Kain po Saramagu

 Knjiga je razmišljanje o biblijskom junaku Kainu, „koji jeste ubio svog brata (Avelja) ali koji za mene ne može da bude viđen kao oličenje zla“, rekao je svojevremeno Saramago. Kain je u Bibliji predstavljen kao prvi ubica u istoriji, pošto je iz ljubomore ubio mlađeg brata Avelja. A Saramago jetko kudi biblijski mit o spasavanju sveta i alegoriju o Nojevoj barci. „S gospodom bogom nema šale“, glasi jedna rečenica iz Kaina, Saramagovog završnog obračuna sa judeo-hrišćanskom tradicijom. U ovom književnom apokrifu Bog je negativac, anđeli su loši momci, a samo je Kain, božjom voljom ubica svog brata Avelja, istinski preobraćenik i svedok brojnih božjih nedela i osionosti. Zahvaljujući moći da putuje kroz vreme, jer je osuđen na večito lutanje, Kain prelazi „iz proteklih u buduće vidove sadašnjosti“, od Prvog greha do Potopa, preispitujući tako starozavetne priče o postanku sveta, Sodomi i Gomori, rušenju Jerihona, Avramovom žrtvovanju svog sina Isaka, iskušavanju pravednog Jova, zidanju Vavilonske kule, krvavim ratovima plemena Izrailjevog za Obećanu zemlju… Dosad neviđena blasfemija Starog zaveta… Poigravajući se u svom stilu sa pravopisnim normama, Saramago u ovom romanu neprestano nalazi pukotine u logici biblijskog Boga, zabeleženo je povodom ove knjige u Njujorkeru.

Lišavajući se uobičajenog nakita pismenosti, portugalski nobelovac je svojim poslednjim objavljenim romanom krunisao jednu visoku književnu građevinu, sazdanu od sve samih parabola u čijoj je jezgri osporavanje pravaca kojima je čovek krenuo i vrednosti koje je izneverio – umnogome vođen rukom svoga tvorca.