O reformama i goloj moći

Do mene sedi Nenad Stevanović, autor Programa transformacije obrazovnog sistema Srbije koji je usvojila Nova stranka. Saglasni smo da se Nacrtom popravlja važeći zakonski dokument. Saglasni smo i da se Nacrtom ne rešava nijedan od najvažnijih problema u sistemu visokog obrazovanja u Srbiji. Je li Nacrt onda prihvatljiv? Mislim i kažem da rešenja koja ostaju na površini i u papirima nisu dovoljna da bi se predlog prihvatio. Nacrt na popravni.

26. jul // subota //

Poslednji dan škole evropskih integracija i demokratizacije koju Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu organizuje zajedno sa Odeljenjem za političke nauke i javnu administraciju Univerziteta u Konstancu i Fondacijom „Zoran Đinđić“. Učestvuje dvanaest studenata političkih nauka iz Konstanca i dvanaest studenata političkih nauka iz Beograda. Tu je i sedmoro nastavnika koji realizuju nastavni program škole, profesori Schneider, Leuffen, Grimm i Ruhe, kao i naša profesorka Predić i profesor Vladisavljević.

U poslednjem terminu predavanja razgovaram sa studentima o različitim vizijama budućnosti Evrope. Proveravamo hipotezu da je iz svih velikih kriza Evropa do sada izlazila osnažena i u čvršćem institucionalnom okviru. Većina smatra da je budućnost EU federalistička. Svi smo saglasni da je Srbiji mesto u EU. I da to mesto treba da se popuni što pre.

27. jul // nedelja //

Mladi političari iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije, Srbije i Crne Gore već nekoliko dana na Srebrnom jezeru učestvuju u letnjoj školi za nove lidere. Njih dvadeset iz političkih stranaka desnog centra. Pozvali su ih Vesna Đukić iz Beogradske otvorene škole i Gordana Pilipović iz Konrad Adenauer fondacije. Već su se bavili izbornim sistemima, organizacijom vlasti, političkim ideologijama, a za danas je planirana široka priča o demokratiji i demokratskim vrednostima.

Vidim da im nije trebalo mnogo vremena da se upoznaju. Slobodno i razumno se razgovara o prošlosti. Uočljivo je i da su ovi mladi ljudi informisani o politici i političkim akterima u susedstvu i u regionu generalno. Politički reljef Bosne i Hercegovine na primer nije nepoznanica za učesnike iz Srbije i Hrvatske, kao ni za učesnike iz Makedonije i Crne Gore. Jezik ovde nikome nije barijera, svi se razumeju.

28. jul // ponedeljak //

Stigao dnevni red za sedmo vanredno zasedanje Narodne skupštine. Na dnevnom redu je šest predloga zakona, svi po hitnom postupku. Ceo dan protiče u konsultacijama, tumačenjima, analizi posledica. Rezultat – na Predlog zakona o privatizaciji, koji čini 95 članova, podnosimo 95 amandmana kako bismo doslovce anulirali jedan loš predlog zakona.

Posebno zanimljiv deo ovih priprema predstavljalo je čitanje razloga za donošenje Zakona o privatizaciji. Ministar Vujović nam je tu napisao da su stabilizacija makroekonomskog okruženja i odgovorna ekonomska politika stvorili uslove za nastavak privatizacije i okončanje procesa transformacije vlasništva nad kapitalom i imovinom u društvenom i državnom vlasništvu. A samo nekoliko dana ranije smo od predsednika Vlade čuli da je za dlaku izbegnut bankrot. Tu negde je i ministar finansija podneo ostavku. Investicija nema ili su fiktivne. Javni dug raste. Za ministra Vujovića su to signali stabilizacije i odgovornosti.

29. jul // utorak //

Redovni teniski meč utorkom u 19 sati sa Miroslavom Prokopijevićem. Prokop spreman za borbu, za veliko finale utorkom. Igram brz tenis, volim jak servis, igru na mreži i kratke poene. Kad sam bio mali, tako je izgledao skoro svaki poen tadašnjih asova Bekera i Edberga. Prokop uživa u dugim poenima, u dubokim loptama. Borba koncepcija i na teniskom terenu. Posle meča obavezno razgovor o ekonomiji i politici. Pitanje je u kojoj meri jedan snažan autokratski sistem može da podnese ekonomske reforme.

Nema dileme da smo u dubokoj autokratiji. Za ovo što imamo sada, Tadićeva vladavina bila je meka. Mislim i da se ovde pogrešno barata bazičnim kategorijama. Šef dođe i kaže reforma i to liberalna, a u stvarnosti imamo rušenje pravila gde god se to može. Nema reforme i modernizacije bez poštovanja procedure. Kada Vučić svakodnevno bahato ruši procedure, on nas svakodnevno ubeđuje da ovde nema govora o reformama. Reč je o goloj moći. Šteta za još jednu propuštenu priliku.

30. jul // sreda //

U Skupštini Srbije važna rasprava o predlogu medijskih zakona. Ministar Tasovac tvrdi da nema cenzure. Opozicija tvrdi da je Srbija na udaru teške cenzure i da postoje strašni politički pritisci na novinare, urednike i vlasnike medija. Zoran Živković navodi primere novinara koji su ili smenjeni ili premešteni jer su u nekom trenutku pokazali da mogu kritički da misle o onome šta radi i čime se bavi vlast.

Mislim da dobri medijski zakoni jesu jedan od osnova razvijenog demokratskog poretka, ali norme na policama ne znače mnogo. Stvarnost treba da bude prožeta idealima koji nose medijske zakone, a borbu za to treba da vode novinari i svi građani Srbije. Nema medijske slobode sve dok je svojim delanjem novinari ne učine vrednom. Deluje da je, inače uzvišena, novinarska profesija kod nas istanjena do maksimuma. Ima je dovoljno, ipak, za novu borbu za osvajanje slobode.

31. jul // četvrtak //

Maratonska skupštinska sednica o amandmanima na predloge zakona o stečaju i privatizaciji. Nas dvojica, poslanici Nove stranke, obrazlažemo naše amandmane, svih 96, amandman po amandman. Neverovatno je nestrpljenje poslanika Srpske napredne stranke. I najmanji predlozi za izmene odmah čine nervoznim prvi ešalon naprednjaka u Skupštini. Jedna poslanica iz te grupe je čak rekla da se čudi što poslanici pišu tolike amandmane kada su predlozi zakona toliko dobri.

Istovremeno sa laganim i sigurnim gubljenjem osećaja za neke demokratske institute i običaje, naprednjačka većina u Skupštini Srbije uvela je, u ovom sazivu, jedan novi institut. To je institut čitalačke grupe. U određenom momentu, najčešće u popodnevnim satima, kreće talas naprednjačkog recitovanja ili izražajnog čitanja unapred pripremljenih esejskih zadataka o tome kako je Aleksandar Vučić divan i odvažan, a kako je opozicija grozna. Po završetku čitanja, uvek se čuje gromoglasan aplauz bez obzira na to da li se tokom čitanja grešilo ili ne. I dok sledeći poslanik SNS počinje da čita svoj tekst, u okruženju prethodnog poslanika se već slavi, šalju se čestitke na odličnom nastupu i slično. Stvarno šteta što Nušić nije živ.

Autor je docent Fakulteta političkih nauka i narodni poslanik