Radnik

Komentari: 0
Ostavite komentar
Ocena: 4.00
Glasaj:
Pošalji tekst
Promeni veličinu slova
Verzija za štampu
Bili ste svedok događaja?
Pošaljite nam vaše vidjenje, slike ili video..

05/04/2011 19:11

Društvene mreže kao novi način organizacije ekonomsko-socijalnih protesta širom regiona

Fejsbuk može da ubrza društvene promene

Autor: Marija Kojčić

Fejsbuk revolucija prodrmala je svet, a da ni naš region nije imun na nju pokazali su i nedavno održani protesti u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, kao i okupljanje mladih na Trgu republike u Beogradu pod sloganom „4. april - omladina uzvraća udarac“, koji su organizovani upravo preko ove društvene mreže.

Analitičari ovakav vid pozivanja građana na izražavanje nezadovoljstva ocenjuju kao „moderan fenomen za moderne ljude“ koji objašnjavaju činjenicom da se sve više ljudi priklanja komunikaciji putem interneta.

U tom kontekstu Boris Jašović, sociolog, ističe za Forum da je Fejsbuk doprineo efikasnijoj organizaciji protesta u regionu upravo zato što je reč o popularnoj društvenoj mreži i jednom od omiljenih vidova komunikacije u Srbiji, BiH i Hrvatskoj.

- To je najlakši način da se organizuje društveni revolt, a Fejsbuk kao društvena inovacija može da ubrza društvena događanja, naglašava naš sagovornik. Prema njegovim rečima, situacija u Hrvatskoj, BiH i Crnoj Gori je gotovo identična budući da su u tim zemljama „nagomilana nezadovoljstva, prisutan je fenomen nesigurnih radnih mesta, pretnje otkazom, cene rastu, dok plate stagniraju ili se u propalim organizacijama čak i ne isplaćuju“.

I dok se na prvom političkom Fejsbuk protestu u Beogradu, koji je organizovan povodom Dana studenata, umesto najavljenih više hiljada građana okupilo samo njih 250 koji su, kako su saopštili, protestovali zbog teške ekonomske situacije, visoke stope nezaposlenosti, kršenja prava radnika i zato što je studiranje u Srbiji postalo privilegija bogatih, u Hrvatskoj je u martu u nizu antivladinih skupova nezadovoljstvo izrazilo hiljade demonstranata.

- Opljačkali su nas, a sav kapital završio je u rukama stranaca i političke elite, rekao je organizator okupljanja Ivan Pernar.

Nezadovoljni ekonomskom situacijom u zemlji, učesnici protesta tražili su ostavku premijerke Jadranke Kosor, a dolazilo je i do sukoba s pripadnicima policije i uhapšeno je više desetina ljudi. Na jednom od skupova zapaljene su zastave vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), najjače opozicione Socijaldemokratske partije, ali i zastava EU.

Stranka Hrvatski laburisti dostavila je u februaru Vladi pisma s potpisom 61.738 građana u kojima se traži njena ostavka uz obrazloženje da je dovela Hrvatsku do bankrota, radnike pretvorila u roblje, penzionere u sirotinju, dok je 334.000 ljudi bez posla, 90.000 radnika ne prima platu, za 75.000 se ne plaća penziono i zdravstveno osiguranje i zabeležena je nelikvidnost od 35 milijardi kuna, odnosno 4,72 milijarde evra.

Stoga su na protestima dominirali transparenti „Ostavka!“, „Jaco, odlazi!“, „Svi na ulice!“, „Mafija, mafija!“, „300.000 nezaposlenih, 70.000 bez plate“, „Kapitalizam, ne hvala“ i „Generalni štrajk“, dok su demonstranti ispred sedišta Državnog tužilaštva Hrvatske i Ureda za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (USKOK) uzvikivali „Uhvatite mafiju“ i „Hoćemo pravdu“. Iako su u Zagrebu zabeleženi najmasovniji protesti, demonstracije su se prelile i na Rijeku, Pulu, Split, Zadar, Viroviticu, Slavonski Brod, Koprivnicu, Sisak, Šibenik i Varaždin.

Stopama Hrvatske krenula je Bosna i Hercegovina. Dvadesetogodišnji student političkih nauka iz Banjaluke Stefan Filipović inicirao je proteste još početkom februara pokrenuvši Fejsbuk grupu „Glas naroda“ u okviru koje je pozvao građane da se okupe na Trgu Krajina i iskažu nezadovoljstvo socijalno-ekonomskom situacijom u Republici Srpskoj. Njegovom pozivu odazvalo se par stotina građana. Veći miting, koji su podržala građanska udruženja Smart ziro i Pokret, održan je 19. marta, a prisustvovalo mu je oko 500 građana.

Oni su od Vlade RS zahtevali da se narodnim poslanicima smanje naknade za 30 odsto, a da se za taj novac poveća naknada najugroženijim socijalnim kategorijama, da se krivično osuđivanim licima zabrani obavljanje javnih funkcija i da se poreske stope vrate na nivo iz decembra 2010. godine. Učesnici mitinga nosili su transparente sa natpisima „Juče radnik, danas rob, sutra?“, „Ne želimo da nam mladi odlaze iz zemlje“, „Narod ovaca uvijek dobije zamku vukova“. Uoči okupljanja pripadnici grupe „Glas naroda“ na banderama u Banjaluci istakli su plakate s porukama „Neću da moje dijete vraća njihove kredite“ , „Izađi zbog svoga unuka“, „Narodna - Ne partijska Republika“.

Nezadovoljstvo su izrazili i crnogorski „fejsbukovci“ koji su za 21. mart zakazali prve proteste ispred zgrade crnogorske skupštine. Kako se navodi, njihovom pozivu odazvalo se oko hiljadu građana koji su tražili promene i odlazak onih, kako su saopštili, koji su opljačkali, unizili i pokorili njihovu zemlju. Predstavnici Fejs grupe „Uličnim protestima protiv mafije“ i nevladine organizacije „Libertas“ tom prilikom istakli su da ih je okupilo siromaštvo i sprega organizovanog kriminala i vlasti.

- Pozivamo svu mladost Crne Gore. Sve one koji su obespravljeni, one čiji je standard rapidno pao u poslednjih nekoliko meseci, sve one koji se ne mire s tim da Crna Gora bude utočište za međunarodne begunce, istakao je Robert Velašević, jedan od organizatora protesta prilikom poziva na okupljanje. Na jednom od ukupno tri protesta građani su zatražili i ostavku premijera Igora Lukšića i da se Milo Đukanović izvede pred sud.

Srpski „fejsbukovci“ traže bojkot izbora

U Srbiji je, među poslednjima u regionu, organizovan „Fejsbuk protest“. Grupa studenata iz Beograda je preko Fejsbuk strane 4. aprila, na Dan studenata, organizovala protest pod nazivom „Omladina uzvraća udarac tajkunima, bankama i njihovim strankama“. Učešće na protestu najavilo je oko 3.000 vlasnika Fejsbuk profila, ali se na Trgu republike pojavilo stotinak ljudi, mahom mladih. Okupljeni su mahali crvenim i crnim zastavama, a ispred spomenika na Trgu republike stajao je natpis „Ni Tadić, ni Nikolić, antikapitalistički pokret“. Razlog protesta je katastrofalno stanje u društvu u kome najviše ispaštaju mladi koji su uglavnom bez posla.

Jedan od učesnika protesta Marko Đorđević, student političkih nauka, izjavio je da je razočaran i nezadovoljan malim odzivom ljudi.

- Došao sam ovde jer osećam da je društvo uništeno. Svaki dan osećam nepravdu, a što je najstrašnije osećam da su ljudi tu nepravdu prihvatili kao nešto normalno, rekao je Đorđević. On je kao dobar primer naveo Grčku, koja ima mnogo bolji standard, ali ljudi ipak ne odustaju od borbe za bolji život.

Organizatori prvog „Fejsbuk protesta“ pozvali su na bojkot izbora i na rušenje vlasti na ulici mirnim putem.

„Hoćemo da srušimo ovu vlast, ali nećemo da njeno mesto zauzme opozicija. Svi su već imali priliku da dokažu koliki su lopovi i zbog čijeg interesa postoje. Izbori neće promeniti ništa. Rešenje smo svi mi. Zato moramo da organizujemo aktivnu kampanju bojkota izbora. Vladu rušimo na ulicama, ne na izborima, navodi se u proglasu koji su organizatori delili okupljenima. Inače, organizatori su najavili nastavak okupljanja. B. Č. B.

„Crveni“ Brisel i London

Brisel/London - Policija u Briselu upotrebila je vodene topove i suzavac da bi rasterala 20.000 demonstranata koji su krajem marta protestovali na nekoliko stotina metara od Trga Šuman uoči samita EU. Nedaleko od mesta održavanja samita EU, gde je bilo okupljeno nekoliko grupa demonstranata, policija je oštro reagovala kako bi ih sprečila da priđu bliže zgradi u kojoj su se sastali lideri Unije. Hiljade radnika protestovalo je zbog paketa ekonomskih reformi, za koji sindikati tvrde da je „daleko od toga da je prijateljski nastrojen prema radnicima“. Demonstranti su blokirali glavne ulice u centru Brisela i izazvali saobraćajni kolaps u delu belgijske prestonice u kojem se nalaze sedišta institucija EU, tako da ni novinari nisu mogli da priđu.

Nekoliko dana kasnije protiv vladinih mera štednje protestovalo je i 250.000 Britanaca u Londonu, što je najveće takvo okupljanje u britanskoj prestonici od protesta protiv rata u Iraku 2003. Tokom protestne šetnje maskirani mladići u crnom sukobili su se s policijom, lomili izloge i podmetali požare u centru grada. Sukobi, iako sporadični, zasenili su demonstracije na koje su pozvali sindikati kako bi se izrazio protest protiv nezaposlenosti i mera štednje, povećanja poreza i penzionih reformi koje je uvela konzervativna koalicija.

Džon Monks, generalni sekretar Evropske konfederacije sindikata (EKS), uputio je pismo članovima ove organizacije u Belgiji u kojem im je čestitao na uspešnim protestima u Briselu. „Sindikati su izašli na ulice u gradovima širom Evrope protestujući ne protiv Evrope već protiv nedavno donetih odluka u vezi s rukovođenjem evropskom ekonomijom kojima se pooštravaju mere štednje na račun radnika“, navodi se u Monksovom pismu.

Ostavite komentarOstavite komentar

Komentari (0)