SIRIZA: Trojanski konj ili nova evropska levica

Dok svi igraju i pevaju, jedan starac, verovatno penzioner, stoji sam, obrisavši suzu s lica. Devojka izdvojena iz mase takođe plače i pokušava nekoga da pozove, možda voljenog, da mu kaže šta se upravo dešava. Još jedan elegantno obučeni starac sedi sam iza ugla. Izgleda iscrpljeno, ali uz smešak na licu, poput ratnika nakon žestoke borbe u kojoj je izvojevao pobedu. Malo dalje, nekoliko španskih i portugalskih studenata pevaju „Siriza, Podemos (španska ekstremno levičarska partija), Venceremos!“, što ukazuje da ovo nije samo pobeda Grčke nad merama štednje i siromaštvom, već i Evrope! Stari ljudi su umorni, ali ipak slave i igraju, mladi su euforični i bučni; više nema Vlade koja je 1,5 miliona ljudi dovela do nezaposlenosti i gotovo celu naciju do očaja!

Ali pre nego što sagledamo namere Sirize hajde prvo da vidimo kako je jedna prethodno marginalna ekstremno levičarska partija, koja je 2009. imala 4,6 odsto podrške, osvojila impresivnih 36,3 odsto glasova 2015. i formira novu grčku vladu. Siriza je morala značajno da ublaži svoju radikalnu retoriku od pre 2012, tako što je ublažila svoju agendu u protekle tri godine da bi ubedila centrističke birače iz srednje klase da svojim glasom ukažu poverenje partiji. Siriza je prestala sa saopštenjima da će nacionalizovati banke, prihvatila je establišment EU i dala jake garancije za članstvo Grčke u EU (i NATO). Siriza je na taj način ugušila strah birača da Grčka može da bude marginalizovana u slučaju da ona dođe na vlast.

Važno je razmotriti činjenicu da je najveća partija novog grčkog kabineta zajedno s novim premijerom Aleksisom Ciprasom bila u sastavu ekstremno levičarske ili komunističke omladinske organizacije. Kao rezultat toga, uprkos tome što su vremenom ublažili svoju retoriku, svi oni definitivno i dalje imaju neke radikalne stavove. U tom smislu, Siriza je i dalje izrazito levičarska partija. Da pomenemo samo mali deo njene levičarske agende, Siriza obećava da će pomoći poreske obveznike s niskim prihodima i penzionere, da će oporezivati bogate vlasnike nekretnina i da će zabraniti aktiviranje hipoteke ljudima koji su kupili prvi stan zarad rešavanja svog stambenog pitanja. Ostaje da se finalizuju detalji politike tokom sledećih nekoliko nedelja, ali Siriza već jasno stavlja do znanja da će se njena vlada prvo uhvatiti u koštac s problemima nezaposlenih, siromašnih, nemoćnih i manjina.

S obzirom na to, može se postaviti pitanje kako je jedna izvorno levičarska partija mogla da prihvati institucionalnu ulogu kapitalističke EU? Da li je to možda levičarski trojanski konj koji je privukao srednju klasu da bi došao na vlast i izveo napad iz okvira EU? Ili je ona samo napravila kompromise u svojoj ranije radikalnoj agendi u očima moćne elite EU? Odgovor nije jednostavan, a istina je najverovatnije negde u sredini. Izgleda da Siriza zaista veruje da može da menja EU delujući iznutra, postavljajući levičarski front protiv tržišta i konzervativne administracije EU, dok se istovremeno nada da će ostale države podržati te napore. To ne bi podrazumevalo uništenje EU do temelja i cepanje Ugovora iz Mastrihta, već promenu centralne monetarne i fiskalne politike u korist ugroženih. Prosto rečeno, obustavljanje mera štednji!

Međutim, svi koji prate međunarodna dešavanja, čak i iz daljine, svesni su da se većina zemalja u globalizovanom svetu odrekla svog državnog suvereniteta i dodelila ga međunarodnim tržištima u zamenu za povoljne kamate i monetarnu stabilnost. Taj proces u EU je čak očigledniji, a njime upravlja Evropska komisija, Evropska centralna banka i spolja Međunarodni monetarni fond. To ne bi trebalo da bude previše strano srpskom narodu, pošto aktuelna vlada sledi sličnu agendu, gde MMF diktira politiku koja treba da bude sprovedena u Srbiji. Jednostavna razmena kredita za suverenitet odvija se širom sveta, gde je monetarna i bankarska stabilnost postala prioritet u odnosu na blagostanje i dobrobit naroda.

Da li je Grčka u poziciji da prkosi volji tržišta? Odgovor na prečac glasi ne! Ali Siriza ima keca u rukavu da ubedi EU, a naročito Nemačku, da dozvoli političku promenu u Grčkoj i u drugim perifernim državama-članicama. To bi podrazumevalo ublažavanje fiskalnih obaveza, manje obaveze kada je reč o reformama i restruktuiranje unutrašnjeg duga. Kec koji Grčka ima u rukavu jeste i opasnost od izlaska Grčke iz evrozone (Grexit), što bi nepovratno šokiralo kredibilitet EU. S obzirom na sve veće nezadovoljstvo zbog mera štednji i visoke stope nezaposlenosti u drugim državama-članicama EU, Grexit bi mogao da se indirektno odrazi na druge države-članice EU, što bi moglo čak da dovede do njenog raspada, što je scenario koji EU verovatno ne bi da rizikuje. Očekujem da Siriza na kraju iskoristi adut Grexita; u suprotnom, ovi pregovori su beznačajni za Grčku i ovu malu levičarsku partiju.

Ljudi širom sveta su opčinjeni pobedom i idejama Sirize, ali je većina i dalje skeptična; oni uglavnom pitaju kako će Siriza ispuniti svoju agendu? Gde će naći novac da podrži svoju agendu i podupre socijalnu pomoć? Međutim, to je pogrešno pitanje, jer problem više nije novac, već ideologija! Za vreme mandata liberalnih vlada Pasoka i Nove demokratije u Grčkoj, EU i MMF su odlučili da Grčkoj direktno pozajme 240 milijardi evra u periodu 2010-2014. po izuzetno niskim kamatama; 240 milijardi… i narod se sada pita kako će Siriza finansirati mere od 11 milijardi evra. To je politički naivan argument, ako ne i propagandni. Izvršenje grčkog budžeta prema fiskalno skupoj agendi Sirize bilo bi samo minorno pitanje kada bi postojalo ideološko poravnanje sa EU. Ono što je stvarno stavljeno na zalog jeste dominantnost liberalne kapitalističke hegemonije nad slabim, ali sve većim zamajcem levičarske ideologije u EU. Siriza će neizbežno voditi tu borbu, ali su izgledi turobni…

Sve u svemu, pobeda Sirize donela je nadu širom Evrope da bi mere štednje mogle biti izmenjene i da bi se mogao promeniti ideološki pravac EU. Ona takođe daje nadu da će podstaći napore drugih levičarskih partija širom Evrope, a naročito javni apel Podemosa u Španiji, koji trenutno vodi u anketama, te bi takođe mogao da dođe na vlast 2015. Ne znam da li je ta nada naivna ili jalova, ali sam siguran da će Siriza započeti zanimljiv period u istorijskoj dijalektici EU, čija procena treba da se izvrši tek nakon što prođe dugi niz godina. Siriza na svojim plećima ne nosi samo nadu levice u Grčkoj, već nadu levice u celoj Evropi. Međutim, bojim se da ukoliko se više država-članica EU ne pridruži frontu i ne radikalizuje svoj stav, Siriza i Grčka će ili biti skrhani na međunarodnim tržištima i na kraju biti izbačeni iz EU ili će morati da prave velike kompromise s centralnim mehanizmima EU za donošenje odluka. Vreme će pokazati, ali svi koji sanjaju o ljudskijim i pravičnijim društvima u kojima ima solidarnosti i gde je sistem socijalne zaštite stabilan i jak, imaju pravo da se nadaju i da slave izbornu pobedu Sirize u Grčkoj.

Autor je nezavisni politički i ekonomski analitičar iz Atine

Obećanja

Povećanje mesečne minimalne zarade za 30 odsto na 751 evro, besplatna struja za siromašne (300.000 ljudi), besplatna zdravstvena nega za sve, povećanje malih penzija za osam odsto i ponovno saslušanje civilnih službenika, koje je prethodna vlada na autokratski način otpustila (11.500 ljudi) samo su neke od mera nove vlade koju vodi Siriza. Siriza će takođe blokirati sve sporazume o privatizaciji važnih državnih korporacija i imovine, kao što su luke, aerodromi i kompanije u elektroprivredi. Ta imovina treba da ostane pod kontrolom grčkog naroda, a budućim profitima treba da se finansira sistem socijalne zaštite, saopštila je nova vlada. Tako na primer, imovina se neće stavljati na aukcijsku prodaju zbog dugova domaćinstava sa samo jednom nekretninom. To znači da siromašne porodice više neće biti u opasnosti da izgube svoj dom zbog privatnih ili javnih dugova. Siriza takođe planira drastičnu raspodelu bogatstva kroz oporezivanje i povećanje naknade za nezaposlenost, pošto od 1,34 miliona nezaposlenih samo deset odsto prima neku malu finansijsku pomoć.