Antička mitologija u hrišćanskom kontekstu u poznoj antici

Prilozi u ovoj knjizi-zborniku zacelo su referati sa kolokvijuma u Frankfurtu održanog u novembru 2012. Sada su (2015) ti referati/kontribucije objavljeni kao knjiga u Berlinu kod uglednog međunarodnog izdavača naučne literature De Gruyter (Berlin – Minhen – Boston). Sliven u harmonični akord, tenor ovog zbornika bi lapidarno i dominantno mogao glasiti: klasična mitologija preživela je hristijanizaciju Rimskog carstva i kraj antike.

U ovom zborniku sabrani su prilozi na različitim jezicima i iz različitih disciplina o mitologiji koja je, po jednoj teoriji, bila zatočena u teoriju književnosti. Mitološki narativi i figure bili su jednako prisutni i u vreme hristijanizacije Rimskog carstva – te su se mogli videti kako na javnim spomenicima i umetničkim delima likovne umetnosti, tako i u književnosti i političkoj komunikaciji.

Može li se u ovom kontekstu govoriti o preživljenju paganizma? Da li je mitologija viđena kao religiozno neutralni fenomen? Ili je ovde reč o pitanjima estetske naravi? Da li se može smatrati da su čitanja bila različito intendirana? Gde su specifično hrišćanska poimanja prilagođena u vidu alegoreze? Da li se hronološki razvoj i lokalne razlike mogu pratiti?

Ovo su samo neka od pitanja koja su za vreme ovog interdisciplinarnog kolokvijuma postavljena. Antičke mitologeme su ubikviterne (sveprisutne). Protejsko mnoštvo njihovog izraza i ispoljavanja svedoči i o njihovoj raširenosti. Mit se susreće u svim kulturama, kako u književnosti tako i u posvednevnom životu. Sve može postati mit – jedan fudbalski klub, jedna filmska diva. Jan i Aleida Asman su u Handbuch wissenschaftlicher Grundbegriffe 4 (1988) postulirali sedam različitih semantičkih slojeva pojma mita. Skraćenicom M i jednim brojem uz nju M1, M2 itd, diferenciraju se polja značenja ovog pojma. M1: mit je prevaziđeni stadijum kulturno-istorijskog razvoja; M2: mit je izraz jedne nadvremene istine prerušene u alegoriju; M3: mit je osnovni nosilac (jezgro) smisla/značenja neke pripovesti; M4: mit posvednevnosti, kao uzor kolektivnog delanja ili doživljaja; M5: mit kao narativni pojam u smislu Aristotelove Poetike – početak, sredina i završetak priče; M6: književni mit, dakle mit koji će u različitim fabulama/potkama biti izložen preradama/preobličavanjima; M7: mit u smislu velike priče/pripovesti. Kao primer za ovaj tip mita Asman navodi Ničeov mit o večnom povratku istog. Mitove susrećemo u najrazličitijim socijalnim mestima i na najrazličitije načine. Zanimljivo je da su u procesu hristijanizacije kultovi postepeno izumrli/iščezli, dok su se mitovi sačuvali. Čini se da je epoha pozne antike za taj fenomen bila odlučujuća. Opremu hipodroma sa mitološkim motivima za vreme cara Konstantna Evzebije Kesarijski (Vita Constantini, 3,54) smatra podrugivanjem paganstvu, dok Sokrat, drugi istoričar crkvene istorije u tome vidi slabljenje paganstva u čemu se sa njim istoričar Sozomen slaže, dodajući da je to bio put estetizovanja mita.

U ovim prilozima reč je o diferenciranom prilazu mitologiji u različitim kontekstima, kao i o polemici o njoj. Tako je nastala fasetama bogata slika o klasičnoj mitologiji u poznoj antici. Prilozi u ovom zborniku pokazuju, iako fragmentarno, da je raspadnuta paradigma mitologije ipak sačuvala ono što bismo označili sa samoreferencijalnost, odnosno ono što se u univerzitetskom žargonu zove modusom rekontekstualizovanja. Pluralitet i polifonija pozne antike pokazuje da je taj proces bio sve drugo, samo ne put linearne degradacije odnosno propadanja mita. Jedan vid odnosa hrišćanstva prema mitu je put njegove neutralizacije u religioznom smislu. Izvesni autori vide da je put akomodacije i asimilacije bio pragmatični vid prelaza iz mita u hrišćanstvo. Jedno je sasvim izvesno: koegzistentni put mita i hrišćanstva – bilo kao neutralizacija ili prisvajanje (akomodacija/asimilacija) – bio je dug i vijugav povratni proces rekontekstualizacije. Ovaj zbornik pleni istorijskim, bogoslovskim i filozofskim primerima tog fasetama bogatog procesa razvoja od mita ka hrišćanstvu ili, da parafraziramo naslov jednog slavnog dela, od mita ka logosu.