Kao riba u vodi

Nema bolje filozofije da bi se ovekovečila zaostalost. Jer ta teorija je sada netačna. U prošlosti jeste napredak zavisio isključivo od geografije i od snage. Ali internacionalizacija modernog života – tržišta, tehnike, kapitala – omogućuje svakoj zemlji, čak i najmanjoj i sa najmanje sredstava, brz rast ako se otvori prema svetu i organizuje svoju privredu u funkciji konkurencije – zapisao je Mario Vargas Ljosa u svojim memoarima Riba u vodi koji su izvorno objavljeni 1993, dakle, tri godine nakon njegove kandidature za predsednika Perua, a 17 pre nego što će 2010. dobiti najveće priznanje za svoj književni rad – Nobelovu nagradu.

Izdavačka kuća Laguna koja od 2008. kontinuirano objavljuje knjige ovog, pored Markesa, Borhesa, Sabata, Fuentesa i Kortasara, najvećeg predstavnika hispanoameričke književnosti, objavila je pre deset dana (za Noć knjige, 12. juna) i Ljosine memoare – knjigu intrigantniju od mnogih njegovih romana. Uzbudljivo je čitaocima da otkriju, i to od samog izvora imaginacije, odakle inspiracija za onakve likove kakve je sretao u Ljosinim romanima. Naročito su interesantna Ljosina preispitivanja odakle on u politici i koliko je to sve imalo smisla i šta mu je na kraju krajeva donela njegova politička avantura u kojoj je obećao da će biti iskren do kraja. Njegova razmišljanja o sopstvenoj zemlji koja se krajem 80-ih ponovo našla na rubu propasti, ali i obrazlaganje sopstvenih motiva da učini nešto za njen boljitak, pravi su moralni zahtevi koje jedan intelektualac stavlja pred sebe. No, da je Ljosa vrlo dobro shvatio šta je politika (pa se s toga u kasnijim godinama i vratio u punom smislu književnosti koja i jeste uvek bila u središtu njegove ličnosti), najbolje govori podatak da je za moto memoara izabrao citat Maksa Vebera iz 1919: „I primitivni hrišćani su tačno znali da svetom upravlja đavo i da je onaj ko uđe u politiku, to jest, ko prihvati da koristi kao sredstva vlast i nasilje, sklopio savez sa đavolom, tako da više nije tačno da u njegovoj aktivnosti dobro stvara samo dobro, a loše stvara loše, već se često dešava suprotno. Ko to ne vidi, politički gledano je dete“.

Na predivno ispisanim stranicama, čitalac je sada u prilici da otkrije i najintimnije piščeve trenutke, one prelomne, kad je kao dečak od devet godina saznao od majke prilikom šetnje kejom da njegov otac nije na nebu, već je živ i videće ga za pola sata. Taj prelomni trenutak obeležio je Marija Vargasa Ljosu za ceo život i on će, od deteta kojeg su svi mazili i pazili – brojne ujne, ujaci i tetke (koji su svi kasnije sa raskošnošću svojih ličnosti bili inspiracija za mnoge njegove priče i romane), postati dečak pod uticajem autoritativnog oca. Po sopstvenom priznanju u memoarima, sebe je uvek doživljavao kao potomka majčine porodice.

Njegovi memoari zaista osvetljavaju ključne trenutke Ljosinog ulaska u politiku pred čuveni skup Slobode avgusta 1987. na trgu San Martin. „Ja sam po vokaciji kosmopolita i apatrid koji je oduvek mrzeo nacionalizam i koji je od mladosti verovao da bi, ako već nema načina da se raspuste granice i da se čovek otrese etikete nacionalnosti, ona trebalo da bude izabrana, a ne nametnuta“, objašnjava Ljosa da zemlju u kojoj smo rođeni ne moramo voleti samo zbog tog geografskog slučaja već tu ipak ima i nečeg dubljeg, onoga što sami gradimo sa predelima koje smo prvo ugledali. Iako politika nikako nije stajala u njegovom petogodišnjem planu koji je sastavio za svoj pedeseti rođendan, ispalo je da će upravo politika obeležiti taj njegov period. Napisao je i da je jedna od karakteristika nerazvijenosti potpuno izjednačavanje vlade i države. Vidi se, politika nije uticala na njegovu misao, rečnik i stil izražavanja i pisanja što je u godinama nakon političkog perioda rezultiralo vrhunskim delima, ovekovečenim pre pet godina i Nobelovom nagradom.

Zahvaljujući Laguni možemo čitati i Ljosine memoare, ali i čuti direktno od njega da li nam može, ovde u Srbiji, biti utešna njegova rečenica da zemlje „danas mogu da izaberu napredak“, jer će lično Ljosa sledeće sedmice u Novom Sadu i Beogradu promovisati knjigu Riba u vodi.

Specijalna nagrada ProseFesta za Ljosu

Nakon višemesečnih pregovora i upornosti IK Laguna, u Novom Sadu ćemo imati priliku da vidimo i čujemo jednog od najvećih hispanoameričkih pisaca svih vremena, peruanskog nobelovca Marija Vargasa Ljosu. Tokom jednosatnog susreta sa nobelovcem, u ponedeljak, 22. juna, od 19 sati, čiji suorganizatori su Kulturni centar Novog Sada, Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu i Srpsko narodno pozorište, na čijoj velikoj sceni će se održati ovo književno veče, nastojaćemo da predočimo značaj opusa Vargasa Ljose, ali i lepotu i moć književnosti uopšte. Uvodnu reč daće profesor dr Dalibor Soldatić, šef Katedre za iberijske studije Filološkog fakulteta u Beogradu i najbolji poznavalac hispanoameričke književnosti u našoj zemlji, novosadskoj publici će se obratiti Dejan Papić, direktor IK Laguna koja je poslednjih godina objavila 12 knjiga Vargasa Ljose, a potom će uglednom književniku biti uručena nagrada Međunarodnog festivala proze ProseFest koja nosi ime prvog modernog srpskog pisca Milovana Vidakovića, najavila je Danas Bojana Kovačević Petrović koja će razgovarati sa Ljosom pred novosadskom publikom.

U utorak, 23. juna od 18 sati u knjižari Delfi SKC u Beogradu, Ljosa će potpisivati svoje knjige u izdanju Lagune. Inače, do 30. juna prilikom kupovine tri ili više knjiga Vargasa Ljose kupac stiče pravo na popust od čak 30 odsto u svim knjižarama Delfi i Laguninom klubu čitalaca u Resavskoj 33.

Književni plamen Vargasa Ljose

Okrugli sto i mali simpozijum Književni plamen Vargasa Ljose biće održan 21. juna u Kući Rista Ratkovića u Bijelom Polju, u čast dolaska slavnog hispanoameričkog pisca i peruanskog nobelovca Maria Vargasa Ljose u Crnu Goru. Uz prisustvo pisca u razgovoru učestvuju istaknuti stručnjaci iz Srbije, Crne Gore i celog regiona čiji će prilozi i autorizovane diskusije biti objavljeni u posebnom tematskom zborniku. Mario Vargas Ljosa posetio je 19. juna svog prvog crnogorskog izdavača, Novu knjigu iz Podgorice, na čiji poziv i dolazi u Crnu Goru, a 20. juna će posjetiti Budvu i svečano otvoriti ovogodišnji festival Grad teatar i Sajam knjiga koji se održava u okviru te manifestacije. Veliki pisac boraviće u Crnoj Gori do 22. juna.