem da se nekad pribegava i nekim neosnovanim optužbama, kaže ona.

Đukić Dejanović navodi da je neophodno da način kako se pojedinci primaju na posao bude jasno definisan.

„Time će se eleminisati ne samo negativan komentar, već neće biti i tog osećaja nepravde koji je često prisutan“, rekla je ona i dodala da zdravstveni radnici moraju da rade i streme nultoj toleranciji kada je u pitanju korupcija. Isto se, prema njenim rečima očekuje i od građana koji su sastavni deo ovih nedozvoljenih radnji i nose istu odgovornost.