IVANA VUJIĆ: Živimo u svetu bez ljubavi

Čovečanstvo traga za dobrim za rešenjem – kaže sagovornica Danasa – ono traga da demokratizacijom i ljudskim pravima, pokušava da ostvari svet jednakosti bratsva i slobode, ali u svim tim institucionalnim rešenjima, tema pojedinca koji ima ljubavi za drugog je tema koja izmiče dobro krojenim zakonima. Lakše je skrojiti zakon nego otkriti tajnu ljubavi. Jer ljubav je bezuslovno davanje, a ne uzimanje. Današnjem čoveku globalnog sveta strano je davanje, naučen je da uzima, grabi da se zabavlja i da bude uplašen. Savremeni čovek globalnog sveta XXI veka ma koliko govorio o solidarnosti i nenasilju, ne spoznaje pravu solidarnost i ljubav. On je čovek globalnih korporacija i njegove želje, snovi i težnje pa možemo reći i čitav njegov život deo je jednog filma čija je knjiga snimanja negde drugde napisana. Savremeni čovek nažalost nije dosledan sebi. On je lojalan i dosledan tržištu a sebe malo poznaje. Savremeni čovek sve zna o brendovima modnih kuća ali o samom sebi, ne zna ništa. Zato savremeni čovek sliči Sofoklovoj junakinji Ismeni, za koju Breht kaže „ona je mirna i voli mir’’. Ma kakav rat i nepravdu podrazumevao taj mir. Savremeni čovek je Ismena, a smatram da je situacija takva da on mora da postane Antigona ako hoće da spase sebe i ovaj svet. Podsećam na opis Marije Crnobori za lik Antigone „Antigonina odluka i misao dolaze iz daleka čak iz zemlje iz trava, stabala, zraka idu u beskonačnost.“ Bunt se rađa iz ljubavi, vere, ne iz straha i podaništva.

*Ako je svet do te mere otišao dođavola, bez ljudskosti, bez empatije, bez brige o drugom čoveku, šta ostaje? Pojedinac, koji ima smelosti da nasuprot okolini i većinskom mišljenju vodi svoj život i svoju borbu do kraja. Takav pojedinac je za vas bio Crnjanski, da li ste ga baš zato postavili na scenu?

– Crnjanski je pojedinac dosledan sebi. Crnjanski predstavlja pitanje o pojedincu u okviru jednog naroda. Crnjanski je traganje za zavičajem za domom, utočištem. Crnjanski je susret sa životom koji je smisao i radost sam po sebi. Ostati dosledan sebi znači biti večno živ.

* Šta je Crnjanski bio Srbiji i velmožama tadašnjeg vremena (Krleži, Andriću, SANU, Ćosiću), šta bi bio danas? Ko je tu, po vašem mišljenju, konstantinovićevski palančanin : Svi oni ili Crnjanski, ili kako? Kako je danas u palanci mišljenje o Crnjanskom?

– Andrić je tačno rekao „Svi smo mi postali pisci, samo je Crnjanski rođeni pisac“. Crnjanski me podseća na lik Fasbinderove junakinje Efi Brist, koja za razliku od društva koje je okružuje – otac, majka, muž, služavke, dete, ima ogromnu ljubavi i strast za životom. Njena ljubav kao bunt, njena doslednost sebi biva od strane društva proglašena prestupom i ugrožavanjem uhodanog sveta bez ljubavi. Efi Brist, kao i Antigona kao i Crnjanski svoju iskrenu ljubav platiće patnjom.

* Ko je posezao nekad a ko danas argumentom da je Crnjanski nacionalista? Zašto je Aleksandru Leki Rankoviću bilo zamereno na partijskom plenumu to što je, smatralo se, štitio Crnjanskog nakon njegovog povratka u SFRJ, tj. Srbiju, i da li ga je štitio, i od čega?

– Crnjanski je internacionalni nacionalista, on je čovek koji peva Jan Majen i moj Srem, trešnje u Kini, Crnjanski za razliku od mnogih političara sveta zna da je sve na svetu u vezi i da ne može biti sreće na Trinidadu ako neko plače u Parizu. Za povratak Crnjanskog posle 25 godina izgnanstva znali su svi političari od Josipa Broza Tita, pa na dalje, a da oni to nisu dozvolili tog povratka ne bi ni bilo. U vreme povratka Crnjanskog tadašnja SFRJ veoma je mnogo radila na otvaranju i promeni svoje slike, stvoren je Bitef, mnoge internacionalne Kulturne manifestacije i to je strateški bio mudar potez jedne zemlje. Crnjanski je kako kaže profesor Nikola Milošević „pušten ali samo do stepenica, u unutrašnjost crkve nikada“. Živeo je i umro dosledan sebi. Umro je tako što je prestao da uzima vodu i hranu.

* Da li je Crnjanski, po vašem mišljenju, zbilja naš najbolji pesnik, brutalno marginalizovan i do danas „nerehabilitovan“, a toliko ljudi i dalje, u naciji koja ne čita, jer je kontaminirana rijalitijima o vlastitim životima, zna napamet bar neki stih ili pesmu Crnjanskog?

– Crnjanski i je poput Mikelanđela govorio da treba još malo i lepo poživeti na ovom svetu, to je govorio vojnicima Prvog svetskog rata, vladama Drugog svetskog rata a to je rečenica koju bi trebalo da zapamtimo. Ova Mikelanđelova rečenica poštuje i slavi život na celom globu bez razlike i primedbi bez mržnje.

* U čemu je moralnost Crnjanskog, te ga tako često i mnogo povezujete sa moralnošću Antigone? Mislite li da vam danas treba hrabrosti, koju niko ne kapira kao hrabrost, pa da Crnjanskog izvučete u centar beskrajnog plavog kruga u kojem svetli zvezda suštinske individualne hrabrosti da se suprotstavi mnoštvu – Antigone?

– Crnjanski je uteha, da postoji ljubav i da je moguće biti dosledan sebi da je moguće odbraniti humanist i ljubav u svetu Kapitala, prevare laži i kontrolisanih i predvidljivih emocija. Crnjanski, Sokrat, Antigona, Mikelanđelo to su utehe moje.

* Zli ljudi ne razumeju Dobro, zato ga se verovatno i plaše i čine sve da mu naude. Vi mislite i govorite o Dobru, Ljubavi i još nekim apsolutnim kategorijama, sa puno zebnje, jer je „zlo brže od oklevajućeg dobra“. Kako to?

– Dobro poseduje svoju kontrakarakteristiku a to je oklevanje jer dobro mora da ispita da li je dobro to što čini. Tako dobro pokazuje izvesnu usporenost, ali brzina zla je kratkog daha, zlo sa svojom brzinom koja toliko određuje danasnje vreme nosi svoju tragediju- u zlu može biti svega karijere novca, ali ljubavi ne. A sta smo mi ako ljubavi nemamo… išta. I to je opasnost današnje civilizacije toliko imamo a ljubavi…

* Zašto vi Ivana kažete da ne želite da učestvujete u kukanju nad kulturom? Nego šta želite? Zašto neko radije kuka? Da li kukanje takođe donosi nešto?

– U svetu globalnog kapitalizma i prosveta i kultura dobili su mesto proizvoda ili robe, a to su najvažniji stubovi društva i zato i u prosveti i u kulturu kod nas treba ulagati više jer to su stubovi koji drže naše društvo. Naravno ovo se odnosi i na zdravstvo i na pravni sistem.

* A, koliko loše mislite o medijima? Šta su tabloidi, šta ozbiljni, da li razumete medijsku filozofiju? Mediji bi da uređuju državu, a, često, ne umeju da urede sebe same? Kako je došlo do toga? Šta mediji uopšte promovišu? Ima li izuzetaka?

– Mediji danas grade sliku sveta, a kakav je to svet vidimo po pariskoj i sirijskoj tragediji, to je svet bez ljubavi.

* Kad smo kod medija i politike, foliranja i lažne kritike, molim vas da za naše čitaoce ponovite onu vašu predivni dosetku o plesanju kadrila.

– Svetska politika je kao plesanje kadrila čas jedn par čas se partneri izmenjuju i tako prijatelji i neprijatelji iz koristi plešu kadril. Dok se plešu ovi kadrili, dok traju ratovi, gde je život, gde je pojedinac koji ima pravo na to da bude dosledan sebi u slavu života, a protiv kadrila smrti velikih igrača.

* Podsećate me, po snazi i uverenjima na francusku filozofkinju, psihoanalitičarku, spisateljicu i još mnogo toga – Juliju Kristevu. Ona je u jedno intervjuu sa našom književnicom Ninom Živančević, rekla da želi da napravi knjigu o bombardovanju Srbije. Nina je očarana delom i ličnošću Julije Kristeve, ona je jedna od vodećih intelektualki danas u svetu, u Francuskoj je obožavaju i mada je poreklom Bugarka. Samo mi u Srbiji nemamo nikakvo interesovanje za njene antiratne stavove koji nas se tiču direktno. Dobro, bar ima dosta prevoda njenih knjiga na srpski. Zašto nas, recimo, ne zanima Julija Kristeva?

– Svi stubovi društva moraju da se učvrste i da postoje. Pojedinac mora da se uveri da su stubovi pravi da oni nisu kulise. Ali ovde moramo govoriti i prepoznavati evropske stubove društva na koje se ovo isto odnosi. Život ne podnosi laž i prevaru, a svet je u prevari pronašao izvanredan model upravljanja. Život je ugrožen na našem globu.

* Za kraj. Šta je po vama važno da učini svako od nas u situaciji kada važe samo, kako rekoste „veštine prevare“. Šta je najveće dobro?

Najveće dobro je ljubav i poštovanje. To su najveći i najdublji zadaci. Ljubav koja ništa ne traži zauzvrat je slava života.

A to nam je danas na ovom globu prepunom patnje i smrti neophodno.