Sedim u Visećim vrtovima Tenesija sa Vilom Mičelom, slavnim soul producentom. Pijuckamo rakijske koktele i vodimo bogougodni razgovor, što je normalno budući da ga nisam video još od njegove smrti, koja ga je zadesila dok je radio na poslednjem albumu Solomona Barka.
„Ah, Magični, baš sam se zajebao što sam umro! Onaj debeli Solomon me navukao na vegetarijanstvo i to mi zeznulo organizam. Kakav prejeb! Umirao sam pasući travu, zamisli. Izdahnuo sam sa biftekom u mislima“…
Da bih odagnao sumorne uspomene pitam ga o tajnama njegovog golemog uspeha: „Vili, leba ti, kako si otkrio Al Grina?“
„Lako“, majstor Vili mi udeli izgladneli osmeh. „On je bio jedino crnče u Memfisu koje je pevalo Bitlse u ono vreme, krajem šezdesetih, kada su svi furali afro-fazon i izigravali simpatizere Crnih Pantera pevajući Dilanove pesme“. Izdeklamovao mi je istorijat crnačkog marketinga s gađenjem.
„Au“, zazviždao sam od šoka, „Al Grin pevao Bitlse?“
„Aha“, reče Vili klimajući glavom. „Tako sam ga i provalio da je peško. Rekao sam mu: ‘Al, ako hoćeš da razviješ falset ne smeš nikako da ga primaš otpozadi’. Otada je striktno dudlao karine i tako razvio raspon od četiri oktave“.
Pitao sam ga i za njegovu kraljicu, En Pibls, kojoj je takođe stvorio karijeru.
Opet mi je uputio meduzin osmeh i zagroktao: „Ma, ona nije mogla da shvati da ne može muž da joj bira pesme ako radi za mene. Htela je da bude finija verzija Tine Tarner. Da bude kreativna, Gospode! Zato nikada nije komercijalno prestigla Karlu Tomas, niti Etu Džejms, a imala je potencijal da bude veća i od Arete“.
Zastao je zadihan i razdražen, otpio gutljaj švercovane kukuruzovine, pa nastavio: „Znaš zašto sam I Can’t Stand The Rain objavio kao singl? Samo zato jer je imala po tri menstruacije mesečno!“ Nasmejao se krokodilskim grohotom…
Kako su odmicale tečne ture, tako je prgavi veteran Vili postrojavao muzičku istoriju: „Imaj na umu jednu važnu stvar, Magični. Početkom šezdesetih sav biznis u južnjačkom soulu su vodili umoljčeni belci. Džim Stjuart i Rik Hol su osnovali svoje kompanije koristeći fondove za rasnu integraciju. Koji muljatori! Izdaju se za liberale i prijatelje obojenih a kao svoje saradnike su uzimali isključivo bele kurajbere! Čipsa Momana, Stivija Kropera, Dena Pena. Ja sam bio prvi crnja koji je imao svoju diskografsku kuću dole na Jugu. I to sam preuzeo kompaniju koja je snimala rokabili! Nije mi bilo lako“.
Zatim je s neskrivenim ponosom spomenuo svoje pulene, Sila Džonsona, Otisa Kleja, Dona Brajanta, Džordža Džeksona…
Sve osim onog koga je smatrao najvećim pevačem ali koji mu je maznuo sve ženske u kompaniji HI, od sekretarice do supruge. Doduše, i tom ukletom pevaču je Otis Reding maznuo slavu još na početku karijere, pa se ovaj odao heroinu, ženama i umro mlad – ali ne pre nego što je sebi otpevao opelo koje je naježilo čak i nadrndanog Vilija Mičela, koji ga je momentalno snimio, želeći da se preko hit ploče raskusura sa overenim ljubavnikom svoje žene…
Eto zašto svi začarani krugovi imaju oblik singlice, sa rupom u sredini. Preduzimljivi Vili ih sada, gore na nebu, verovatno koristi kao podmetače…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
