Motivaciona priča

Nekadašnji teniski šampion i aktuelni trener Novaka Đokovića Boris Beker govorio nam je o životnim izazovima s kojima se suočavao kada je sa 17 godina ostvario (sve) svoje snove. Nadahnuta priča ovog izuzetnog sportiste i elokventnog govornika podstiče na razmišljanje i preispitivanje.

Liderstvo. Timski rad. Upornost. Disciplina. Dok smo bili deca, te osobine smo sticali u igri s drugarima, a to su važne osobine za ceo život. Sportisti to znaju.

Čitala sam i da istraživanja pokazuju direktnu vezu između učešća u sportskim aktivnostima u detinjstvu i većeg uspeha u obrazovanju i poslu. Svedoci smo toga da sport neguje prihvatanje, povezivanje, toleranciju, razumevanje, integritet, poštovanje i izvrsnost. Ako biznis gledamo kao timski sport, znamo da nam često nešto od svega toga nedostaje. To samo potcrtava značaj bavljenja sportom od malih nogu.

Bilo da ste student ili menadžer u publici, znali ste da je ovo veče za pamćenje – jedna snažna motivaciona priča i prave vrednosti iz ličnog i profesionalnog ugla. Iako različitih generacija, Novak i Boris su istinski šampioni za sva vremena. Hvala Novak fondaciji na ovom izuzetnom događaju i inspiraciji.

Petak, 25. septembar

Dan je protekao pod izuzetno jakim utiskom sinoćnog predavanja. Pozitivno raspoloženje i nadahnuće nisu (mnogo) narušeni ni pregovorima s klijentom o budžetu za narednu godinu. Uveče sam se trudila da ne mislim (mnogo) o poslovnim aktivnostima od prethodne nedelje, jer bih u tom slučaju ostala budna i (mnogo) umorna.

Umesto toga, uspavljujem se s mišlju da će vikend biti posvećen isključivo Vuletu (sin od nepunih sedam) i da ću, kao i do sada, davati sve od sebe da bude srećan dečak, te da izraste u poštenog čoveka, koji veruje u svoje snove.

Subota, 26. septembar

Uobičajena subota ispunjena domaćim zadacima, porodičnom šetnjom, zajedničkim ručkom, igrom u parku… a začinjena s dva lepa događaja.

Prvi je dugi Skype razgovor sa sestrom od tetke koja živi u Torontu, s kojom sam odrasla i koju beskrajno volim. Njoj je rođendan, a to je posebna prilika da se raznežimo sećanjima i raspričamo o svemu i svačemu, uključujući planove i želje.

Drugi događaj je bio uveče, kada mi je Vule saopštio da se zaljubio… ponovo. Naime, fascinacija malom M… iz njegovog I-1 je prošla, a J… , koja je takođe drugarica iz odeljenja, zapravo je nova simpatija. „Dve za mesec dana“ mislim se, „rano je, neće na dobro da izađe“.

Otvoreno govori o svojim osećanjima i dela u pravcu ciljeva. Pominje priliku da sa njom sedi u klupi.

Kasnije razmišljam o toj reči: koliko može biti bremenita i snažna kada znamo šta želimo, a koliko beznačajna ukoliko se kroz život krećemo kao da nas nosi talas. Čini mi se da Vule, na svom nivou, u skladu sa svojim godinama, pravi tu razliku i ipak se zadovoljno smeškam dok tonem u san.

Nedelja, 27. septembar

Dan kada je Vule postavio svoj prvi You Tube snimak, doduše, sa malo starijom drugaricom.

Mladi su ti koji žive nove tehnologije, to je potpuno jasno. Samo ponekad zaboravim koliko su mladi – mladi.

Pre izvesnog vremena mi je Vule skrenuo pažnju da bih mogla malo više da pratim reklame, da ne prebacujem kanal kada počne reklamni blok, jer bih bila informisanija. Zato on sa svojih šest i po, kada uđe u knjižaru, traži „Set flomastera koji su otporni na pritisak, sa stabilnim vrhom i postojanim mastilom“(!!??)

Onda je ovaj You Tube snimak i logičan korak… Da li je životno opredeljenje? Da li će poći maminim stopama u svet komunikacija? Rano je reći.

Koristim njegovu žeđ za novim saznanjima i čitam mu odlomke teksta o osnivačima Nordeusa, iz magazina Original, i objašnjavam mu da „kada imaš znanje – ceo svet je tvoj“.

Ponedeljak, 28. septembar

Virus, temperatura, i kroz magnovenje – osećanje da količina posla zapravo samo raste dok ja mirujem u krevetu, bolesna. Grozan osećaj. Propuštam jogu, koja mi je, u normalnim okolnostima, neophodna doza pozitivne energije tri puta nedeljno. Pokušavam da smislim neku motivacionu poruku koja bi ovaj dan učinila malo boljim, npr. „Dobro je da ima posla“… i zaspim, ponovo.

Tako je malo potrebno da se čovek oseti bespomoćnim fizički. U groznici čeznem za danima kada me je gripoznu mama negovala kod kuće… i onda mojim muškarcima prigovaram (naglas ili u sebi, nisam sigurna) što mi malo više ne ugađaju.

Utorak, 29. septembar

Povratak na radno mesto, u sigurnu Chapter 4 luku. Imam osećaj da je dok radim sve dobro, sve na svom mestu.

U životu agencije za odnose s javnošću, period od septembra do decembra je izuzetno dinamičan. Dani su ispunjeni planiranjem i realizacijom koji su podjednako zahtevni. I vrlo često rezultati koje imamo u poslednjoj četvrtini (četvrtom kvartalu godine) oblikuju prilike koje imamo u narednoj godini.

Sreda, 30. septembar

Premijerno smo članovima našeg strukovnog udruženja predstavili program godišnje PRilike. To je regionalna konferencija na temu komunikacija, koju organizuje Društvo Srbije za odnose s javnošću (DSOJ), u kome sam predsednica u ovom mandatu.

Uprkos krizi i izuzetno ograničenim resursima, DSOJ uspeva da, iz godine u godinu, nadmaši program prethodne. Ova konferencija je sve značajniji događaj u celom regionu i predstavlja priliku za povezivanje, kvalitetan dijalog, razmenu regionalnog iskustva i unapređenje standarda struke.

Ovogodišnja PRilika nosi naziv „Uhvati dobar PRavac“, održava se 13-14. novembra na FDU i obuhvatiće 12 predavanja i studija slučaja iz zemlje i regiona, kao i dve panel diskusije o tome kako se uspešno suočiti s promenama i ići u korak sa trendovima.

DSOJ će ugostiti renomirane predavače i vodeće međunarodne komunikacione stručnjake među kojima su Yogesh Joshi, predsednik Nacionalnog udruženja poslovnih komunikatora Indije (ABCI), Jose Cordeira, profesor Univerziteta Singularity iz Amerike, futurista, ekonomista i autor brojnih knjiga i tekstova sa fokusom na promene u okruženju i napredak tehnologije, Gavin Versi, menadžer Ane Ivanović, Berandette Gutmann iz UNICEF Geneva, Vesna Damnjanović, profesorka Fakulteta organizacionih nauka i mentorka svetskog šampionskog tima u rešavanju studija slučaja, zatim predstavnici Elektroprivrede Crne Gore, Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije, Apriori komunikacija iz Hrvatske, itd.

Moj savet je, za sve one koji se bave komunikacijama ili imaju afiniteta prema ovoj oblasti, da nikako ne propuste ovakvu PRiliku za profesionalni razvoj (a ukoliko požure, do 9. oktobra važi popust za rane kotizacije).

Uveče sam bila na koncertu Stefana Milenkovića i Edina Karamazova na Kolarcu. Muzika regeneriše duh i telo i trebalo bi je smatrati redovnom preventivom. Negde sam pročitala da svakog dana moramo da učinimo nešto lepo i dobro za sebe kako bismo sačuvali mentalno zdravlje. Apsolutno se slažem. Ovaj koncert je bio izuzetan, prava muzička čarolija.

Četvrtak, 1. oktobar

Bliži se vikend. Zamišljam sebe kako u čizmama od sedam milja hitam ka suboti, a ona je taaamo negde, između sedam gora i sedam mora… Zatim se prenem i setim koliko poslovnih aktivnosti i sastanaka me deli od vikenda.

Setim se Vuleta i njegove ljubavi iz školske klupe, osmehujem se…

Završavam tekst i jurim na sastanak.

Autorka je predsednica Društva Srbije za odnose s javnošću