Autoru knjige Viljuškom po ex-yu, Mihajlu Miki Dajmaku, već u reči na početku iliti Gastro putovanju po otadžbini/domovini, „otelo se“ da nije vodio dnevnik tokom svojih (novinarskih) krstarenja po bivšoj državi i komšiluku, već je pustio da mu „sećanja ostanu najupečatljiviji utisci: gravče na tavče u Skoplju; tepseštija u Velikoj Hoči; sogan dolma u Sarajevu; florentinski zrezak u Ljubljani; ovčiji gulaš na Paliću; svadbarski kupus u Guči; durmitorska teletina na obali Skadarskog jezera; šraprgle u Rovinju; raca sa mlincima u Zagrebu; lički kupus u Gospiću…“
Onda je počeo da beleži recepte i tako se rodio „gastronomski svet MD“ u kome Dajmak živi gotovo tri decenije, što na papiru što na TV, a jedan višegodišnji period proveo je kao urednik Danasovog nedeljnog dodatka Mali kuvar.
Knjiga Viljuškom po ex-yu, u izdanju IK Marso, premijerno je viđena na nedavno završenom Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga i, pogađate, bavi se (u osnovi) hranom i dušom. Ili, jasnije, autorovom konstatacijom da se poslužimo: „Da li je ovo zbirka recepata – jeste; Da li je putopis – jeste; Da li je autobiografija – jeste i to“.
A „najbolje upoznavanje jednog kraja, jedne zemlje, njenih ljudi… za trpezom, uz čašu lokalnog vina“ otvara se u Makedoniji, slede Grčka, Metohija, Crna Gora, Albanija, južna Srbija, Bugarska, istočna Srbija, Posavina i Podunavlje, Rumunija, Vojvodina i Baranja, Mađarska, Dragačevo, Bosna, Hercegovina, južna Italija, Boka i Dalmacija, Istra, kontinentalna Italija, Lika i Gorski kotar, srednja i severna Hrvatska i Austrija, a zatvara se u Sloveniji.
Velike i male priče u ovoj knjizi (luksuzne opreme, inače) Dajmak odjavljuje rečju na kraju koju naslovljava – Ko da mi ukine sećanja na domovinu/otadžbinu, a tamo, između ostalog, konstatuje da je reč o omažu „jednoj lepoj zemlji, ali tek kao slabašan odjek dobrih trpeza“. Nikako, međutim, autor ne prihvata bilo kakvu insinuaciju da je ovde reč o jugonostalgičarskom lamentu, a biće verovatno i takvih, jer ovi prostori, poznato je, redovno iznedruju i ljude koji osim mudroserisanja ne priznaju ništa drugo kao kvalitet. Dajmakovom Viljuškom, međutim, kvalitetno ćete se zabaviti, prisetiti se bivše Juge, ponešto naučiti, saznati, prokrstariti hiljade kilometara uzduž i popreko sve isprobavajući miris, ukus i lepotu jednog prostora čiju sudbinu, nadajmo se, ne određuju glupi, tašti, samoživi, pokvareni… i ako se, utisak je, oni i dalje glasno čuju na ovim prostorima.
Proizvodi, kao što je knjiga Mike Dajmaka, malecni su pokušaji da se retorika tih samoživih mufljuza otupi. Da se vratimo u (lepšu) budućnost.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
