Građani (ne)će biti zakinuti za akcije Telekoma

Naime, budući da Telekom nije listiran na berzi, a da potencijalni kupac državnih akcija nema zakonsku obavezu da kupi i ostale akcije, postavlja se pitanje kako će građani unovčiti svoj deo Telekoma. Iako problem deluje ozbiljan, Nenad Gujaničić, direktor Sektora za razvoj u Vajz brokeru, objašnjava za Danas da će to pitanje biti jednostavno rešeno, ali ukazuje na mnogo veća pitanja koja ova prodaja otvara.

– Što se tiče akcija građana, sve zavisi od načina na koji će se država sporazumeti sa kupcem. Moguće je da će biti urađeno kao u slučaju Naftne industrije Srbije, kada je država prodala svoj većinski udeo od 51 odsto, ali je u tenderskim uslovima obavezala kupca da u roku od dve godine ponudi da pod istim uslovima (za istu cenu) otkupi i akcije ostalih deoničara NIS, to jest građana. Inače, naš zakon kaže da ako neko kupi akcije od države, on ne mora da kupi i akcije manjinskih akcionara. To znači da ako se samim ugovorom ne bi predvidela ova obaveza kupca, onda on ne bi ni morao da preuzima akcije građana. Međutim, ako država proda svoje akcije Telekoma, onda će se ta firma sigurno naći na berzi i građani će onda preko berze i moći da prodaju svoje akcije, ako budu želeli – kaže Gujaničić.

Prema njegovim rečima, to što Telekom već sad nije listiran na Beogradskoj berzi predstavlja kršenje zakona, „a jedini razlog je verovatno to što država misli da bi joj listiranje akcija smanjilo manevarski prostor za prodaju, što je inače zabluda“.

Ali, ako će pitanje vlasničkih udela građana biti rešeno na jedan ili na drugi način, to jest ako je sigurno da oni neće ostati bez mogućnosti da prodaju svoje akcije, to ne otklanja drugi problem vezan za ovu prodaju: onih 20 odsto akcija u sopstvenom vlasništvu Telekoma Srbije.

Naime, pre 2012. godine struktura vlasništva Telekoma bila je drugačija, jer su država i građani imali 80 odsto akcija, a preostalih 20 odsto je pripadalo grčkom telekomunikacionom operateru OTE. Međutim, 2011. godine OTE je odlučio da proda svoj deo, a država da ga kupi, kako ne bi dobila neželjenog suvlasnika i zakomplikovala situaciju oko buduće prodaje te firme. Problem je bio što država nije imala novca da isplati OTE, pa je trošak prevalila na sam Telekom, koji je uzeo kredit da bi mogao da kupi deonice OTE. Telekom nije imao nikakav poslovni razlog da to uradi, naprotiv, ali je morao da posluša državu i tako je krajem 2011. postao vlasnik 20 odsto sopstvenih akcija za 380 miliona evra.

Problem je nastao ove godine, jer je po zakonu preduzećima zabranjeno da drže više od 10 odsto sopstvenih akcija duže od tri godine (pošto je neprirodno da firma bude vlasnik same sebe). Taj period je prošao pa je Telekom bio dužan da proda bar 10 odsto sopstvenih akcija, što država nije htela. Budući da je zaboravila da taj problem reši na vreme, Vlada je u januaru ove godine donela zakon po kojem je akcionarskim društvima koja nisu listirana na berzi dozvoljeno da zadrže do 20 odsto akcija i duže od tri godine. Zakon je izmenjen namenski za potrebe Telekoma i još je (moguće protivustavno) predviđena njegova retroaktivna primena (pošto je Telekomu u tom trenutku već prošao rok od tri godine).

To dovodi do aktuelnog problema. Kada država proda svojih 58 odsto akcija u Telekomu, kupac će praktično postati vlasnik i tih 20 odsto akcija, a da za njih neće platiti ni dinara.

– Kupac će tih 20 odsto maltene dobiti gratis. To je za njega čist poklon – kaže Gujaničić.

Zašto? Zato što će u slučaju da Telekom odluči da proda sopstvene akcije, taj novac ili ostati samoj firmi za poslovne potrebe ili će novi većinski vlasnik odlučiti da dobijeni novac podeli akcionarima, to jest sebi, u vidu dividende, naročito ako prethodno otkupi udele manjinskih akcionara u Telekomu i ostane jedini vlasnik. Država bi o tome morala da vodi računa kada bude procenjivala za koliko novca vredi prodati ovu zlatnu koku.

Gujaničić, inače, smatra da Vlada neće moći da dobije mnogo više novca nego što je nuđeno Srbiji u vreme mandata Mirka Cvetkovića, kada je država htela da većinski udeo od 51 odsto proda za 1.4 milijarde evra, dok je Telekom Austrija, kao jedini ponuđač, predložio samo 1.1 milijardu. Ta ponuda je tada odbijena.

– Kad kažem da je izvesno da neće biti moguće da se dobije mnogo više novca, mislim na 30, 40 ili 50 odsto više – dodaje Gujaničić.

Ako se za Telekom ne može dobiti više novca, pitanje je da li uopšte ima smisla prodavati ga. Država je navela da ga neće prodavati po svaku cenu, ali (barem javno) još nije rekla koliki je minimum ispod kojeg neće ići. Jedino se zna da će tražiti više od onoga što je nuđeno Cvetkoviću.

Telekom je, inače, izuzetno profitabilna firma, koja je samo prošle godine zaradila 15.3 milijarde dinara (oko 130 miliona evra). Pritom treba znati da za dve godine ističu krediti koje je Telekom uzeo za isplatu OTE i reprogramiranje starih dugova, posle čega će, kako je nedavno navela grupa stručnjaka koja je analizirala njegovo poslovanje, biti realno očekivati da godišnji profit Telekoma dostigne 330 miliona evra.

„Drugim rečima, za četiri do šest godina, Telekom Srbija će zaraditi onoliko koliko bi se sada – i to u najpovoljnijim projekcijama – za njega moglo dobiti od stranih kupaca, a u isto vreme Telekom bi ostao u rukama države kao najprofitabilnije preduzeće“, navodi se u apelu koji je niz stručnjaka uputio Vladi Srbije ovog meseca, sa ciljem da se preispita odluka o privatizaciji najvećeg telekomunikacionog operatera u Srbiji.

Najavljenoj prodaji se protive i sindikati, pa je tako Ivica Cvetanović, predsednik Konfederacije slobodnih sindikata, za Danas nedavno izjavio da je „u uslovima svetske ekonomske krize potpuno pogrešno prodavati preduzeća koja zarađuju i redovno regulišu svoje obaveze prema državi i radnicima“.

„Za razliku od Železare Smederevo, koja je data na upravljanje stranom menadžmentu, Telekom nikad nije bio u poslovnim ili novčanim problemima. Najbolji pokazatelj jeste to što je reč o jednoj od najuspešnijih kompanija u Srbiji, koja je prošle godine ostvarila neto prihod od 126 miliona evra. Ne postoji nijedan razlog za privatizaciju Telekoma i stoga se KSS izričito protivi tom procesu i zahteva od Vlade da odustane od njega“, rekao je Cvetanović.