Evropa je grčka reč

U beogradskim megamarketima radnim danom pre podne nema gužve. Voda, voće, somuni…

Internet – gledam Grčku radio-televiziju (ERT) koja posle dve godine ponovo radi. Premijer Aleksis Cipras je ispunio predizborno obećanje.

Televizija – „Oko“ na RTS1 posvećeno Grčkoj.

Petak, 19. jun

Volim da putujem danju. Kod Preševa u susret nam idu tamnoputi, lepi, mladi ljudi. Pešice. Izbeglice iz Sirije. Prelazimo granicu. Od prelaza Tabanovce pa sve do Đevđelije stotine takvih ljudi na biciklima! Biciklom prelaze celu jednu državu. U Grčkoj opet pešače. Tuga.

Vozimo se kroz solunska predgrađa. Mnogo nedovršenih lokala. Natpisi – iznajmljuje se, prodaje se… Sat kasnije ulazim u restoran u kom je moja prijateljica Marija šef kuhinje. Tu su i svih narednih dana će biti i Eleni, Andreas, Kostas, Pavlos, Thula, još jedan Kostas, Thomai, Natasa…

Kod kuće do duboko u noć pričamo. Marija je dirnuta poklonima. Za tri godine bila je na godišnjem odmoru ukupno tri dana, ne računajući Božić i Uskrs. Radi od devet do dvanaest sati dnevno. U Solunu nema sezone u uobičajenom smislu reči.

Subota, 20. jun

Imam običaj da prehodam tri najduže solunske ulice svaki put kad dođem. Nedaleko od Ladadike srećem Anu i Nikolu! Ana radi kod nas na Drugom, Nikola na Prvom programu Radio Beograda. Dvoje pametnih, talentovanih, obrazovanih mladih ljudi. Ne znam šta će biti sa njihovim četvoromesečnim ugovorima koji ističu 30. juna, ali znam da bez mladih novinara – Radio ne može.

Kupujem mali grčko-grčki rečnik. Cene knjiga u mekom povezu od deset do dvadeset evra.

Po podne slušam raspravu na BBC-ju o grčkoj krizi. U studiju voditelj i četvoro sagovornika. Niko ne zastupa grčko stanovište. Na ERT-u podatak da su penzije u ovoj zemlji u poslednjih pet godina smanjene za 44 procenta! Ekstremna štednja koju Grčka ne želi da prihvati podrazumeva dalje smanjenje penzija i plata, povećanje PDV-a, odnosno njegovo ujednačavanje za sve proizvode i usluge… Da probamo da uđemo u „grčke cipele“: ako je kod nas neko 2010. imao penziju od 40.000 dinara, ove 2015. ima 22.400 dinara; traži se da mesečno prima još manje, a da sve poskupi (ne bilo primenjeno). Ko van Grčke želi da razume zašto Vlada premijera Ciprasa ne može da pristane na ekstremnu štednju, treba da obuje „grčke cipele“.

Pravim proju za Mariju. Sviđa joj se, planira da je iskoristi kao osnovu za neki novi specijalitet i to sa višnjama!

Ankete pokazuju da je grčko društvo podeljeno oko pitanja mogućeg izlaska iz Evropske unije. Mojim prijateljima je uglavnom svega dosta, ne boje se. Šale se kako će se Hotel Evropa u neposrednom komšiluku od ponedeljka zvati Hotel Drahma.

Svetski dan izbeglica. Kroz Grčku je, od početka godine do polovine juna, prošlo 46.000 ljudi. To su oni koji su registrovani. Ko ima novca, spava u solunskim hotelima, ko nema – u parku iza leđa mermernog Venizelosa.

Nedelja, 21. jun

Plan da ujutro odem u Manastir Vlatadon (XIV vek) u Gornjem gradu, a po podne u Jevrejski muzej – preokreće nevreme. Prvo idem u muzej, zgodnije je po kiši. Već sam videla Arheološki, Vizantijski, Muzej filma, Muzej fotografije… Stalna postavka u Jevrejskom muzeju posvećena je životu ovog naroda u Solunu, najviše ih je došlo krajem XV veka iz Španije. Svedočanstva iz vremena nacističke okupacije. Izložba o učešću Jevreja u grčkom pokretu otpora u Drugom svetskom ratu.

Gornji grad. U autobusu pitam jednog monaha gde treba da siđem. On postaje moj ljubazni vodič kroz manastir Vlatadon. Predaje studentima teologije koji dolaze iz celog sveta. „Ima i vas, naših Srba“, kaže.

U večernjim vestima izveštaji sa demonstracija iz Atine. Žuta štampa je već „predvidela“ da penzija i plata sledećeg meseca neće biti. Ciprasovi politički protivnici su glasniji nego obično. On je otputovao u Brisel, sutra ga čeka težak dan.

Ponedeljak, 22. jun

Pošto nedeljom uživo radim emisiju, ponedeljak mi je slobodan dan. Držim se toga i u Solunu. Čitam strip napravljen po motivima Aristofanove komedije „Oblakinje“. Kao i svaki dobro urađen strip i ovaj nije samo za decu. Duhovito je uvezan sa našim vremenom.

Stižu neodređene vesti iz Brisela: „napravljen je korak napred“, „sa ovim grčkim predlogom smo bliži rešenju“, „dogovor sa kreditorima do kraja nedelje“… Grčki premijer poručuje – „teret krize neće pasti na penzionere i radnike, već na najbogatije“.

Svi evropski narodi su reč „Evropa“ preuzeli iz grčkog jezika.

Utorak, 23. jun

Pitam ženu koja radi u trafici kod Bele kule kojim novinama najviše veruje. Smeje se i odgovara da je najbolje da kupim jedne „leve“ i jedne „desne“. Na naslovnim stranama oba izdanja fotografije istih događaja – sastanak u Briselu i demonstracije u Atini. Razlika je u tekstovima koji ih prate. „Leve“ objavljuju Ciprasovu izjavu, „desne“ spisak onih koji će plaćati veći porez ako Zapad prihvati premijerov predlog.

Peto Solunsko bijenale. Organizator je Državni muzej savremene umetnosti iz Soluna u saradnji sa još četiri muzeja. Ceo grad je u duhu Bijenala – petnaest izložbi, seminari, radionice… Grci su majstori da povežu staro i novo. Dve važne izložbe postavljene su u Vizantijskom i u Arheološkom muzeju. Izlažu 44 umetnika iz celog sveta. Među njima i Milica Tomić iz Srbije. Svečano otvaranje na Solunskom sajmu. Tu je glavna izložba čiji je moto parafraza iz teksta Antonija Gramšija – „Između pesimizma uma i optimizma volje“, nema aktuelnijeg slogana u Grčkoj danas. Katerina Gregos, kurator, u oficijelnom govoru imenom i prezimenom pominje sve koji su u poslednje tri nedelje danonoćno pripremali Bijenale. Mnoštvo ljudi i dece na otvaranju. Poveli su i kućne pse. Izložba odlična. Optimizam volje.

Sreda, 24. jun

Kafa sa Anom i Nikolom. Oni će u Arheološki muzej, ja u Muzej savremene umetnosti. Ulazim u autobus na pogrešnoj strani ulice. Vozač me umiruje, objašnjava da je putanja kružna i da ću se samo malo duže voziti do Muzeja. Tamo je izložba „Kazimir Maljevič i njegovi učenici – 100 godina posle Crnog kvadrata“, dela iz kolekcije Jorgosa Kostakisa. Ova kolekcija, koja se čuva u Solunu, smatra se jednom od najreprezentativnijih za rusku avangardu u čitavom svetu.

U Briselu nastavak pregovora. Kod kuće opozicija žestoko napada Vladu Sirize i Anela. I vođa opozicione Nove demokratije, Samaras, danas je u Briselu – „zbog susreta sa tamošnjim političkim partijama srodne orijentacije“, kažu.

Četvrtak, 25. jun

Temperatura u svim grčkim medijima raste: „Duga noć u Briselu“, „Kritični sati za Grčku“, „Poreski armagedon“… Dok šaljem ovaj tekst, nova runda pregovora o otplati duga. Imam još koji dan odmora i ostajem ovde. Pokušavam svojim solunskim prijateljima da prevedem, a da poetično zvuči stih mog beogradskog prijatelja Mije Raičevića: „Grčka je jedina zemlja koja ima smisla“.

Autorka je zamenica glavnog i odgovornog urednika Radio Beograda 2