Priče o dodirima Nade Dušanić

Prof. dr Jelena Kosanović u recenziji ističe da se čitaocu nameću mnoga pitanja – šta upravlja čovekom u tom stvarnom svetu i koja sila ga primorava da gradi izveštačene, neiskrene i surove odnose, da ugrožava, pa i ubija druge?! I koja snaga, opet, pokreće tu plimu nežnih, lepih, blagotvornih osećanja? Naravno, autorka ne daje odgovore na ta pitanja. Uspeva tek toliko da malo zaroni u to more bez dna. Da ukaže na značaj prepoznavanja emocija u začetku, u trenutku dok je još moguće uticati na jezičak vage, da ne pretegne ka onom svetu koji nikome ne donosi ništa dobro u suštinskom smislu (konzumeristički nije vredan interesovanja). Trenutak jeste nemerljivo kratak, ali on postoji. A svetovi – oni u većini slučajeva opstaju paralelno. No, u trenucima kad se dodirnu, nastaju različiti oblici bola, bolesti ili, kako autor kaže, influenci. „Ovo je erotična knjiga. … Za erotiku treba filozofije, i to kakve; i temperamenta, i to koliko… i plemenite rečitosti i to koliko visoke“, nastavlja ona. Daleki odjek reči Jovana Dučića o knjizi Isidore Sekulić prizvan je erotikom koju nalazimo u dijalozima likova iz pripovedaka Nade Dušanić, u njihovim pogledima, u pokretima, ostvarenim ili željenim, u nedorečenim mislima, i najviše od svega, u dodirima: nekad prijatnim i poželjnim a nekad grubim na granici podnošljivosti. … Zaista, trebalo je imati puno pesničke filozofije i puno finog smisla za pesničku reč da bi se napisala ovakva knjiga poetske proze u kojoj svaka njena emocija postaje refleksija.

Nada Dušanić piše priče, romane, eseje… Objavila je knjige pripovedaka – Priče u boji (2003) i Boje tamnih svetlosti (2005), eseja Kuća puna slika (2008) i romane – Kuća sa druge strane (2007) i Spoj srećno pronađen (2010). Zastupljena je u više zbornika i nagrađivana, između ostalih, priznanjima Ulaznica (2008), Šumadijske metafore (2010), Stevan Sremac (2011. i 2012)…