Papir (ponovo) gori

„Zastrašujuću svojim implikacijama, ovaj roman donosi Bredberijevu viziju pomahnitalog sveta koji umnogome podseća na naš“, zabeleženo je svojevremeno u Njujork tajmsu. A, nasuprot mnogim interpretacijama, Bredberi svoj roman nije „razumeo“ kao nešto što govori o cenzuri nego o tome kako je televizija uništila interes za čitanjem i dovela do toga da se na znanje gleda kao na skup faktoida i poluinformacija izvučenih iz konteksta. On je dugo vremena odbacivao i mogućnost da se njegove knjige u Engleskoj objavljuju u digitalnom formatu, ali će one ipak svoj život nastaviti u vidu e-knjiga. Nakon dugih pregovora izdavačka kuća Harper-Kolins objavila je 2013, godinu dana nakon Bredberijeve smrti, da su njegova najpoznatija književna dela, poput Farenhajta 451, Marsovskih letopisa/The Martian Chronicles (1950) i Ilustrovani čovek/The lllustrated Man (1951) dostupni kao e-knjige. Dve godine ranije Bredberi je američkom izdavaču dozvolio objavljivanje svojih dela u e-varijanti. A malo ranije, on je 2009, u svom intervjuu Njujork tajmsu, govoreći o e-knjigama rekao: „Jahu me je zvao pre nekoliko nedelja, hteli su da postave na internet jednu od mojih priča. Rekao sam im da idu dođavola i oni i njihova kompanija. Pomenimo, ovom prilikom, da je 1966. po romanu Farenhajt 451 snimljen i istoimeni, kultni britanski film u režiji Fransoa Trifoa, sa Oskarom Vernerom, Džuli Kristi i Sirilom Kjuzakom u glavnim ulogama. I druga njegova dela ekranizovana su, sa manjim ili većim uspehom, za filmsko platno i televiziju.

Dobitnik je Pulicerove nagrade 2007, Rej Bredberi ostavio je iza sebe solidnu književnu zaostavštinu od oko 500 naučnofantastičnih i inih priča, romana, komada i pesama. Godine 1953. on potpisuje i scenario za film Mobi Dik u režiji Džona Hjustona. Bio je, između ostalog, i idejni konsultant za paviljon SAD na Svetskoj izložbi u Njujorku 1964, pomagao pri planiranju putanja turističkih vožnji kroz Diznivorld, te konsultant za urbano građevinarstvo i brzi transport. Kad su astronauti Apolo 15 misije sleteli na Mesec, jednu lunarnu formaciju nazvali su Maslačkov krater/The Dandelion Crater (1971), u čast Bredberijevog romana Maslačkovo vino/Dandelion Win.