Emocionalna nepismenost

Ovako kontrolisano ponašanje nije uvek moguće jer je čovek svesno i nesvesno biće i njegove misli i postupci formirani su iz oba ova dela i to je paradoks koji obeležava ljudsku prirodu. Čovek nije uvek u stanju da potpuno isključi jednu od ovih dimenzija i zato ostaje pitanje kako upravljati dvojnom ljudskom prirodom u uslovima kada njen nesvesni deo zahteva uništenje „neprijatelja“, a razum gubi moć da to spreči?

Odgovor na ovo pitanje daje mitska dimenzija nesvesnih emocija koja je formirana u dalekoj prošlosti. Ona se izražava preko simbola i obreda, a oni prikazuju samo jednu dimenziju stvarnosti. Poštovanjem ovih simbola ljudi razrešavaju mitski i duhovni deo svoje dvojnost. Racionalno posmatranje prirode i društva omogućava ljudima da sagledaju drugu dimenziju stvarnosti, a ona se vezuje za milenijsko usavršavanje ljudske prirode kroz naučna saznanja koja osposobljavaju ljude da mirnije reaguju kada im neko povredi nacionalne simbole. Zajedničko korišćenje ovih sredstava omogućava ljudima nadilaženje ovog paradoksa tako da se mitsko-duhovna dimenzija ličnosti ne gubi, ali se ona emocionalno burno ne izražava. Tada razum bira pouzdane puteve kojima se osigurava opstanak i napredak pojedinca i njegove zajednice. To bi trebalo da bude osnova za uspešno građenje odnosa između pojedinaca i države, odnosa između nacionalnih zajednica kada su im interesi u sukobu. U realnom životu ljudi ne postupaju uvek tako i razlog za veliku uzbuđenost može se objasniti na primeru nacionalne zastave.

Nacionalna zastava svakog naroda najbolje pokazuje ovu dvojnost u svesti njihovih građana. Kada se zastava Velike Albanije posmatra iz ugla racionalno usmerenog Srbina, ili Albanca, onda je to za njih samo obojeno platno sa dve odštampane fotografije. Kada se na nacionalnu zastavu Velike Albanije sa dva odslikana lika gleda iz emocionalnog ugla Srbina i Albanca, ona tada postaje nosilac dubokog smisla i značenja, koji se svakome od njih zastavom saopštava. Ona kod Srbina izaziva duboku emocionalnu odbojnost, jer on ovaj čin doživljava kao agresiju na srpsku teritoriju. Ona kod Albanaca izaziva duboku emocionalnu privlačnost jer oni veruju da obeležena teritorija Velike Albanije treba da pripada njihovoj državi, a ličnosti na zastavi su njihovi nacionalni heroji. Zastava za Srbe i Albance dobija veliku važnost jer stvara vezu između vidljivog i nevidljivog značenja koje oni ne mogu mentalno da razdvoje i tada daju prednost značenju koje ih emocionalno jače pogađa; problem je što su im emocionalna značenja bitno različita. Kod emocionalno povređenih srpskih navijača javlja se želja za uništenjem albanskih igrača jer se oni doživljavaju kao neprijatelji srpskog naroda. Njihova snažna emocionalna reakciju pretvara ih u bezosećajne destruktivce.

U prirodi i društvu interesi ljudi su različiti i oni ne treba da izazivaju gnev ljudi koji se oko nekih nedefinisanih prava spore. Ako ljudi oba naroda svoje pravo na veliku nacionalnu državu usvoje kao istinu sa apsolutnim važenjem, a ove su istine dijametralno suprotne i jedna drugu isključuju, tada su permanentni sukobi neminovni jer ljudi nisu spremni da menjaju svoje emocije i da uz pomoć razuma potraže obostrano korisna rešenja.

Za regulaciji sukoba koji imaju ovakve osobenosti Evropa nudi principe državnog regionalizma i međusobno povezivanje svih regiona u okviru EU. Preduslov za pristup institucijama EU je osposobljavanje političara, ali i naroda da uz pomoć „racionalne inteligencije“ i „emocionalne inteligencije“ nađu meru u definisanju svojih prava koja se izražava kao „korisna istina“ koja je dobra za sve. Samo sinergija ove ljudske dvojnosti može doneti narodima u sukobu korisne rezultate. Racionalna inteligencija tera ljude da prihvate naučne istine koje pokazuju koristi i štete pojedinih alternativa za regulaciju konflikta. Uloga emocionalne inteligencije u procesima ljudskog mišljenja ima dve dimenzije i one su od suštinske važnosti za regulaciju svakog spora.

U svojoj knjizi „Emocionalna inteligencija“ Danijel Goleman sam sebi postavlja pitanje: Šta je emocija? On tumačenje ovog termina vezuje za pozitivna emocionalna svojstva kao što su: uživanje, sreća, radost, zadovoljstvo, satisfakcija, ljubav, prilagodljivost, druželjubivost, dobrota, poverenje, odanost, ali i za negativna svojstva kao što su: bes, razjarenost, ozlojeđenost, gnev, ogorčenost, netolerantnost, odbojnost, patološka mržnja, nasilje, tuga, jad, bol, utučenost, strah, uznemirenost, konsternacija, užas, panika, odvratnost, omalovažavanje, prezir itd. Emocije suštinski definišu ljudska određenja i usmerenja, posebno kada u sukobima strast nadvlada razum; tada je od presudne važnosti tip emocija koji se u određenim konfliktnim procesima ispoljava. Goleman izdvaja dva svojstva emocionalne inteligencije; jedna vodi ljude ka progresu, a duga ka regresu, a on ih tumači preko pojma „emocionalne pismenosti“. Ovaj se termin odnosi na samopoznavanje ličnosti, na sposobnost kočenja agresije, na upravljanje osećanjima, razumevanje tuđih osećanja, odgovornosti itd. U slučaju nastalog incidenta sa zastavom Velike Albanije negativne emocije donele su burnu reakciju publike koja je mogla da se završi tragično po albanske igrače. Rešenje ovakvih ekscesa mora se potražiti u ispoljavanju pozitivnih emocija navijača i sportista koji će sprečiti da ovakav izazov dobije negativne emocionalne naboje i da se sve završi mirno bez reagovanja obezbeđenja. Da bi se to dogodilo neophodno je razvijati „emocionalnu pismenost“ političara i naroda Srbije. To je složen zadatak, koji se ne može rešavati u kratkom vremenskom trajanju, bez ozbiljnijeg angažovanja intelektualaca obeju zajednica i civilnog društva, a posebno ljudi na vlasti.

Autor je ekspert za teoriju o upravljanju sistemima