Imali smo spreman plan za obračun sa mafijom

Kako Vojislav Koštunica postaje kandidat opozicije na izborima 2000?

Mi u martu 2000. već razmišljamo o izborima koji dolaze 2001. Američki IRI , preko Instituta društvenih nauka, radi jedno istraživanje samo za nas, za uži sastav predsedništva DS, da bi se videlo ko bi bio najbolji protivkandidat Miloševiću, i tu su tri imena : – Avramović, Dinkić i Koštunica… Tim redom su postavljeni … Avramović je pri tom ozbiljno bolestan… Dinkić dobar jer pravi te ekonomske analize, ali nekontrolisan, svojeglav… I Zoran kaže: – Koštunica treba da bude naš kandidat ! … Mi ga gledamo zapanjeno … Objašnjava: – Miloševića može da pobedi samo neko sa kim će da se poistoveti većina Srbije ! …To je neko ko Srbiji izgleda tako da sa njim niko ni cipele ne bi menjao… Neko ko je pošten… u smislu, da tako deluje… Zato što je smušen, zato što ćuti… Zato što je mutan, pa svi misle … taj je mnogo pametan.

Zoranove reči ili vaša interpretacija ?

To su Zoranove reči ! … I tako mi, uže predsedništvo DS, donesemo odluku da ćemo, kada budu raspisani izbori … da ćemo pokušati da stvorimo veliku koaliciju protiv Miloševića, i da će naš predlog za kandidata za predsednika Srbije biti Vojislav Koštunica…

Milošević vas iznenadi raspisivanjem preveremenih izbora ?

Dođe leto, odemo na more… Ali, bukvalno par dana pošto sam otišao na letovanje – Milošević raspiše izbore. Zoran u Grčkoj, komplikovano da se odmah vraća, kaže … Idi ti u Beograd… Sastanci, pravi se DOS… Počinju pripreme za izbore… Neko je pomenuo Ivana Stambolića, više kao razmišljanje, ne kao predlog … I sam Stambolić je bio protiv toga … Dođe Zoran i kaže : – Koštunica ! … Svi u DOSu iznenađeni… Sve su mogli da pomisle , ali ne da će da predloži Koštunicu… I mi to izglasamo… Naravno, ništa ne ide u javnost… Prođe dan, dva… ništa se ne dešava… Pitam Zorana , kaže: – Ne možemo da ga nađemo. – Gde je ? – U Belanovici … Poslata mu je poruka, ali ćuti… Posle nekoliko dana dolazi Voja Koštunica i kaže: – Prihvatam… pod nekim uslovima… Mi kažemo – važi!

Kakva su reagovanja iz inostranstva na vašu ideju ?

Amerika je bila protiv da mi učestvujemo na izborima. Madlen Olbrajt je eksplicitno rekla : – Ne izlazite na izbore jer će Milošević da vas pokrade, a nećete biti u moguićnosti da ga ponovo uhvatite u krađi ! …Ubedila je Mila Đukanovića da ne izađe na izbore… zbog čega smo posle imali probleme i morali da sa crnogorskim snupijevcima … SNP … budemo dve godine na vlasti… Tako da su te priče da su desetine miliona dolara došle iz Amerike da bismo mi oborili Miloševića… potpuna glupost !… Amerika je bila protiv izbora.

Ali se vi na američke sugestije i protivljenja ne obazirete ?

Mi smo potpuno spremni za izbore… Spremni da se tučemo, ako treba … Pretimo režimu, Miloševiću : – Nemoj slučajno da te uhvatimo da kradeš ! … Ali je najvažnije bilo da je narod rešio i samo je bilo pitanje da li to može da bude bez krvi … I tu je taj nesretni… neophodni, ali nesretni dogovor sa Legijom… Da oni ne pokušavaju ništa … Paralelno su bili i dogovori sa još nekima, sa Gurijem … Sa ljudima iz vojske … Ja sam imao uveravanja aviotehničara iz Niša da 63. padobranska brigada sigurno 5. oktobra neće moći da poleti za Beograd … Da će helikopteri biti neispravni, a prvi servis je u Moskvi … 4. oktobra držim govor pred petnaest hiljada ljudi u centru Nišu i šest puta ponovim … – Nemoj slučajno da je neko poneo bilo kakav komad oružja! … Što građani shvataju kao : – Svako ko ima nešto – neka ponese !

Kako na sve to reaguje policija ? Vi ste gradonačelnik u Nišu ?

Čovek koji vodi PJP… Posebne jedinice policije… meni kaže : – Mi ne idemo na vas! Nećemo na narod! … I sutradan mi polazimo prema Beogradu… Policija nas blokira … Pozovu PJP… Dobiju naređenje da idu na autoput, na naplatnu rampu, da nas rasteraju … Oni se postroje ispred Doma vatrogasaca gde su bili smešteni … Njihov komandant klekne … Spusti pušku, spusti uzo … Skine kapu … Skine opasač … Sve stavi pored sebe… I kleči ! … Njih ima 150 i svi to urade ! U sred grada … Ljudi koji su to gledali … a taj prostor je okružen zgradama… kažu da je to bilo – kao antička drama !

Je li taj komandant još uvek u policiji ?

Jeste.

Kako se plan odvija tokom dana?

Dogovor je da u Beogradu sve počne u tri kada nas nekoliko desetina hiljada stižem iz Niša… Dođe Velja Ilić u pola jedan … da pokupi slavu sam , sa svojim Čačanima … Pokuša da uđe u Skupštinu, dobije batine i više ga nisu videli… Celo posle podne, kažu neki njegovi, bio je kod Pavkovića u Generalštabu… Uveče ne možemo da nađemo Koštunicu da se obrati narodu… Konačno se pojavi iz nekog šteka… Ode u televiziju , RTS… Sa njim razgovara Aleksandar Mandić … Preuzmemo sve televizije… Režim je upotpunom raspadu…

Šta se dešava u Beogradu, u noći 5. i 6. oktobra?

U Skupštini grada vodi se diskusija o tome šta mi da radimo dalje … Naš je predlog da idemo od institucije do institucije i da izbacujemo aktuelnu vlast! Jasan i brz diskontinuitet sa pobeđenim režimom je neophodan. Praktično da proglasimo vanredno stanje u zemlji… Da suspendujemo ustav, da se sutra raspišu vanredni izbori za ustavotvornu skupštinu… Da Srbija do kraja godine dobije novi ustav i da se time označi i pokaže diskontinuitet sa prethodnom vlašću… To je uslov za uspešne reforme i prosperitet… Da se tako završi… na jedino normalan način… velika demokratska narodna oktobarska revolucija.

To je Đinđićev predlog. Da li se usvaja?

Sa nama Demokratama slaže se Labus , ljudi iz Građanskog saveza i praktično više niko !… DSS kaže…Ne, nismo mi rulja.. Tu je Vladeta Janković ili Šami … Nije Koštunica tu, ne znamo gde je… Ovi drugi se nešto premišljaju … I mi duboko u noć ulazimo praktično bez ičega rešenog … A ideja je bila da se ode preko puta kod Milutinovića i da mu se kaže … Podnesi ostavku ! … A pre toga raspiši izbore za ustavotvonu skupštinu … Da se ode u Generalštab da se kaže : – Razrešen si dužnosti, a prvi pukovnik postaje načelnik … Da se ide dalje jer imamo snagu naroda, imamo energiju pravde… Ali, ne! Nema energije kod većine prisutnih – plaše se ! … U neko doba pred zoru, raziđemo se bez donošenja neophodne odluke.

Znate li uopšte gde je i šta radi predsednik Koštunica?

Doznajemo da je Koštunica te noći bio sa Ivanovim, ruskim ministrom spoljnih poslova, i Miloševićem. Dobra vest je da će Milošević da prizna rezultate izbora, a loša, da mu je obećano da će biti aboliran za sve … Gorak ukus u ustima… Ista situacija kao kada je Zoran postao gradonačelnik Beograda… sa tom razlikom što sada nije Vuk nego Koštunica… Zoran kaže: – Shvatiće Koštunica … da je to što radimo prava stvar ! Na žalost, pogrešio je… Predsednik SRJ, iza maske kvazilegalizma, počinje da stvara velike probleme…

U januaru 2001. formira se vlada DOS čiji je predsednik Zoran Đinđić ? Vi niste u toj Vladi ?

Vlada ima jedan političko-koalicioni deo… Svi koji su rekli … DOS ! … su dobili neko mesto, ali praktično bez operativne moći uticaja… I ima ekspertski deo gde su neki ljudi koji su u tom trenutku bili zaduženi za operativno sprovođe nje reformi. A ja sam još novembra 2000. otišao u saveznu vladu kao politički koordinator, kao neko ko zastupa DOS… Pored toga, vodim Savezno ministrastvo unutrašnjih poslova.

Đinđićeva vlada, praktično od početka, teško ili nikako ne može sa predsednikom Koštunicom?

Vlada počinje borbu za reforme, a Koštunica, od prvog dana, povuče ručnu i ne pušta je do kraja svog mandata. On ima svoje saveznike u DOSu, ali i među poraženim snagama bivšeg režima, njihovim ideolozima, novinarima, policijsko–vojnim mafijašima, tajkunima…. Koštunica ne dolazi više na sastanke predsedništva DOSa, ali ima redovne kontakte sa Miloševićem… Mi to znamo, i on to ne krije… Štiti od smene i krivičnog gonjenja, privremeno ili na duži rok… Radeta Markovića, Pavkovića i moge druge.

Pokušava li Đinđić da taj sukob ikako reši?

Zoran mu u prvih sedam, osam meseci desetak puta šalje poruku : – Hej, veruj da to što radimo – radimo sa najboljim namerama ! Pomozi nam u tome ! … Posle godinu dana počinje privatizacija… Koštunica kaže: – To je krađa ! … Zoran mu kaže: – U svaku komisiju , za svaku privatizaciju, stavi svog čoveka… Ti budi dnevna provera za svaku priuvatizaciju ! … Ovaj neće ! Hoće da pljucka sa strane, a da ne radi ništa što podrazumeva posvećenost i odgovornost ! I to je tako !

Ima i prvih naznaka pobune JSO koja demonstrira snagu blokirajući autoput kod Sava centra?

JSO izlazi jer su svesni da se sprema obračun sa kriminalom. Oni su praktično militantno krilo zemunskog klana, a zemunski klan je , zajedno sa nekim ljudima oko Koštunice i oko Miloševića, političko krilo JSOa. Izlaze i dobiju podršku od Koštunice, ali ne samo od njega … Još neki iz DOSa su tu, što javno, što polujavno, „imali razumevanja“… To je ta velika prelomna tačka kada je praktično jasno da Koštuničina politika i politika Demokreatske stranke Zorana Đinđića nemaju nikakve veze i da to mora hitno biti rešeno.

Rešenje se traži u dogovorima sa Crnogorcima?

Rešenje će uslediti Ustavnom poveljom državne zajednice SCG i formiranjem Saveta ministara državne zajednice gde Koštunica ispada iz igre… Ispadaju i SNPovci Crne Gore … Bulatović, Žižić… a dolazi DPS koji realno pretstavlja vlast Crne Gore… To su naši partneri u procesu mirnog, prijateljskog i bratskog razvajanja dve države, članice jedne nemoguće federacije… gde je jedna država sedamnaest puta veća od druge…

Šta podrazumeva formiranje Saveta ministara državne zajednice?

Formiranje Saveta podrazumeva i novi izbor ministara.To je način da prvi put posle 5. oktobra, prvi put u istoriji vlasti Srbije, da demokratske vlasti preuzmu kontrolu nad vojskom… I to tako što ja treba da postanem ministar vojni sa planom da u prvih petnaest dana smenim sve generale i pošaljem ih u penziju … Naravno, oni koji su se bavili kriminalom – da dobiju krivične prijave i budu gonjeni … Imali smo sedam, osam pukovnika koji će biti unapređeni u činove generalpotpukovnika … i koji treba da čine novi, moderni vrh srpske vojske … Plan je bio da mi za petnaest dana preuzmemo vojsku i da time stavimo pod kontrolu … 63. padobransku brigadu iz Niša … 72. specijalnu iz Pančeva … Kobre i sve druge jedinice… To je preduslov da uđemo u konačan obračun sa svim kriminalnim grupama, a pre svega sa Zemunskim klanom. Za to nam nije potrebna upotreba vojske ali je nužno da znamoda vojska neće biti protiv nas.

Sećam se, Zoran Đinđić mi je u to vreme pričao da generali nikako ne prihvataju da vi budete ministar vojske. Imali su svog kandidata ?

Vojska, generali boljševičko-sovjetskog kova… sa svim svojim zabludama i privilegijama … protiv su bilo kakvih promena.Vojni vrh pokušava da se tu politički aktivira… Gunđaju… Kažu da je nedopustivo da civil bude na čelu vojske… što je apsolutno neshvatanje suštine demokratije i civilne kontrole oružanih snaga… A ako to baš mora da se desi, oni bi da to bude Tadić … a nikako ja ! … To samo dodatno utemeljuje Đinđićev stav koji glasi : – Ako nećete da vam ministar bude Živković, podnesite ostavke – odmah !

A onda dolazi do pokušaja ubistva Đinđića kod hale Limes?

Da. Ja sam tada u Americi, čujemo se … Vraćam se i dolazim kod njega u rezidenciju… Pitam ga: – Jesi li bezbedan ? … Kaže: – Sinoć su mi bili sestra i zet. Pričali smo do pola jedan … Onda oni odlaze i vraćaju se za tri minuta… Klipan, policajac koji sedi u kućici na izlazu iz dvorišta… spava i ne mogu da ga probude, da im otvori kapiju da izađu kolima… Onda ja zovem centar veze republičkog MUP, pa centar veze zove ovoga telefonom da ga probude… – Sada ti zaključi koliko sam bezbedan !… To je četiri, pet dana pred ubistvo… Tada mu ja kažem šta planiram sa vojskom … i koga za šta ! … On kaže da je to OK, da idemo dalje … U ponedeljak, 10. marta, Mićunović, predsednik skupštine Državne zajednice, organizuje večeru sa Crnogorcima… Tu je i Svilanović, ministar spoljnih poslaova, Zoran, ja… Milo i Filip Vujanović… Pričamo o svemu, posebno o diplomatiji … Dogovaramo kadrovska rešenja za najvažnije ambasade… Zoran kaže: – Sada su mi javili da je zaštičeni svedok Čume… sakriven negde u Slovačkoj… potpisao svaku stranicu svog iskaza … čime su stvoreni i formalni uslovi za početak velikog obračuna sa organizovanim kriminalom… – Samo da Zoran… pokazuje na mene… preuzme vojsku ! … Meni šapne : – Za petnaest dana … čistimo !… Sutrada, 11. marta smo se poslednji put čuli.

12. mart2003 ?

Oko 12 sati ja idem kolima u stranku… Praktično sam već izašao iz ministarstva unutrašnih poslova, jer ono više od prekosutra ne postoji… Radim u stranci, u Krunskoj, konsultacije oko vojnog kabineta… Prolazim pored vlade i vidim neka gužva, ali mi to ništa posebno ne znači… Uvek je gužva oko vlade – protesti, delegacije… Zove me supruga Biserka, inače tada Sekretar za zakonodavstvo vlade Srbije … kancelarija joj je tu u Nemanjinoj 11. Kaže: – Pucali su u šefa ! … Okrenem odmah auto, dođem u dvorište vlade… Policija je sa dugim cevima okrenutim ka Geozavodu … Uđem na ta peta vrata, tamo gde je Zoran ulazio svaki dan … Vidim lokvu krvi … Otrčim do kancelarije… Tamo Biljana, sekretarica, kaže : – Pucali su u šefa ! – Gde je ? – Odvezli su ga u Urgentni centar… I ja shvatim … da ništa nevalja ! … Odlazim u Urgentni centar… Srećem Đorđa Bajeca, direktora Urgentnog … Kaže mi, tužan ali pribran : – Nema šanse ! … Prostrelana rana … Dve… Jedna ogromna, rastureno srce … Potpuno! … Nema pulsa, mozak je već 20 minuta bez kiseonika… U tom trenutku izlaze bolničari … Guraju nosila na kojima je Zoran … otkrivene glave… Uđemo u neku ambulantu … Gledam ga… Đorđe kaže: – Izađite, mi ćemo da učinimo sve, ali … Kaže: – I ovaj momak iz obezbeđenja je ranjen, ali je imao sreće… Prošlo mu je kroz stomak, ali je promašilo skoro sve što mu je važno… Ostaće živ… Šaljemo kola po Ružicu i Milu, Zoranovu majku … Ja se vraćam u vladu… Usput se isplačem … Dolaze ministri … Svi plaču…

Da li neko u tim trenucima pokušava da preuzme odgovornost, da bar operativno rukovodi ?

Držimo sastanak proširenog kolegijuma vlade… Tu su potpredsednici, tu sam ja kao zamenik predsednika DS… Tu su i ljudi iz policije, tužilaštva … Zakazuje se Savet za bezbednost gde policija kaže : -To su uradili ovi iz zemunskog klana … 99 odsto da su to oni! … BIA potvrđuje da je to – to ! … Donosimo odluku da se preporuči vd predsednici Nataši Mićić da zavede vanredno stanje…

Sama istraga ?

Pitam na Savetu nadležne tužioce, policajce, bezbednjake … Da li mogu da sprovedu ozbiljnu istragu? … Svi odgovaraju pozitivno, osim tužilaca. Oni kažu da nisu baš sigurni… Da nemaju dovoljno procesnih mehanizama… Da je Zakonik o krivičnom postupku previše liberalan… Da nije to jednostavno … Ja im kažem: – Podnesite ostavke ! … Oni to i urade… Donesemo i odluku da su osumnjičeni ovi iz zemunskog klana … 99 odsto smo sigurni, a onih 1 odsto – rizikujemo . Tako , praktično, spasimo Srbiju od daljih velikih potresa jer oni u tom trenutku misle da se mi raspadamo… Oni čekaju sledeću fazu … da preuzmu vlast.

Kažete – Oni … Ko su Oni ? Ko je ubio Zorana Đinđića?

I tada, i danas, sa ove distance, mislim da je to uradio Miloševićev klan… Klan koji obuhvata porodicu Milošević ali i njihove saradnike iz SPSa, Jula… mangupe iz DOSa… kriminalni milje… vojno-kriminalni milje… spoljno-politički kriminalni milje… mafijaške novinare… lekare … jatake… To su oni koji su branili… i dan danas brane Miloševića kao najvećeg sina srpskog naroda.

Da li mislite da će ikada biti otkriveni konkretni nalogodavci ubistva Zorana Đinđića?

Nalogodavci… inspiratori … politička pozadina… To su tri formulacije koje se uobičajeno koriste … Pet odsto je mogućnost da je to bila autonomna ideja Zemunskog klana … Legije, Šiptara i Lukovića… Ja mislim da to treba da se odbaci… Ostale sumnje : – Strani faktor ? … Potpuna glupost! … Zoran je kao predsednik vlade odgovarao svima … i Istoku, i Zapadu… jer je u medjunarodnoj politici važno da nemate dilemu – sa kim pričate… I da kada se s njim nešto dogovorite … da to stoji, da se poštuju obaveze. Zoran je bio najbolji mogući sagovornik i za Vašington, i za Moskvu, i za Zagreb, i za Prištinu… Čovek od integriteta kome možete da verujete – bez obzira da li se sa njim slažete ili ne !… Ostaje da je to neki unutrašnji faktor. Dve su škole mišljenja oko toga … Jedna je da je to bio Koštunica… Ja to ne isključujem ali mi ne deluje dovoljno racionalno… Moje je stanovište, rekao sam već … Klan Milošević… Klan u kome su i mnogi koji su viđeni i u okruženju Koštunice, ali su suštinski bili u klanu Miloševića… Naravno, ja to ne mogu da dokažem, ali je nužno obnoviti ozbiljnu i ptofesionalnu istragu, kao u Sablji … Da konačno budu saslušani svi za koje se priča da imaju bilo kakve veze sa tim ubistvom… Ako se priča o meni – onda i ja treba da budem saslušan … Ali, sigurno da pre svega moraju biti saslušani … Vojislav Koštunica, Mira Marković, Voislav Šešelj, Nikolić i Vučić… I svako drugi ko se 12.marta 2003. veselio na vest o Zoranovom ubistvu. Dakle, svi za koje se osnovano sumnja da su bili u nekoj vezi sa izvršiocima atentata.

Kraj

Ko su Oni ? Ko je ubio Zorana Đinđića?

I tada, i danas, sa ove distance, mislim da je to uradio Miloševićev klan… Klan koji obuhvata porodicu Milošević ali i njihove saradnike iz SPS-a, JUL-a… mangupe iz DOS-a… kriminalni milje… vojno-kriminalni milje… spoljnopolitički kriminalni milje… mafijaške novinare… lekare … jatake… To su oni koji su branili… i dan-danas brane Miloševića kao najvećeg sina srpskog naroda

Imali smo sedam-osam pukovnika koji će biti unapređeni u činove generalpotpukovnika … i koji treba da čine novi, moderni vrh srpske vojske… Plan je bio da mi za petnaest dana preuzmemo vojsku i da time stavimo pod kontrolu… 63. padobransku brigadu iz Niša… 72. specijalnu iz Pančeva… Kobre i sve druge jedinice… To je preduslov da uđemo u konačan obračun sa kriminalom, sa svim kriminalnim grupama, a pre svega sa Zemunskim klanom. Za to nam nije potrebna upotreba vojske,ali je nužno da znamo da vojska neće biti protiv nas