Izdavaštvo za decu je potcenjeno

Ovakve knjige treba da im predoče more kreativnih mogućnosti u jeziku i da ih pozovu da maštaju i stvaraju. Jezik je prvi i najmoćniji oblik čovekovog ispoljavanja. Mladi treba neograničeno da istražuju njegove mogućnosti – predstavlja Simeon Marinković, osnivač i glavni urednik Kreativnog centra, ediciju Različak, čijim pokretanjem ova izdavačka kuća obeležava četvrt veka postojanja. Marinković je i autor prvog naslova nove biblioteke Stilske igre, u kojoj je narodna basna o gavranu i lisici obrađena u više desetina književnih formi. Njen sadržaj i likovna oprema potvrđuju najavljene kriterijume Različka, čije knjige moraju da budu „različite, duhovite, zabavne vrlo, lekovite, da daju čitanju čar i navedu čitaoca da i sam pokaže svoj dar“.

• Zbog čega je baš basna o gavranu i lisici izabrana za glavni motiv u „Stilskim igrama“?

– Dok sam radio sa đacima i studentima, primenjivao sam slične stvaralačke vežbe – jednostavan događaj prikazati na mnogo različitih načina. Tako se bogati izraz, a u velikoj meri razvija se empatija, koja toliko nedostaje ljudima, to da saosećaju s drugima, da gledaju očima drugih. Na taj način jednostavna priča može da procveta u mnogo različitih boja. Ovo je i moj poziv kolegama koji oblikuju i sprovode nastavne programe da smanje gramatiziranje nastave i da pokrenu mlade da stvaraju u jeziku, da bi osetili „sladost od svog jezika“, kako nam je poručio Vuk.

• Ovu basnu ste obradili u više od 70 stilskih formi – od deseterca i madrigala do žurnalizma i SMS poruka, a i čitaocu ostavljate mogućnost da pruži svoj doprinos temi. Da li je to za današnju omladinu dovoljan izazov?

– Basne su veoma izazovne. Često sam ih koristio u vežbama sa đacima i u udžbenicima koje sam radio. To je neka vrsta igre pod maskama – sakriveni iza likova životinja, dobijamo priliku da osetimo veću slobodu. Od dece u vrtiću do studenata – svi su voleli da razgrađuju i ponovo stvaraju priče o životinjama koje su kao ljudi. I savremenu decu, ma koliko se ponekad činilo da su prevazišla ovakve igre, moguće je zavesti njihovim mogućnostima.

• Da li za ovaj jubilej Kreativni centar ima još planova, osim „Različka“, u okviru koje se već priprema sledeća knjiga?

– U Kreativnom centru neprekidno niču nove ideje. Sledeća knjiga u ediciji Različak jesu Priče od A do Š. Knjiga obuhvata 30 priča, a svaka je sačinjena od reči koje počinju istim slovom azbuke. Priče pozivaju na to da se zaroni u bogatstvo našeg jezika, da se traga za rečima, da se njima pletu neslućene i neobične priče. To su igre duha koje pozivaju na igru: „Šta možeš ti od ovoga da stvoriš? Kreni, pa ćeš videti da nisi ni sanjao dokle sve možeš da stigneš!“

• Koliko je za dečju knjigu važna likovna oprema? Vaša saradnja s Dušanom Pavlićem pokazala se uspešnom?

– Likovna oprema je veoma važna jer mladi vole da žive u svetu slika. Dušana Pavlića su opčinile ova tema i sloboda koju je imao u stvaralaštvu. Za stvaralaštvo je sloboda čarobno sredstvo. Kad je imaš – kao da si na krilima. Dule je Sremac, a Sremci su na prvi pogled mirni, ali su jako osećajni, vredni, maštoviti i borbeni. On je u knjizi Stilske igre po mnogo čemu nadmašio samog sebe. Zadivio je sve svoje kolege, a ja se radujem budućim knjigama u kojima će pokazati šta sve može i ume. Pred nama je beskrajno polje koje traži kreativce.

• Kako ocenjujete situaciju u izdavaštvu za decu i gde su u tome mesto i uloga Kreativnog centra?

– Izdavaštvo za decu je, nažalost, potcenjeno. Pre desetak godina na Beogradskom sajmu knjiga je s teškom borbom uvedena nagrada za dečju knjigu. U najmlađem uzrastu, međutim, stvara se osnov za ljubav prema knjizi i za bogatiju jezičku kulturu. Čovek se tada formira, a posle se samo ponavlja kroz život. Slikovnice i prve knjige veoma su važne za razvoj – onako kako su našim dalekim precima bile važne priče koje su im stariji pričali dok su bili deca.

• Gde vidite budućnost štampane knjige i očuvanja jezika u ovoj eri elektronike i instant kulture?

– Štampana knjiga nije prvi put u istoriji ugrožena. No, ona će izdržati. Daje nam ona nešto posebno – s njom se čovek intimnije druži, slobodnije odnosi nego sa elektronikom. Nekako je bliža telu i bliža srcu.

• U poplavi lanaca knjižara koliko je za izdavača, posebno knjiga za decu, važno da ima i svoj prostor – Kreativni centar je čekao takoreći 25 godina da bi otvorio svoju knjižaru?

– Da bi se otvorila knjižara, potrebno je mnogo novca, ali ne samo to. Mi smo samo jedan od stanara u toj knjižari u pasažu Makedonske ulice. U nju dolaze roditelji s decom, tu se priređuju druženja s piscima, glumcima, knjigama i mnogo toga drugog što je deci zanimljivo. Bilo bi dobro kad bi izdavači i knjižari bili profesionalci od kojih bi svako radio svoj posao – onda bi i šanse za ravnopravno pojavljivanje na tržištu bile veće.

Sagledavanje sopstvene duše

U biblioteci „Pustolovine“ posebna pažnja posvećena je srpskoj narodnoj književnosti. Koliko je važno očuvanje srpskog jezika, na šta je još Stefan Nemanja ukazivao svojim potomcima i da li su mladi najugroženija kategorija kad je reč o srpskom novogovoru?

– Srpska narodna književnost izuzetno je veliko duhovno blago koje su nam preci ostavili. Na to treba biti ponosan. Bez toga u sebi mi bismo se rasuli i pogubili. Ko god želi da u jezičkom stvaranju izraste visoko, mora odatle da pođe, da to udahne. U ediciji Pustolovine izdali smo narodne bajke, pripovetke, lirske pesme, junačke pesme i time zaokružili ciklus posvećen narodnom stvaralaštvu, na moderan način. U istoj ediciji objavljeno je još dvadesetak divnih knjiga za decu od naših najboljih pisaca. Sve je to urađeno s ljubavlju, vrlo pažljivo, uz stalno praćenje najboljih svetskih uzora i, naročito, uz zagledanje u dubine sopstvenog srca i duše.