Zlata ima u izobilju, ali nema kupaca

 – Najveća navala očekuje se pored rečica koje se ulivaju u Pek, među kojima su zlatom najbogatije Mare, Ferizana, Breza, Brodska, Bukovska, Grabova i Todorova. Pošto se zlato formira na kamenom kvarcu, potrebne su kiše i bujice da ga speru i odnesu u sam Pek. Zato je za njegovo ispiranje najpogodniji period od maja do novembra, kada ima najviše padavina – priča Stojan Volić (84), jedan od najpoznatijih i najstarijih ispirača zlata u opštini Kučevo.

Većina neupućenih tragača nada se dobroj zaradi nakon pronalaženja zlata, ali pritom ne razmišlja gde će moći da ga proda. – Ja se više ne bavim ispiranjem, jer zlato više nema ko da otkupi, što većina ljudi ne zna. Iako zlata u Peku i dalje ima u velikim količinama, nema kupaca za njega, jer se radi o tzv. „samorodnom“ zlatu, a ne industrijskom, spremnom za obradu. Nekada je otkup vršila Narodna banka SFRJ, po visokim cenama, pa je ispiranje bilo isplativo do 1990. godine. Međutim, raspadom te države, danas zlato nema kome da se proda. Zbog toga tragači u ispiranju zlata treba da vide zanimljivo iskustvo, a ne izvor unosne zarade – rekao je Volić. On je ispiranjem zlata počeo da se bavi još pre 30 godina, ali danas to radi samo za vreme „Homoljskih motiva“, kada turistima demonstrira ovu drevnu veštinu.

– Najuporniji i najuspešniji ispirači bili su iz sela Neresnica, ali oni više nisu među živima. Koliko je meni poznato, u opštini Kučevo više se niko ne bavi ispiranjem, sem na molbu turista, koji žele da ovladaju tom veštinom – kaže Volić. Reka Pek već vekovima važi za najbogatiju zlatom u celoj Srbiji, zbog koje je Kučevo u beleškama starih putopisaca spominjano i pod nazivom „Starozlatija“. Dok je donosilo dobru zaradu, mnogi žitelji homoljskog kraja ovladali su veštinom ispiranja zlata, koja samo naizgled deluje kao jednostavna a, u stvari, veoma je naporna i zahtevna. Da bi se dobilo samo par grama zlata, neophodno je utrošiti ceo dan, jer treba isprati oko pola tona rečnog nanosa. Ispiranje se vršilo u tzv. „ispitaku“, u kojem se krupniji materijal odvajao od sitnog, uz izbacivanje lakših, manje vrednih metala i minerala, da bi u njemu na kraju ostalo čisto zlato ili platina. Najčešće se koristio „vlaški“ tip ispitaka, kao najpraktičniji, koji je izrađivan od mekog drveta, najčešće od jove ili topole.

Za rudnik znali i Rimljani

O postojanju zlata u okolini Kučeva još u davnim vremenima, svedoči i Kraku lu Jordan, arheološko nalazište iz trećeg veka. Ovaj lokalitet, koji se nalazi nizvodno od Blagojevog kamena, zatvorenog rudnika zlata i volframa, bio je centar za proizvodnju i topljenje zlata u starom Rimskom carstvu.

Bagerima vadili blago

Početkom 20. veka zlato se iz Peka vadilo uz pomoć bagera, što su prvi primenili Francuzi, kao koncesionari, 1903. godine. Tri decenije kasnije, u Neresnici je specijalni bager postavilo preduzeća „Neresnica-Glogovica“, u kojem je kralj Aleksandar Karađorđević bio većinski vlasnik. Od 1934. do 1955. godine, kada je prodat u staro gvožđe, ovaj bager je iz Peka izvadio više od sedam tona zlata. U drugoj polovini 20. veka, zbog veće produktivnosti, prešlo se na dobijanje zlata industrijskom preradom rude bakra, dok nije došlo do propadanja i zatvaranja rudnika.