Reforma bez reformi

 Opet svi ti problemi ne mogu da se reše ako nema značajnog ubrzanja privrednog rasta, a kako u uslovima svih tih budžetskih problema nije lako povećati jedan ili drugi vid potrošnje dodatnim zaduživanjem, teško je izbeći liberalni privredni program jer ako promena nema i ako oporavka nema, ne bi trebalo očekivati ni socijalnu niti političku stabilnost. Tako da se ideološki sporovi moraju voditi unutar politike mogućeg, ocenjuje za Danas Vladimir Gligorov, ekspert bečkog instituta za međunarodnu ekonomiju.

Da li će novi politički kurs rekonstruisane vlade biti konačno otvoreno liberalan, ili će se zarad mira u koalicionoj vladi glumiti spoj nespojivog sa socijaldemokratsko-populističkom varijantom, koji se ogleda u navodnom „stezanju kaiša“, uz istovremeno održavanje sadašnjeg statusa „belih medveda“ u javnim preduzećima i ostalim javnim službama, pitanja su koja iskrsavaju nakon rekonstrukcije Vlade Srbije.

Vladimir Glogorov napominje da politički nije jednostavno promeniti strukturu javne potrošnje, ili ukloniti razne monopole i druge izvore renti, odnosno sprovesti privatizaciju ili uvesti sistem odgovornog korporativnog upravljanja u javnim preduzećima. Kao što nije nimalo jednostavno reformisati tržište rada ili povećati efikasnost finansijskog tržišta kako bi se povećala efikasnost preduzeća.

– To sve podrazumeva promenu okolnosti i ponašanja pa i vlasništva i dohodaka, a to zadire u sasvim konkretne interese i stoga izaziva otpore. To je normalno za politiku, pitanje je samo koji je odnos snaga. Trenutno postoji značajna javna podrška reformama. Kolika će ona biti kada počnu i kada najpre dođu na naplatu troškovi dok su dobiti tek izgledni, uz sve neizvesnosti, to ostaje da se vidi, ističe Gligorov.

On, međutim, upozorava da je pri svemu tome najvažnije da nije moguće imati ni socijalnu sigurnost niti održive bilanse, javne, privatne ili privrede u celini, ukoliko se značajno ne poveća zaposlenost pa tako i potrošnja i prihodi, recimo javni.

Neven Cvetićanin, narodni poslanik Socijaldemokratske partije Srbije i naučni saradnik na Institutu društvenih nauka u Beogradu, ocenjuje za naš list da je „vođenje neke „čiste“ liberalne politike nakon globalne ekonomske krize anahrono“.

– Ta kriza je pokazala da je neoliberalni model koji je bio na snazi tri decenije neodgovarajući. Čak su i formalno desne vlade u Evropi, poput prošle vlade Angele Merkel, imale u sebi jaku socijalnu komponentu i nisu bile na klasičnom liberalnom kursu, već su se trudile da zaštite najugroženije, ističe Cvetićanin. Prema njegovim rečima, jake socijalne komponente će tek biti slučaj ako Angela Merkel napravi koaliciju sa socijaldemokratama.

– Zato smatram da nema razloga ni da mi u Srbiji nemamo ekonomsku politiku koja će imati socijaldemokratske komponente. Set predloženih ekonomskih i ostalih mera od strane rekonstruisane Vlade Srbije nije jednoznačan da bi ga mogli nazvati čisto liberalnim, a i nemoguće je u zemlji sa ovolikim socijalnim problemima voditi takvu politiku, jer bi to čitavo društvo odvelo u nestabilnost. Nama socijaldemokratska politika ne gine kako god da gledamo stvari, a toga su svesni i čelni ljudi Vlade Srbije, koji su za ugledne inostrane savetnike izabrali upravo dvojicu ljudi sa „socijaldemokratskim“ predznakom – Stros-Kana i Guzenbauera, zaključuje Cvetićanin.

Uzak prostor za delovanje

– Nije moguće da se, recimo, penzije ne smanjuju ukoliko nema zaposlenih koji uplaćuju doprinose. I to je, na neki način, ključni odnos koji bi trebalo i politički i socijalno razumeti. A potom razmišljati kako povećati zaposlenost, što onda sugeriše sve te reforme koje se nazivaju liberalnim. Alternativno bi trebalo da država investira i zapošljava, što ne može na dug, a prostora u javnim prihodima nema mnogo. U tom smislu ono što se hoće uslovljeno je onim što se može, ili ideološko mogućim, zaključuje Vladimir Gligorov.