NATAŠA VUČKOVIĆ: Usvajanje evropskih vrednosti dugoročan je proces

Prošlo je deset godina od demokratskih promena u Srbiji. Zašto i posle toliko godina i dalje govorimo o primeni evropskih vrednosti kao o izazovu?

– Usvajanje evropskih vrednosti dugoročniji je proces nego što nam se možda to činilo pre deset godina. Ipak, vrednosti ne smemo da zapostavimo, jer u tom slučaju postoji opasnost da reforme ostanu samo na površini društva. Usvojiti neku vrednost znači primenjivati je svakodnevno u politici, u preduzeću, u medijima, pa i u našem svakodnevnom životu. Tolerancija i poštovanje drugog je, na primer, vrednost koja je važna za politiku, ali je važna i u porodici, u školi, na ulici… Ili, vladavina prava koja je jedna od najvažnijih evropskih vrednosti – da bi se ona ukorenila potreban je čitav niz reformi u pravosuđu, u državnoj upravi, ustanovljenje i poštovanje procedura, naravno borba protiv korupcije, ali i spremnost građana da princip vladavine prava poštuju. Sve su to reforme i procesi koji traju, a otpori nisu mali. Zato smo i pokrenuli mnoge procese na koje se dugo čekalo, i reformu pravosuđa, i borbu protiv organizovanog kriminala i protiv korupcije.

Jedan od izazova Srbije na putu evropskih integracija je i delovanje institucija. Zašto Narodna skupština i posle toliko godina nije uspela da izgradi poziciju ozbiljnog zakonodavnog tela?

– Narodna skupština je u poslednje dve godine postigla velike rezultate. Uspeli smo da prekinemo destruktivnu blokadu zakonodavnog rada. Doneli smo ogroman broj zakona predviđenih Nacionalnim programom za integraciju u EU čime su otpočete reforme u raznim oblastima, unapređen je kvalitet i ton parlamentarne debate, donet je Zakon o skupštini i novi Poslovnik. Skupština je jedna od najotvorenijih institucija kako za novinare tako i za građane. Ipak, u javnosti se ti rezultati nedovoljno ističu, Narodna skupština je često predmet omalovažavanja i neosnovanih kritika koje odmažu jačanju njenog ugleda. Jednom rečju, Narodna skupština je danas mnogo ozbiljnije zakonodavno telo nego što se to mišljenje može čuti u javnosti. Nije uteha što parlamenti danas u većini evropskih zemalja nemaju visoki ugled, ali tamo je demokratija ipak duboko utemeljena. Kod nas, kad se omalovažava parlament, to često sobom nosi jednu manje ili više skrivenu poruku da je demokratija skupa, neefikasna i nepotrebna. A to je opasna poruka.

Odnos vlasti prema nezavisnim regulatornim telima biće svakako kritikovan u predstojećem izveštaju Evropske komisije. Da li ste glasali za amandman na Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije kojim se praktično obesmišljava rad Agencije u delu sukoba interesa i gomilanja funkcija i kako se osećate kao poslenica vladajuće koalicije koja je to omogućila?

– Ne mogu da se složim da je obesmišljen rad Agencije. Pre svega, ova vlada i skupštinska većina od početka su bile izuzetno posvećene izgradnji ove institucije. Doneli smo Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije, formirali Agenciju i obezbedili joj budžetsku podršku. Agencija radi uz potpunu podršku skupštinske većine i niko nije želeo da njeno delovanje ili njenu nezavisnost dovede u pitanje. U javnosti je često nedovoljno precizno predstavljen amandman koji spominjete. Amandman se tiče samo jednog malog broja funkcionera koji su neposredno birani od građana i čija bi ostavka, zbog duple funkcije, prouzrokovala nove izbore za tu funkciju.

Amandmanom je predviđeno da ti funkcioneri, zbog neracionalnosti vanrednih izbora, mogu ostati na toj funkciji do isteka mandata. Ni kad je Zakon o agenciji donošen, nije bila intencija da se dovodi u pitanje volja građana iskazana na izborima. Za sve druge situacije ostale su da važe dosadašnje odredbe o tome pod kojim uslovima neko može biti na dve funkcije i to samo ukoliko dobije saglasnost Agencije. Videćemo uostalom kakav će biti stav Ustavnog suda prema ovom pitanju.

Zašto je neophodno da nezavsna tela podnose izveštaj Skupštini?

– Nezavisna regulatorna tela treba da budu potpuno nezavisna od izvršne vlasti. Zato je Narodna skupština ta koja bira članove tih tela i zakonima utvrđuje okvir njihovog rada, a ne vlada. Nezavisne institucije regulišu značajne oblasti našeg života na osnovu svoje stručnosti i politički nezavisne pozicije. Zakonima kojima su nezavisna tela ustanovljavana predviđeno je da podnose godišnji izveštaj o svom radu Skupštini. Nemoguće je da imate neku ulogu u regulisanju društvenih ili ekonomskih pitanja, a da nikome ne podnosite izveštaj o tome šta ste uradili. Skupština treba da prati šta se događa u svim tim oblastima i da, na osnovu tih izveštaja, unapredi zakone ili da efikasnije sprovodi nadzor nad radom vlade po određenim pitanjima. Međutim, time se ni na koji način ne dovodi u pitanje nezavistan rad regulatornih tela. Ono što dosad nije bilo regulisano Poslovnikom Narodne skupštine jeste način na koji se ovi izveštaji razmatraju. Novi Poslovnik je to predvideo.

U Evropskom parlamentu je osnovana grupa prijateljstva sa Srbijom. Da li su planirani neki sastanci s tim poslenicima i njihove posete Beogradu?

– Formiranje grupe prijateljstva sa Srbijom odlična je vest koja odslikava novu energiju i novi duh saradnje između Srbije i EU. Redovno sarađujemo sa Evropskim parlamentom kroz interparlamentarni dijalog koji se ove godine održava u Beogradu 4. i 5. oktobra. To će biti prilika da zajedno razmotrimo napredak Srbije u reformskim procesima, da razgovaramo o daljem toku integracije Srbije u EU, ali i da pokažemo našu posvećenost evropskoj budućnosti Srbije.