Hvatanje sadašnjosti

To možda i nije loše? Iz kancelarije sam izašao oko šest uveče. Sajamsko raspoloženje poneo sam sa sobom. Bio sam na večeri sa direktorkom knjižara Delfi Vesnom Mihailović – pored toga što smo kolege smatram je i prijateljem. Jeli smo pečeni jagnjeći but u belom vinu i pričali o predstojećem Sajmu knjiga. Tek nakon što sam se najeo, postepeno sam prestajao da mislim na knjige. Prepustio sam se varenju. Ostatak večeri proveo sam na 500px.com. Gledao sam slike polarnih životinja.

24. oktobar // petak //

Nakon posla sam šetao. Bilo je hladno i prijatno. Hodao sam više od 45 minuta, a onda sam svratio kod Igora Marojevića. Pričali smo o digitalnom realizmu, novom književnom pravcu kroz koji je izgleda jedino moguće prozno izraziti drugu deceniju 21. veka. Potom smo isprobavali Tor – browser napravljen s ciljem da na internetu sačuva privatnost korisnika. Po svoj prilici, uz pomoć Tora internetom je moguće kretati se anonimno. Tehnologija na kojoj Tor počiva, za razliku od tradicionalnog i bezbednosno šupljeg pristupa internetu, od svakog (zlo)namernika sačuvaće vašu IP adresu, a onda i adresu stana, navike na internetu, interesovanja. Zapravo smo isprobavali koliko se i kako Tor može zloupotrebiti. Na sajtovima koji za identifikaciju korisnika „presreću“ njegovu IP adresu – bilo da se to koristi za antispam zaštitu ili regulisanje interakcije sa sajtom – jednostavnim klikom na new identity uz malo dodatnih podešavanja moguće je zaobići dobar deo sigurnosnih mera. Npr. moguće je neumereno ostavljati komentare, lupati pluseve i minuse… Čini se da su protokoli na kojima sada počiva internet već stvar prošlosti i da je pitanje trenutka kada će biti odbačeni. Samo da se prespori Tor ubrza.

25. oktobar // subota //

Bio sam u jutarnjem programu Studija B, u rubrici Prelistavanje. Pre emisije sa urednicom kulture Studija B Majom Aleksić Živanović popio sam kafu i pregledao dnevnu štampu za taj tad. U emisiji smo pričali o rušenju bespravno sagrađenih vikendica u nacionalnim parkovima, o ljudima koji odlaze na groblja da bi jeli – paganski običaj iznošenja hrane na humke pokazao se korisnim, o raspodeli bodova i kazni na fudbalskoj utakmici između Srbije i Albanije. Naravno, Sajam knjiga nije se mogao zaobići. Pričali smo i o mom romanu „PR“. Na putu do kuće skrolovao sam Tviter. Ili sam bio umoran ili nije bilo ničeg dovoljno interesantnog za fejvovanje. Predveče sam se na Fejsbuku dopisivao sa Tanjom Tatomirović, PR Leadom u Microsoftu. Pričali smo o upravo završenoj Sinergiji. Na najvećem regionalnom IT događaju bilo je više od 1.500 učesnika, 70 predavača iz 13 zemalja i više od 100 sati predavanja, a popijeno je oko 5.000 šoljica kafe. Zbog ljubavi prema knjigama sve to sam morao da propustim. Nakon toga pričali smo o kastraciji mačaka. Jedan „kontejnerac“ je sterilisan. Činilo mi se da je Tanja zbog toga tužna. Poželeo sam da je zagrlim, ali me je internet u tome sprečio.

26. oktobar // nedelja //

Ceo dan sam bio na Sajmu knjiga. Sreo sam Zvonka Karanovića, Branka Rosića, Igora Marojevića, Pavla Zelića i Gorana Lazičića. Iz daljine sam video Slobodana Vladušića, Marčela i Vuka Draškovića. Upoznao sam Anu i Rajka iz Zagreba i kupio knjigu „Tehnokratija – kako je kompjuter postao bog“.

27. oktobar // ponedeljak //

Opet sam ceo dan bio na Sajmu knjiga. Baterija na telefonu crkla je oko 17 časova.

28. oktobar // utorak //

Celodnevni boravak na štandu Lagune nastavio se i trećeg dana i nije mi ništa manje prijao. Da sam sedeo kod kuće ili da sam na Sajmu bio kraće, upoznao bih znatno manje ljudi koji su pročitali „PR“ ili onih što su se spremali da ga pročitaju. U interakciji sa čitaocima otkrila su mi se značenja knjige koja, barem svesno, nisam imao u vidu. Dok sam pisao, želeo sam da što vernije „uhvatim“ sadašnjost i ono što tu sadašnjost u dobroj meri i definiše – internet i društvene mreže i njihov uticaj na živote svih nas koji smo spoznali onlajn. Upravo to „slikanje“ 2014. godine kod nekih čitalaca izazvalo je osećanje sete koja se neprimetno nastanila u prostoru između onoga kakav je svet u kojem sada živimo a o kojem sam u „PR“ pisao i sećanja na to kakav je nekad bio. To mi je bio najzanimljiviji utisak trećeg dana Sajma knjiga. Nakon što sam se vratio kući odgovorio sam na mejlove pristigle u toku dana i pregledao sve notifikacije sa društvenih mreža. Oko ponoći seks u stanu iznad je okončan. To je i meni donelo dozu olakšanja, pa sam se polako prepustio snu.

29. oktobar // sreda //

Otkako je zaživeo u vozilima gradskog prevoza, Bus-plus gotovo da ne prestaje da iritira sve one koji su prinuđeni da ga koriste. Poslednja „inovacija“ posebno je nepromišljena. Na više nivoa, naravno! Čitav beogradski deo interneta bruji o poruci „Poštovani putnici, očitajte vašu kartu“, koja se u toku jedne prosečne vožnje iz glasovitog validatora može čuti i više desetina puta. Od Zemuna do Sajma knjiga promenim dva prevoza – dakle, četiri vožnje u toku jednog dana – i nebrojeno puta čujem umilni ženski glas koji izgovara spornu poruku. O nepodnošljivosti ovog audio maltretmana dosta je rečeno u proteklih nekoliko dana. Pored toga, stiče se utisak da je softver testiran samo u lokalu, tj. u kancelariji, ali ne i na terenu – da se bar neko od nadležnih malo provozao gradskim prevozom shvatio bi u čemu je problem. Opciju da je softver testirao mazohista neću razmatrati. Pre će biti da je to neko ko ne koristi usluge koje prodaje. Takođe je očigledno da poruka nije testirana ni pravopisno. Da jeste, poštovanim putnicima bilo bi poručeno da očitaju „svoju“ kartu, ili da jednostavno očitaju kartu. Ovako, u vreme Sajma knjiga poruka pored iritirajuće dobija i ironičnu crtu.