Moramo se sami štititi

– Zakonodavci ne uspevaju da prate dinamiku razvoja Interneta, tako da danas ne postoji neki dovoljno efikasan mehanizam koji bi adekvatno odgovorio na količinu kršenja prava intelektualne svojine na Internetu. Da li je povreda prava učinjena na globalnoj mreži, to samo po sebi ne menja način zaštite, koja se nezavisno od oblika kršenja vrši sudskim putem. Zaštita od takvih oblika kršenja zahteva puno rada na terenu, sa dosta prepreka, jer je Internet nedefinisano prostranstvo, bez državnih međa kakve postoje u realnom svetu – istakao je Đukić.

Moglo se čuti i da je intelektualna svojina vrlo širok pojam i da pojedinci i kompanije moraju najpre utvrditi šta zapravo žele da zaštite. Autorsko pravo je privatno pravo i autori se sami moraju starati o njegovoj zaštiti, a ne čekati da to za njih uradi neko drugi, država, zaključak je skupa.

Međutim, građani i poslovni ljudi često ne razumeju da se autorskim pravom ne može zaštititi ideja ili koncept. Ideje su slobodne, a autorsko pravo štiti samo način na koji je ta ideja izražena. Posebna vrsta zaštite prava intelektualne svojine, kada se povreda vrši na Internetu, ne postoji. U Srbiji za ovu oblast, stručne poslove i poslove državne uprave, zadužen je Zavod za intelektualnu svojinu. Što se tiče regulative, Srbija prati svetske i evropske tokove zaštite intelektualne svojine i na celovit način uređuje sve oblasti koje tu spadaju, a jedan od zakona koji uređuje ovu oblast je i Zakon o autorskim i srodnim pravima.