Balkan pogodan za autoritarne lidere

Omer Karabeg:

Čini mi se da danas bar u četiri postjugoslovenske države imamo neprikosnovene lidere – Nikolu Gruevskog u Makedoniji, Aleksandra Vučića u Srbiji, Mila Đukanovića u Crnoj Gori i Milorada Dodika u bosanskohercegovačkom entitetu Republika Srpska. Da li bi se njihov način vladanja mogao nazvati autoritarnim?

Sonja Biserko:

Mislim da je to karakteristika našeg regiona i da nije skorašnja nego je u našoj tradiciji. Može se objasniti time što je većina tih društava bila ruralna i što je njihova modernizacija počela krajem 19. veka da bi svoj vrhunac doživela u drugoj Jugoslaviji. U toku raspada Jugoslavije i nakon njega ceo region se vratio na prvobitni model patrijarhalnosti i tradicionalnosti, jer je socijalistički model zamenjen nacionalističkim.

Biljana Vankovska:

Slažem se da se ova četiri lidera mogu nazvati autoritarnim, ali ja više volim da govorim o autoritarnim sistemima nego o liderima. Lideri su samo proizvod političkog sistema. Postjugoslovenska društva su sklona autoritarnim sistemima, jer nikada u istoriji nisu imala demokratske tradicije.

Omer Karabeg:

Da li je populizam glavni metod vladanja ovih lidera?

Sonja Biserko:

U Srbiji je populizam postao mehanizam kojim se vlada još od vremena Miloševića koji je uspešno mobilisao naciju na srpskom pitanju da bi se to ponovilo za vreme sadašnje vlasti koja je došla na čelo Srbije upravo na populizmu. Ta vlast se i održava populizmom.

Biljana Vankovska:

Postoji više metoda vladanja, a populizam je samo jedan od njih koji je najvidljiviji. Mase je najlakše mobilisati na nacionalističkim temama.

Omer Karabeg:

Čini se da je kontrola medija jedna od važnih poluga vlasti autoritarnih lidera.

Biljana Vankovska:

To jeste važna prednost u rukama vladajućih struktura. To onemogućava fer izbore. Opozicija i svi oni koji bi hteli da uđu u kritički dijalog sa vlastima ne mogu da stignu do građana, jer mainstream mediji ne prenose njihove ideje i kritike. Srećom nova tehnologija omogućava alternativne načine.

Sonja Biserko:

Možda malo preterujemo u priči o moći medija. Ako neme većeg iskoraka u drugim segmentima društva, ne može ga biti ni u medijima. Pogledajmo situaciju u Srbiji. SNS je svih ovih 20 godina bila najveća partija u zemlji i samo je političkim inženjeringom bila sprečena da dođe na vlast. Kad je pre tri godine došla na vlast, ona je sravnila sa zemljom sve ostale partije. Rasturila je DS koja je i sama odgovorna za svoj kolaps i dezintegraciju… Sve dok opozicione političke partije budu promišljale budućnost Srbije u nacionalnom okviru, onakvom kakav je zadat pre 30 godina, Srbija neće imati šansu da iskorači iz nacionalističke matrice. Srbija je u poslednje dve-tri decenije prošla kroz strašni nacionalizam i antikomunizam koji je takoreći spržio elitu i onemogućio bilo kakvu alternativu.

Omer Karabeg:

Može li reći da Balkan neguje kult vođe?

Biljana Vankovska:

Na žalost, nakon 25 godina glumljenja demokratije i demokratske tranzicije, sve češće se čuje: „Ovaj narod ne zna šta bi sa demokratijom, bolje je sa liderima“. Ponekad se čak traže još autoritarniji lideri nego što su ovi koji sada glume da su demokrate. Građani su izgubili nadu da im demokratija može doneti bolji život.

Sonja Biserko:

Kult vođe je, s jedne strane, rezultat balkanske tradicije i kulture, a, s druge strane, globalne krize. Ceo svet je u svojevrsnoj tranziciji i u potrazi za novom paradigmom. I sama demokratija je u krizi. U našem regionu ideologija je zamenjena politikom identiteta koja je isključiva i koja je do krajnjih granica zaoštrila problem suživota u multietničkim sredinama i pitanje odnosa prema susedima. To su veliki izazovi na koje nema odgovora. Zato autoritarni lideri imaju sve šanse da i dalje učvršćuju svoju vlast.