Osama ima svoje ćelije u Bosni ali ne veruje bosanskim muslimanima

Kao svetski priznati ekspert za Al Kaidu, Hamir Mir kaže da Osama bin Laden i Al Kaida i danas imaju svoje ljude u Bosni i Hercegovini, ali da je Bin Laden „nepoverljiv prema militantnosti bosanskih muslimana zbog podrške koju uživaju od Amerike“. Sam Hamid Mir, koji je svedok mnogih sukoba i terorističkih akata, preporučuje narodima u Bosni da „ostave religiozne netrpeljivosti i antagonizme“ i „izgrađuju mirnu budućnost u kojoj će živeti zajedno“.

– Osama bin Laden se obraća na bosanskom ne samo zbog toga da bi stvorio utisak kako je Al Kaida jedna globalna organizacija, pa prevodi svoje poruke na sve svetske jezike, nego prvenstveno zbog toga što Al Kaida ima svoju ljude u Bosni i Hercegovini. Oni se nalaze među Bosancima koji su bili u redovima Al Kaide, ali i borcima Al Kaide koji su došli u Bosnu i ratovali u njoj. Mnogi od njih su se oženili tamo gde su ratovali – Avganistanu, Bosni ili Pakistanu i nastavili da na taj način održavaju svoje veze. Al Kaida je bila i u redovima Kosovske oslobodilačke armije, delujući preko Albanije – kaže Hamid Mir.

Kako su uspostavljene te veze između Bosne i Al Kaide i zašto je taj deo Evrope važan za Al Kaidu?

– Te veze su uspostavljene još krajem osamdesetih godina kada su se borci poreklom iz Bosne borili protiv ruskih snaga na strani Osame bin Ladena u Avganistanu. Poznato je da su mudžahedini bosanskog porekla bili na obuci u Peševaru u Pakistanu i u sudanskom Kartumu. Najvažniji čovek te pomoći bosanskim muslimanima bio je doktor, hirurg Ajman al Zavahiri, jedan od najbližih saradnika Osame bin Ladena. On je, kao i njegov brat Muhamed, boravio na Kosovu i u Albaniji tokom sukoba. To mi je on lično potvrdio. Tada je on putovao sa tri pasoša po brojnim zemljama sveta.

U nemačkoj štampi objavljeno je da je lično Osama bin Laden bio u Bosni.

– On nije mogao da bude u Bosni 1993. godine. Tada je sasvim pouzdano bio u Sudanu. Moram da kažem da je slučaj balkanskih muslimana sasvim poseban u očima Al Kaide i Osame bin Ladena. On lično nikada nije imao puno poverenja u njih. Pogledajte, u Avganistanu se bore protiv Amerikanaca, u Sudanu, u Iraku…. Kada je pročitao novinske tekstove u kojima je bilo jasno da Amerikanci pomažu muslimane u Bosni, Osama je postao skeptičan prema njihovoj spremnosti za džihad i njihovoj militantnosti. Jasno je da iza Albanaca na Kosovu stoje Sjedinjene Države. Meni je Kondoliza Rajs, kada sam je intervjuisao, upotrebila primere muslimana u Bosni i na Kosovu da bi pokazala da Sjedinjene Države ne mrze muslimane i ne bore se protiv njih. „Vidite da smo mi na strani muslimana u Bosni i na Kosovu“, rekla mi je.

Koliko je Osama bin Laden stvarno prisutan i uticajan u svetu?

– On nastoji da ostavi utisak da je prisutan svuda, pa ima poruke na većini svetskih jezika. Takođe, nastoji da podeli međunarodnu zajednicu, navodeći pojedine zemlje da misle da su izložene direktnoj pretnji Al Kaide. Al Kaida je sada posebno fokusirana na Kinu. Videli ste nedavne nemire. U njih je umešana i Al Kaida.

Kako ste došli u kontakt sa Osamom?

– Prvi intervju sam napravio 1996. kada sam putovao u Avganistan. Tamo sam sreo talibanskog vođu Mulu Omera. Pitao sam ga zašto Amerikanci podržavaju talibane i zbog čega ih podržava Vlada tadašnje predsednice Benazir Buto. Mula Omer je pomenuo jedan moj članak u kojem sam spekulisao da talibani rade po američkom nalogu. Na taj članak se pozivao Radio Teheran propagirajući svoje optužne protiv talibanskog režima. Mula Omer je tada odgovorio da oni ne rade u američkom interesu. „Da je tako, zar bismo skrivali Osamu bin Ladena“, pitao me je. Tada je Osama bin Laden već bio na američkim poternicama zbog podmetanja bombi u Svetskom trgovinskom centru, američkoj ambasadi u Sudanu i drugim mestima. Mula Omer je organizovao taj prvi intervju nekoliko meseci kasnije. On je obavljen u planinama istočnog Avganistana. Sa stanovišta međunarodnog publiciteta, intervju je bio promašaj, pošto ga međunarodni mediji nisu zapazili.

A drugi?

– Drugi intervju je održan 1998. godine. Proveli smo tri dana zajedno. On je u tom razgovoru upotrebljavao mnogo religioznih argumenata. Bila je to sasvim otvorena rasprava. Na kraju svega rekao sam mu da je nemoguće da se sve to sažme samo u jedan članak. Onda je sam Bin Laden predložio da to bude knjiga. Dijalog je tekao, otprilike, ovako:

– U redu, ja ću da pišem objektivno, složio sam se.

– Ako pišete objektivno, to znači da ćete da me kritikujete, zapitao me je.

– Da. Ja ću da Vas kritikujem, uzvratio sam.

– Onda moraju da postoje neka merila i neki uslovi koje Vi treba da prihvatite, zaključio je Bin Laden.

Onda je skicirao ugovor na arapskom jeziku koji smo potpisali. Ugovor mi je dozvoljavao da kritikujem Bin Ladena, ali je imao samo jedan jedini zahtev: da mu omogući da pročita konačni rukopis knjige. Za nekoliko meseci završio sam knjigu i trebalo je da otputujem u Avganistan da mu je pokažem. U avgustu 1998. došlo je do bombaških napada u Keniji i Tanzaniji, a SAD su raketama napale Avganistan. Bin Laden je nestao.

A kako ste napravili taj treći, jedini intervju koji je Bin Laden dao posle 11. septembra 2001?

– Taj intervju vođen je u Kabulu u novembru 2001. pod američkim bombama. Intervju je opet organizovao Ajman al Zavahiri. U noć 7. novembra seo sam u blindirani džip kojim sam odveden van Kabula, na neko mesto gde je bilo veoma hladno. Osama se pojavio u pratnji brojnih čuvara i doktora Al Zavahirija. Obavestio sam ga o knjizi i rekao mu da je spremna i da bih voleo da pogleda rukopis. Odgovorio je da je u žurbi i da može samo da mi da kratki intervju. Kada je intervju završen, on je krenuo, kada je bombardovanje upravo počinjalo. Odlazeći, rekao mi je da sada mogu da objavim šta god hoću i da me više naš ugovor ne obavezuje.

U tom intervjuu on nije potvrdio da je odgovoran za napade 11. septembra.

– Nije. On je indirektno odgovorio da ih podržava. Ali, onda mi je na kraju isključio kasetofon i rekao: „Da. Ja sam to učinio“.

Kada ćete objaviti knjigu?

– Nadam se već ove godine. Na njoj sam radio 11 godina i vreme je da se pojavi. Ona može meni da napravi mnogo problema jer iznosi mnoge pojedinosti o radu obaveštajnih službi i nejasnim odnosima sa Al Kaidom i njenim vođom.

Vi takođe tvrdite da Al Kaida poseduje nuklearno oružje?

– To ne tvrdim ja. To oni kažu. Bin Laden je tada tvrdio da Al Kaida poseduje nuklearno oružje. U intervjuu je rekao: „Želim da objavim da, ukoliko Amerika bude protiv nas koristila hemijsko ili nuklearno oružje, tada ćemo da uzvratimo hemijskim ili nuklearnim oružjem“. Meni je rekao: „Mi imamo nuklearno oružje kao pretnju odvraćanjem“. To sam i objavio. Pitao sam ga kako je nabavio to oružje, ali mi je on rekao da pređemo na sledeće pitanje. Posle tih reči, ja sam razgovarao sa Al Zavahirijem i pitao ga da li stvarno imaju nuklearno oružje. On mi nije ništa određeno rekao, već mi je kroz osmeh odgovorio: „Ako imaš 10 miliona dolara, daj mi da i ti imaš nuklearnu bombu“.

Prijatan sagovornik

Kakav je sagovornik Osama bin Laden?

– On je veoma prijatan i gostoljubiv sagovornik. Kada govori upotrebljava mnogo citata iz religioznih knjiga. On zna i da se nasmeje kada odgovara. Njegova politika, međutim, sasvim je nešto drugo. Ona je drugačija od stila njegove komunikacije u razgovorima s novinarima.

Imajući u vidu da ste gotovo njegov zvanični biograf, da li imate bar posredne kontakte s njim i da li ih je bilo posle tog intervjua 11. septembra?

– Nemam više nikakve kontakte. Bio je jedan pokušaj u 2002. kada mi je predložio da dođem u Avganistan, ali bez pasoša. Ja to nisam prihvatio. Na tome se završilo.