Sanacija po fazama i uz međunarodnu pomoć

Deponija Golo brdo najveći je problem javne higijene u ovom gradu. Izgrađena je na hiljadu metara nadmorske visine i od grada je udaljena 26 kilometara. Još pre petnaestak godina, kada je puštena u funkciju, postala je zagađivač vodotokova i okoline prostora na kojem se nalazi. Bila je projektovana po svim standardima sa modernom tehnologijom i infrastrukturom. Kada je 1992. godine počela izgradnja plasirana je priča da je to najsavremenija sanitarna deponija u Srbiji. Objekat nikada nije završen i njeno otvaranje bilo je deo marketinga jedne od predizbornih kampanja. Sada je taj prostor najobičnije smetlište na kojem vrlo često izbijaju požari. Gradska vlada je pre dvadesetak dana prihvatila projekat sanacije koje je uradilo Komunalno preduzeće Čistoća. Projekat obuhvata saniranje komunalnog odpada, rasturanje smeća radi maksimalnog smanjenja rizika od paljenja i izgradnju puta u tom prostoru. Za ove poslove iz gradske kase biće izdvojeno milion i po dinara. U rešavanje problema deponije Golo brdo uključilo se i Ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje. Neka razmišljanja su išla u pravcu osnivanja reciklažnog centra.

– Deponija koju sada koristimo napravljena je na najgorem mestu. Do kraja godine nemačka korporacija Medsorga trebalo bi da završi projekat sanacije i deponije Golo brdo i stare deponije Batnjik, koje su najveći zagađivači reka Raške i Jošanice – ističe novopazarski gradonačelnik i podseća da su Novi Pazar i Kraljevo sa nemačkom korporacijom potpisali protokol o izgradnji fabrike za reciklažu u Kraljevu, saniranje deponija u oba grada i obnavljanje kapaciteta komunalnih preduzeća u ukupnoj vrednosti 300 miliona evra. Kompletna sredstva obezbediće partner iz Nemačke.

– Medsorga se obavezala da izvrši planiranje, obezbedi finansijska sredstva i izgradi postrojenja i deponije za preradu otpada u skladu sa evropskim standardima. Obezbediće sredstva i za železnički transport otpada iz Novog Pazara do Kraljeva. Otpad iz Novog Pazara transportovaće se do Raške, a odtale u specijalnim vagonima prebacivaće se u Kraljevo. Fabrika za reciklažu otpada koja će se graditi u Kraljevu vredna je između 50 i 60 miliona evra i prema procenama naših partnera iz Nemačke, iz otpada koji se bude stavarao u ova dva grada, može da se dobije od 12 do 15 megavata energije – pojašnjava Mahmutović

Otpadne vode su, takođe, veliki problem u ovom gradu. Posebno se to odnosi na industrijske vode gde prednjače kamenjare iz fabrika za proizvodnju džins odeće. Evropska unija finansira izradu projekta za izgradnju Fabrike za preradu otpadnih voda. Prva faza projekta je završena, a druga bi trebalo da bude privedena kraju u toku sledećeg meseca. Za izgradnju fabrike potrebno je 60 miliona evra i novopazarska gradska uprava je za ta sredstva konkurisala kod IPA fondova za 2011. i 2012. godinu.

– Ekologija je jedan od naših prioriteta u razvojnim programima i saradnja sa inostranim partnerima i oslanjanje na inostrana finansijska sredstva jedini su način da dugoročno rešimo ove naše probleme – naglašava gradonačelnik Novog Pazara.