Personal Ruske ambasade u Skoplju naglo se povećao tokom ovog meseca. To nije vest, jer je nema u medijima, ali jeste činjenica stvarnosti. I ta prećutana činjenica jasno govori o potencijalnoj sili antivladinih protesta, započetih 17. maja da traju, kako je najavljeno, sve do kompletne smene aktuelne vlade, ali, s druge strane, ta činjenica ukazuje i na geopolitičko usmerenju i uzore vladanja same Vlade Nikole Gruevskog, preciznije rečeno – njegovog režima.
Ruski državni mediji nalaze da su ciljevi antivladinih protestanata u Skoplju uspostavljeni na istoj onoj proameričkoj, antiruskoj liniji na kojoj su su se nalazili i ciljevi ukrajinskih protestanata na Krimu i u istočnoj Ukrajini. To izaziva zebnju u našem regionu, naročito visokog napona u Bugarskoj, a nešto manje u Albaniji, jer vlade obe ove zemlje vode evrounijsku politiku.
Recimo to bez diplomatskog ustezanja! Možda se sad ne da sagledati, ali konflikt u Makedoniji ili će dovesti do smene vlade, i – ukoliko se ukaže da je tačno sve ono što o njenim poslovima govore oni koji protestuju – do suđenja članovima vlade, ili će izbiti oružani sukob neuporedivo širih razmera od granica Makedonije, ali, po intenzitetu ništa slabiji od sukoba koji se nedavno zbio u Kumanovu, a u kojem su stradali i policajci i kriminalci, za koje se tvrdi da su teroristi u službi ostvarenja velike Albanije. O pozadini ovog sukoba, uz zvaničnu verziju, postoji i nezvanična verzija koja opisuje ogavan zaplet dostojan najboljeg kriminalističkog romana u kojem je glavni negativac država sama.
Centar Skoplja ovog maja postao je, dakle, kamp, podeljen na zonu bunta i zonu protivbunta – zonu bezrezervne podrške vladi koju organizuje sama vlada. S jedne strane, ispred zgrade Vlade Republike Makedonije, protestuju građani, nevladine organizacije i opozicione stranke koje su napustile Parlament. S druge strane, ispred zgrade Parlamenta (Sobranie) stoji režirani antiprotest. Našijenca ova situacija mora podsetiti na stanje u Miloševićevoj Srbiji, iz perioda mitinga otpora i kontramitinga podrške režimu.
Ono što već na prvi pogled razlikuje ova dva kampa jeste, s jedne strane, unisonost znamenja i parola, a s druge, raznolikost simbola i slogana. U provladinom kampu govori se isključivo makedonski jezik i pevaju makedonske pesme. U antivladinom kampu, uz makedonski, govori se i albanski i turski jezik, a puno se peva i na srpskom i engleskom. Provladin kamp nema nikakvog rasporeda aktivnosti, a ovaj drugi, koji je podignut prvi, ima dobro poznatu satnicu kulturnih događaja na podignutoj tribini. Među njima posebno mesto zauzima emitovanje snimaka međusobnih telefonskih razgovora vodećih političara, uključujući i predsednika vlade, te razgovora političara sa “kontroverznim biznismenima”.
U tim razgovorima, otkriva se sva beskrupuloznost aktuelne makedonske vlasti, njena megalomanska nezajažljivost i, ne na poslednjem mestu, puki nemar čak i prema potrebi da se ostavi makar ovlašan utisak pristojnosti. Teme su tu razne, od nerasvetljenih ubistava do mutnih ekonomskih tokova i organizacije urbicida koji je snašao savremeno Skoplje, da poslednjih godina živi jedno unazađujuće tavorenje kojem je suštinski cilj potiranje svakog monumentalnog dokaza nekadašnje modernosti u socijalizmu, poput, recimo, zgrade Narodne opere, koja je sada ograđena novim panteonima u slavu izmišljene antičke makedonskosti, ili zgrade Vlade koja je prerađena u kameno-gipsanu orijašku tortu za svadbe i panaire. Najviši domet makedonske državne arhitekture danas je štukatura!
Kad smo već kod ovog pitanja urbanizma, valja reći da je na tribini raspisan javni konkurs za predloge o tome šta sa spomenicima antičkim vojskovođama i od njih savremenijim makedonskim ustanicima, političarima, estradnim zvezdama i neizbežnim arslanima od onog dana kad se ovoj vladi ugledaju leđa.
I kad smo već kod ovog pogleda u leđa jednom režimu, na tribini na kojoj sam se u četvrtak našao sa svojim prijateljem, velikim makedonskim i jugoslovenskim rediteljem, Vladimirom Milčinom (kojeg je 21. aprila, oko 18h, u centru grada, napao maskirani muškarac, uz psovku: “Pseto sorosovsko!”, otpozadi ga udarivši po glavi, da se odmah netragom izgubi) i Nikolom Koljom Gelevskim, urednikom izvanrednog portala Okno, da bih, kao prvi inostrani učesnik kampa, govorio o “teatru, stvarnosti i Brehtu”, posle čega je emitovan i snimak moje pozorišne predstave “Ibzenov Neprijatelj naroda kao Brehtov poučni komad”, rekao sam da ovakvi režimi, koji liče na režim Slobodana Miloševića, vlast ne napuštaju bez sukoba, koji, kako je to Milošević na Gazimestanu rekao, mogu biti i oružani.
Vlast koja je legalno uzeta a koristi svoju poziciju da radi nelegalno, ne samo da zaslužuje da bude smenjena, nego je obaveza građana da takvu vlast smesta smeni. To je, ako ste čitali klasične teoretičare liberalizma, sve do Isaije Berlina, temelj samog liberalizma (koji, dakle, sa neoliberalizmom ima isto onoliko veze koliko I staljinizam sa komunizmom).
Dakle, prvi zadatak građanina jeste da kontroliše vlast. To danas u vidu imaju građanke i građani Makedonije koji protestuju. Njihov zahtev britko je formulisao hrabri novinar Slobodnog pečata, Branko Tričkovski, nekoliko dana pošto mu je zapaljen automobil. U tekstu koji je, u stvari, poziv na početak protesta 17. maja, pod nazivom “Građani za Makedoniju”, a sa sloganom “Dolazimo”, napisao je: “Mi se okupljamo da bismo oduzeli volan i sve druge resurse Velikom idiotu! Da bismo mu oduzeli moć vlasti! Samu vlast, njenu materijalnu, političku, finansijsku, zakonsku, ustavnu osnovu da mu uzmemo iz ruku. Da se oslobodimo.”
I na kraju, onima koji protestuju – poruka onog kojem je dobar deo života protekao u protestima!
Vreme protesta je vreme entuzijazma, vreme nade, verovanja i solidarnosti, vreme u kojem se odlažu sve one sitne građanske poslušnosti i navike sticanja i prenebregavanja potreba drugih, kojima se ljudi posle protesta vraćaju. To treba imati u vidu! To treba imati u vidu kako bi sam protest postao uvod u jednu novu politiku koja neće podsticati nečovečnost, nego humanizam.
A sad, i jedna bojazan, takođe za nauk. Dok pišem ovaj tekst u Skoplju, u Skoplju se odvija suđenje studentima koji su optuženi da su ugrozili živote pripadnicima policije tokom prvog protesta, 15. maja, iako svi protestujući znaju da su ovaj sukob sa policijom izazvali vladini agenti koji su, maskirani, iz drugog reda gađali policajce kamenicama. Roditelji ovih mladića, zahtevali su da se danas ne protestuje ispred suda, kako je najpre bilo odlučeno. To je ozbiljna greška. Politika nije porodična ili krvna stvar. I ne samo to. Oni koji se nadaju da će povlačenjem pred nepravdom ućariti manje nepravde, završavaju u sopstvenom mraku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
