O Katarini Mediči

Katarina Mediči poreklom je iz čuvene firentinske porodice, udata za francuskog kralja Anrija II i isprva potpuno marginalizovana politička figura. Vladar je bio zaljubljen u svoju ljubavnicu Dijanu od Poatjea, suprugu stalno ostavljajući trudnom – tako da je ona rodila više od desetoro dece, a on imao izgovora da sa pravom ljubavlju boravi koliko želi. Katarinino vreme dolazi posle njegove neočekivane smrti, gde ona spletkama i nezajažljivom željom za vlašću uspeva da postane ključna politička figura tog doba. Na prestolu su se smenjivala njena deca, ali se uprkos svim naporima dinastija Valoa s njima završila, premda nisu imala potomstvo. U ulozi kraljice-majke, Katarina je bila pravi vladar iz senke. Njen su karakter određivale dve glavne osobine, želja za moći i sklonost okultnim naukama.

Današnjem čitaocu poznata kao mračna figura iz 16. veka, saučesnik strašne  Vartolomejske noći , koju Balzak osvetljava iz novog ugla. Vodila je taktičke poteze koji su se zasnivali na političkoj vagi, vešto balansirajući između interesa protestanata, katolika i svih moćnijih upletenih strana, što pisac komentariše dvostruko: epilog bi mogao biti da se sve strane okrenu protiv nje, ili pak da marginalizuje sve zainteresovane figure. Nije bila religiozna, kao ni većina moćnika njenog vremena i okruženja, koristeći veru kao jedan od načina da upravlja događajima. Njeni glavni protivnici bili su vojvode od Giza, vatreni katolici (zapravo makijavelisti), kao i njihova rođaka Marija Stjuart, supruga jednog od Katarininih sinova. Na kraju ih je pobedila sve, ne postigavši glavni cilj – opstanak kuće Valoa.

Njen glavni savetnik bio je astrolog Ruđeri, kome je verovala više nego ikom, okultista bez vere bilo u boga, ili dušu, koji je kako smatra Balzak proricao budućnost sa velikom tačnošću. Jedan od primera je da ju je upozorio da će umreti u Sen Žermenu, koji je ona smatrala palatom te izbegavala da tamo boravi, ali kad je došao visoki sveštenik pored njene postelje, ispostavilo se da je njegovo ime Sen Žermen. Pošto je to saznala, bilo joj je jasno da će umreti.

Balzak šarmira svojom inventivnošću predstavljana događaja i jednog vremena u kome nisu dominirali samo mračni moćnici poput Kalvina, Giza, te Valoa, već su tu i verujući ljudi koji su za ubeđenja bili spremni da umru ili budu mučeni (Kristof, kalvinista). Roman obiluje njegovim raznim istorijskim interpretacijama, ali lik Katarine naslikan je ipak sa simpatijama – premda se ona u najvećoj meri gleda kao krivac  Vartolomejske noći , on demantuje tu tvrdnju iznevši da je u igri interesa krajnje nevoljno sve to dopustila.