Došavši 1960. u Ameriku bez prebijene pare, Panić će postati vesnik novina u farmaciji i multimilioner tako što će proizvesti lekove koji će spasavati živote. Od posebne je važnosti to što je Panićev rad rezultirao nekim od najnovijih lekova za lečenje hepatitisa i drugih infektivnih bolesti opasnih po život.
Panić je kroz karijeru dokazao svoju spremnost da se uhvati ukoštac sa svim i svakim da bi ostvario svoje ciljeve. Bez obzira da li je to američka Agencija za hranu i lekove (FDA), Komisija za hartije od vrednosti (SEC), njegovi poslovni konkurenti ili najveći politički rivali, svako ko stoji na Panićevom putu e brzo će otkriti da je on sila s kojom će imati da se obračunava.
Moje iskustvo s g-dinom Panićem vezuje se za vreme kada sam imao tu čast da vodim njegovu kampanju za predsednika Srbije 1991. i 1992. Kao tadašnji premijer Jugoslavije radio je na tome da zbaci s vlasti brutalnog Slobodana Miloševića na izborima, koji su nažalost bili lažirani na našu štetu.
Od samog početka njegovog premijerskog mandata i za vreme predsedničke kampanje, Panić je slao poruku mira za Jugoslaviju. Generalno, beskrupulozni Milošević je stalno potkopavao ove napore, a Panić se ipak pokazao kao neko ko je spreman da svoj život i sve svoje stavi na kocku da bi porazio diktatora. Sve to vreme Panić nije imao podršku nijedne evropske države ili Sjedinjenih Država, već samo volju i obavezu da svoju otadžbinu Srbiju pretvori u slobodnu demokratsku državu kakva je danas.
Panić se suočio sa ogromnim rizicima prkoseći Miloševiću, i prema mojoj proceni, porazio je diktatora na opštim izborima 1992. Naše izlazne ankete su pokazivale da je Panić pobedio, brojni spoljni analitičari su prognozirali isto, a i utisak pojedinaca je bio da je on pobedio. Međutim, nepošteno prebrojavanje glasova je ukazivalo da je izgubio velikom razlikom u glasovima.
Kao što je spomenuto, Panić nije imao ni evropsku ni američku podršku da učini ono što je hteo da učini, odnosno da inicira nacionalni pokret koji će osuditi Miloševićeva nepravedna dela i zbaciti ga s vlasti. Tužno je što je po ceni desetina hiljada života svet morao da sačeka osam godina nakon opštih izbora 1992. da Milošević konačno bude zbačen s vlasti u oktobru 2000.
Drugim rečima, genocid u Srebrenici 1995. se verovatno ne bi ni desio da se tri godine ranije slobodna volja srpskog naroda odrazila u Panićevoj pobedi. Što je opet rezultat koji su pouzdani podaci i ankete iz tog vremena ubedljivo pokazivali.
Panić je napisao svoju autobiografiju „Premijer za mir: Moja borba za srpsku demokratiju“, zanimljivu priču o događajima i okolnostima koje sam upravo ovde opisao.
Pišući ovo, ne pretvaram se da sam objektivan. Umesto toga želim da ukažem da je Milan Panić autentičan američki heroj. Spasava živote širom SAD i Evrope na dva različita polja – u farmaciji i u politici – i predstavlja ono najbolje što od našeg društva i naše zemlje zahtevamo da stvore u smislu vrednosti, rukovodstva i dostignuća.
Ne mogu da kažem da sam bio zadovoljan što nam je trebalo osam godina da ostvarimo svoj cilj i porazimo brutalnog diktatora u Srbiji. Međutim, mogu da vam kažem da su tih osam godina rada rame uz rame s Milanom Panićem, među godinama na koje sam najponosniji u svojoj profesionalnoj karijeri.
Primer koji je Panić postavio pomoću srpskog pokreta za demokratsku slobodu očito govori o vrednostima i ciljevima koje mi u Americi i zapravo širom sveta smatramo važnim.
Panićeva autobiografija „Premijer za mir: Moja borba za srpsku demokratiju“ upravo publikovana u SAD, nije samo štivo koje morate pročitati, već su to i inspirativni memoari koji nam pružaju garanciju da još uvek ima pravih heroja.
Tekst objavljen u magazinu Forbs, 19. juna 2015, prenosimo uz saglasnost autora
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
