U Moravu izbacujemo otrove

I tada, kao i sada, postojao je zakon po kome sve otpadne vode gradova moraju biti prečišćene pre izbacivanja u rečne tokove. Izdvojena su tada ogromna sredstva za izgradnju modernog postrojenja, a inžinjering izgradnje je poveren Ljubljanskom „Smelt“-u. Baš kada je sve bilo završeno i kada je trebalo da se pritisne jedno dugme da bi se pogon pustio u rad, SSRNJ je pozvao Srbiju na bojkot slovenačke robe, a to znači i bojkot izgrađenog postrojenja. I tako, sve je napušteno, a grad je nastavio da izbacuje otpadne vode „brežanskim“ kanalom direktno u Veliku Moravu. U ono vreme je računato da se dnevno u gradu potroši 200 Kg raznih deterdženata, šampona, sanitara i otrovnih baza za pročišćavanje slivnika. Tada nije bilo mašina za sudove, retko ko je imao mašinu za veš, dve trećine grada nije imalo kanalizaciju… Sada to više niko i ne računa, a sigurno je stostruko veće. O benzinima, uljima i nafti koje kiša spere sa požarevačkih ulica i parkinga i da ne pričamo. Sve to lepo pomešano decenijama odlazi u Moravu, a svi uređaji i postrojenja su ostavljeni da propadnu, zarastu u korov, a ono što je moglo da se skine i demontira je odneto u nepoznatom pravcu, kao i sva tehnologija šećerane. Pojela maca i nikom ništa.

Mnoge zapadne države imaju jednostavne propise za izbacivanje otpadnih voda u reku. Tamo se sve fekalne i kišne vode moraju izbacivati uzvodno u odnosu na mesto odakle se uzima voda za vodovodne sisteme. Srećom, mi takvih propisa nemamo, inače bi svi bili odavno potrovani, baš kao i živi svet u Moravi u toku od Brežana do Dunava. Sve naše silne državne službe, javna preduzeća i mnoga udruženja građana okreću glavu i prave se da pojma nemaju, dok iz pukotina betona taložnih bazena pored hipodroma rastu već velike topole, vrbe i šiprag.

Nekoliko puta je stidljivo pominjan ovaj problem i mogućnost da se potrebna sredstva za izgradnju novog postrojenja dobiju iz predpristupnih fondova EU, ali je to odmah ponovo gurnuto pod tepih, jer Bože moj, nemamo nikakvih projekata, kao i za bilo šta drugo. Sredstva iz fondova odlaze tamo gde je neko bar tehničku dokumentaciju obezbedio. Za to vreme, kod nas pare odlaze na krpljenje rupa na asfaltu, a Morava je velika, kao što to u svom imenu nosi, pa će se zagađenja valjda dovoljno razrediti. Na takve priče se ne dobijaju glasovi birača, pa je logično i da nikom nije u interesu da se u koštac hvata sa tim silnim zajebancijama. Eto nam evropskog puta.