Zašto pristupiti Evropskoj uniji

Austrija, Finska i Švedska obeležavaju dvadeset godina od učlanjenja u Evropsku uniju. U sve tri zemlje većina građana ima pozitivan stav prema EU, a više od 90 odsto ispitanika se „oseća“ Evropljanima. Zašto se Švedska nije odrekla krune, koliko je u Finskoj važna sloboda medija i kakav je odnos Austrije prema „gastrabajterima“? Ambasadori ovih država u Srbiji (Johanes Ajgner – Austrija, Peka Orpana – Finska, Krister Asp – Švedska) preneli su nam svoja iskustva, konkretne probleme i izazove sa kojima su se njihove zemlje suočavale proteklih 20 godina, ali i uporedili su ih sa izazovima sa kojima se Srbija danas susreće u procesu evrointegracija.

* Kako je članstvo u Evropskoj uniji doprinelo razvoju vaše zemlje? Šta se to značajno i posebno promenilo?

Krister Asp: Pre svega, mislim da je Švedska na početku svog članstva u EU bila nezainteresovana i nerado prihvatala promene. Sada 20 godina kasnije, shvatili smo da je potrebno odgovoriti na političke, ekonomske i društvene izazove u svetu koji se brzo menja. U globalizovanom svetu imamo mnogo bolju priliku da rešimo određene izazove ako radimo zajedno, a ne da rešavamo svoje probleme na nacionalnoj osnovi, kao što smo radili tokom istorije. Smatram da je to jedan od najvažnijih faktora zašto su Šveđani predani članstvu u EU, i zašto smo se promenili u tom pogledu u poslednjih 20 godina. Po mom mišljenju, za mlade ljude u Švedskoj, jako je poželjna mogućnost da studiraju u inostranstvu pod istim uslovima kao i studenti iz drugih država, i to je samo po sebi važno za mir i stabilnost u Evropi. Time se takođe doprinosi poštovanju drugih kultura, tradicija i razumevanju drugih nacija.

Peka Orpana: Kada smo odlučili da pristupimo EU, jedan od važnih faktora bio je taj što se Sovjetski Savez raspao. Tokom Hladnog rata imali smo malo težu situaciju u balansiranju između istoka i zapada. To je za nas bio bezbednosni i spoljnopolitički problem. Naravno, bilo je veoma važno da pripadamo EU, grupi nacija koje dele iste vrednosti kao i mi. Takođe, to nam nije samo otvorilo evropsko tržište, nego je pomoglo globalizaciji naše ekonomije. Bezbednosni i spoljnopolitički problemi su bili veoma prisutni. Pokazalo se da je članstvo u EU bila izvanredno dobra odluka. Da nismo pristupili integracijama, naša bezbednosno politička situacija u Evropi, danas bi bila potpuno drugačija. Nikada ne bismo imali taj intenzitet stranih investicija, kao što smo imali kada smo odlučili da se pridružimo EU, kao i posle toga. Na primer, „Nokia“ ne bi mogla biti naš uspeh u tolikoj meri da nismo bili deo evropskog ekonomskog tržišta.

Johanes Ajgner: „Ja bih se složio sa kolegama iz Švedske i Finske, i sve ovo što su oni rekli je istina. Slična je situacija i sa Austrijom. Dodao bih dve specifične stavke. Na primer, poređenje Austrije sa Švajcarskom. Uvek je postojao razvojni jaz između Austrije i Švajcarske. Švajcarska je uvek bila znatno bogatija i imala je veći BDP nego Austrija. Naravno ovaj jaz je trajao sve dok se Austrija nije pridružila EU, a Švajcarska nije. Tokom ovih 20 godina taj jaz se smanjivao. Prišli smo bliže razvojnom nivou Švajcarske. Mislim da je to najbolji pokazatelj boljitka Austrije nakon pridruživanja EU.“

* Ako govorimo o konfliktima na Bliskom istoku, Austrija je možda primila najmanje, a Švedska sa druge strane najviše imigranata i azilanata. Kojom se politikom vodi Austrija? Sa druge strane, da li Švedska ima internih ili problema sa drugim članicama EU zbog svoje otvorenosti?

Johanes Ajgner: Nisam siguran za tačne brojke, ali mislim da nismo primili najmanje imigranata. Štaviše, ljudi iz ratnih područja imaju puno pravo da dođu kod nas. Problem EU predstavljaju ekonomski imigranti. Evropa se suočava sa velikim problemima kada je u pitanju raspoređivanje azilanata po svim zemljama Evropske unije, to je još uvek u toku i teško je naći izvodljivo i humano rešenje za tu pojavu.

Krister Asp: Ako pogledamo švedsku populaciju u odnosu na broj imigranata koje smo primili, Švedska je definitivno postala utočište za najviše imigranata na svetu. Mi to radimo jer smatramo da imamo odgovornost da pomažemo ljudima iz ratnih područja. Ali naravno, ne možemo primiti sve. Na svetu trenutno postoji pedeset miliona izbeglica i taj broj svakodnevno raste. Ne postoji zajednička politika EU kada je u pitanju imigracija, svaka država odlučuje za sebe. To je problem o kom će se sve više razgovarati. Smatramo da imigracijama Švedska postaje bogatije društvo. Poput Austrije, i mi smo primili veliki broj izbeglih iz bivše Jugoslavije i mislim da su se oni odlično integrisali u naše društvo. Oni su vrlo važni ambasadori Švedske u Srbiji.

* Vaša zemlja je članica EU 20 godina, a valuta evro je uvedena u EU pre 13 godina. Zašto se Švedska nije odrekla krune?

Krister Asp: U pitanju je odluka švedske vlade, i ne samo vlade, već je zajednička odluka svih političkih partija bila da treba da održimo referendum. Rezultat tog referenduma je bio negativan, dakle da mi ne treba da usvojimo zajedničku valutu evro. Naravno, to znači da zbog praktičnih potreba Švedska treba da zadrži samostalnost kada je u pitanju monetarna, fiskalna i finansijska politika. Ali u isto vreme, mi nismo u potpunosti nezavisni u donošenju odluka kada dođe do problema, čak i ako smo van evrozone. Naprotiv, naša ekonomija i naš sistem, su u velikoj meri povezani sa ostatkom EU i ostalim državama koje su deo evrozone. Mi uvek moramo da vodimo računa o politikama država koje imaju evro, da bi naša ekonomija mogla da funkcioniše bez problema.

* Finska je već godinama prva u svetu po pitanju slobode medija. Poslednjih nekoliko meseci svedoci smo velikog pritiska domaćih vlasti na ombudsmana Sašu Jankovića, ali malo medijskih kuća je kritički izveštavalo o tome. Šta je ključ uspeha Finske kada je sloboda medija u pitanju i kakve korake bi Srbija trebalo da preduzme kako bi slobodu medija podigla na viši nivo?

Peka Orpana: Ne verujem da postoji bilo kakva posebna tajna u postizanju slobode medija. Mislim da se praktično sve svodi na pitanje zrelosti demokratije i vladavine prava u društvu. Mislim da je zapravo to ključ uspeha. Što se tiče vladavine prava, ona uključuje dobru administraciju i odgovornost javnog sektora, uz transparentni sistem administracije koji omogućava proaktivno objavljivanje informacija bitnih za javnost, zreo politički sistem i odsustvo korupcije uz poštovanje medija. Naravno, sa druge strane tu je i zrelost medija. Važno je da su novinari visoko obučeni profesionalci, važno je da unutar medijskog sistema postoje određeni etički standardi koji se široko poštuju, da je to zapravo kičma novinarstva. Činjenica je da je to jako duga tradicija, koja ne dolazi preko noći.

* Poznata je činjenica da ima mnogo Srba u Beču i generalno u Austriji. Da li to ima negativan efekat na ekonomiju Austrije i na odnose između naših zemalja?

Johanes Ajgner: Ne, baš suprotno od negativnog efekata. Austrija je u toku šezdesetih godina pozvala „gastarbajtere“ da dođu u Austriju, postojao je zaključen dogovor između Austrije i Jugoslavije. Tako da je sve bilo organizovano. U to vreme, nije se očekivalo da će se većina njih zadržati u Austriji, da se nastani ovde, osnuje porodice. I sada imamo drugu ili treću generaciju i oni doprinose ekonomskom napretku Austrije. U godinama ekonomskog buma kasnih šezdesetih tj. ranih sedamdesetih godina, takav napredak ne bi bio moguć bez doprinosa svih tih ljudi iz Jugoslavije i mislim da i sada pomaže našem odnosu, koji je inače dobar.

* Bili ste član pregovaračkog tima kada je Švedska ulazila u Evropsku uniju. Možete li nam reći koji su bili najveći izazovi u tom trenutku za Švedsku?

Krister Asp: Pre svega, primetio sam tokom početnih pregovora o pridruživanju Srbije, da postoji tendencija, da se misli da su vaši pregovori o pridruživanju jedinstveni i da je mnogo teže nego u slučaju svih drugih zemalja. Međutim, bio sam prisutan tokom pregovora o pridruživanju Švedske EU. Učestvovao sam u svim pregovorima i mogu reći da smo imali probleme koje je bilo veoma teško rešiti. Da nismo rešili pojedine probleme, zaustavili bismo ulazak Švedske u EU. Mogu da pomenem problem u vezi sa regionalnom politikom. Švedska je velika zemlja, ali vrlo slabo naseljena na severu. Ulaskom u EU postojao je rizik da ćemo prestati da podržavamo severni deo. Ti pregovori su trajali više od dve godine. Mogu pomenuti i problem politike zaštite životne sredine. Naš problem je bio malo drugačiji nego sto je uobičajeno. Trebalo je smanjiti švedske standarde i prilagoditi ih standardima EU, jer su naši standardi bili viši u to doba. Ali shvatili smo, i na kraju uspeli da ubedimo naše stanovništvo da se to mora uraditi jer, da bismo rešili probleme te vrste u Švedskoj, ne možemo to ostvariti na nacionalnoj osnovi, nego moramo sarađivati sa drugim zemljama. Ako radimo zajedno, ostavićemo bolju životnu sredinu budućim generacijama. Pomenuo bih poseban slučaj „Oral“ duvana, koji je tradicionalan švedski proizvod. Koristili smo ga u Švedskoj još od 17. veka. Ovi proizvodi su zabranjeni u EU i od nas je zahtevano da prekinemo sa proizvodnjom i prodajom ovog duvana. Da nismo dobili ustupak od EU da možemo nastaviti sa proizvodnjom i prodajom našeg tradicionalnog proizvoda, Švedska ne bi bila njen član. Imali smo teške probleme da rešimo tokom pregovora, i verujte mi, Srbija nije jedina koja prolazi kroz to.

Johanes Ajgner: Mogu da kažem da je ista situacija bila i sa Austrijom. Trebalo nam je 6 godina od slanja zahteva do pridruživanja EU. U toku pregovora dešavale su se vrlo napete situacije gde je naša delegacija u određenim momentima skoro napustila Brisel i prekinula pregovore. Najveće neslaganje je bilo u vezi sa svetskim saobraćajem i tranzitnom zonom preko Tirola, zapadnog austrijskog okruga koji se nalazi između Nemačke i Italije. Na sreću pregovori su uspešno završeni.

* Vaše države nisu članice NATO. Uzimajući u obzir zaoštravanje odnosa NATO i Rusije, bojite li se da biste se opet mogli naći između čekića i nakovnja, kao u vreme Hladnog rata Ili se možda već tako osećate? I pitanje koje je naročito značajno za Srbiju – kako zadržati vojnu neutralnost?

Krister Asp: Svaka zemlja sama odlučuje o svojim bezbednosnim strukturama. Članstvo u NATO i članstvo u Evropskoj uniji nisu povezani. Naše tri zemlje su dobar primer da Srbija, kao članica EU, neće biti obavezna da se pridruži bilo kakvom vojnom savezu. Srbija će sama izabrati kako će urediti svoju bezbednost. Švedska je odbacila neutralnost, izabrali smo blisku saradnju sa NATO, u vidu članstva u Partnerstvu za mir, ali smo odlučili da ne sklapamo vojne saveze, što znači da se nećemo pridružiti NATO. Blisko sarađujemo sa nordijskim zemljama, naravno, pogotovo sa Finskom, i upravo razmatramo da li bismo mogli sarađivati i bliže. Međutim, bez obzira na to što nismo deo NATO, jesmo deo Evropske unije, i ne bismo mogli da budemo neutralni ako bi neka članica Evropske unije bila napadnuta.

Peka Orpana: Vojna neutralnost po definiciji znači da se ne pridružujete vojnim savezima. Naravno, u savremenom svetu svaka zemlja vojno sarađuje. Sve naše zemlje snažno sarađuju sa Partnerstvom za mir, mi sve više sarađujemo sa Švedskom, Evropska unija se zajednički suočava sa krizama, što se odnosi i na vojna pitanja, ali to ne znači da gubimo vojnu neutralnost. Međutim, kada smo se pridružili Evropskoj uniji, postali smo deo struktura zapadne Evrope, kako ekonomskih tako i bezbednosnih. Nismo postali deo NATO, nikada nismo podneli zahtev za članstvo i nemamo trenutno takvih planova, ali kada smo se pridružili Evropskoj uniji, prestali smo da budemo neutralni. Što važi za Švedsku, važi u velikoj meri i za nas. Kada smo izabrali Evropsku uniju, izabrali smo gde pripadamo, izabrali smo svoju stranu. Ne postoji „između“.

Johanes Ajgner: Austrija jeste neutralna zemlja, neutralnost nam je u Ustavu, i u našoj srži je da se nećemo pridruživati vojnim savezima i da nećemo primati strane trupe na našoj teritoriji. Pre nego što smo se prijavili za članstvo u Evropskoj uniji, imali smo rasprave o tome da li je takvo članstvo saglasno sa neutralnošću. Jeste, i u Ustavu imamo odredbe koje jasno kažu da je sve što se čini unutar Evropske unije, uključujući tu i zajedničku bezbednosnu i odbrambenu politiku, u skladu sa austrijskom neutralnošću. Kao i Švedska i Finska, Austrija veoma blisko sarađuje sa NATO i neutralnost nas u tome ne ometa, pa i ocene NATO kažu da je Austrija konstruktivni partner koji doprinosi međunarodnoj bezbednosti. Primera radi, ne računajući članice NATO, Austrija ima najviše mirovnih snaga na Kosovu.

* Da li mislite da su pregovori između Beograda i Prištine ključni za pristupanje Srbije Evropskoj uniji?

Johanes Ajgner: Ovo će biti kratak odgovor – jesu.

Krister Asp: Moj odgovor bi bio isti, ali moram da dodam da su svi problemi Kosova i svi odnosi sa Kosovom jedan od tri poglavlja o kojima pregovaramo i rešenja će morati da se postignu u svim poglavljima. Rešenje jednog ili dva poglavlja neće dovesti do Evropske unije. To znači da su svi problemi o kojima pregovaramo sa Srbijom veoma bitni. Pre nego što se Srbija priključi Evropskoj uniji mora postojati dobra saradnja između Srbije i Kosova. Ali mora da bude veoma, veoma jasno da mi nećemo tražiti od Srbije da prizna Kosovo.

* Poznato je da članstvo u EU donosi mnoge prednosti kao što su bolji životni standard, slobodan protok robe i ljudi. Međutim, da li postoje negativne strane članstva u EU, tj. sa kojim su se problemima susrele vaše zemlje u toku poslednjih dvadeset godina?

Krister Asp: Ja bih počeo time da je EU politički projekat u stalnom pokretu, stalno se menja, razvija. U demokratskom društvu naći ćete one koji se opiru određenim politikama i one koji ih odobravaju. Ista stvar je i sa EU. Tako da će uvek biti onih koji smatraju da da su određene političke odluke bile negativne. Bitno je da mi donosimo odluke konsenzusom i kompromisom. Ovo znači da u svakoj zemlji ponaosob, biti član EU na znači dobiti uvek ono što određena zemlja želi. Svakog dana morate praviti kompromise, i možda to nije uvek herojski čin, ali čini nas više efikasnim. Mi u Švedskoj mislimo da imamo najbolje rešenje za određene probleme, ali nije tako. Blisko sarađujemo sa drugim zemljama, vidimo da druge zemlje imaju bolja rešenja za neke probleme nego mi u Švedskoj. Tako da možemo da pozajmljujemo ideje jedni od drugih i učimo iz tuđih iskustava, a to je velika prednost.

Peka Orpana: Ja ne vidim nikakve mane članstva u EU, iako uvek ima problema čija rešenja treba da se unaprede. Ima naravno u našim domaćim stvarima određenih problema po pitanju toga koja pitanja bi trebalo da se rešavaju lokalno, ali to je problem koji će uvek postojati. Bitno je biti u EU i sedeti za stolom gde se odluke donose.

Krister Asp: Pitanje koje treba da se pitate je pitanje života u globalizovanom svetu, koji će postati još globalizovaniji, a to pitanje je: kako Vi kao građanin Srbije želite da se suočite sa budućim izazovima – da li sami ili zajedno sa drugim članicama EU? Ovo može biti političko pitanje, ekonomsko i druge vrste. U mojoj zemlji smo odgovorili na to pitanje i došli smo do zaključka da ćemo rešavati probleme zajedno sa drugim zemljama.

* U Srbiji postoji mnogo hrane i pića koja se proizvode kod kuće, od pršute, kajmaka, pa sve do rakije. Piće slično našoj rakiji postoji i u Finskoj. Budući da je to problem koji Srbe prilično brine, kako se Finska izborila sa propisima u vezi sa bezbednošću hrane?

Peka Orpana: Tačno je da je pri pristupanju Evropskoj uniji bitna regulacija propisa u vezi sa bezbednošću hrane i to je nemoguće izbeći, ali mislim da to neće sprečiti nijedno od vaših tradicionalnih proizvoda da postoji. Naprotiv, mislim da će pomoći vašim divnim proizvodima da nađu mesto na evropskom tržištu, i to može biti vrlo pozitivno. Kada je u pitanju naše piće „Moonshine“, njegova proizvodnja kod kuće je odavno zabranjena, pa mi više nemamo tu tradiciju kakvu vi imate s rakijom. Rakiju proizvode mnoge porodice i nisam siguran kakvi su propisi u vezi sa tim, ali mislim da je to nešto vredno i to treba održati, ali kada je u pitanju komercijalna prodaja, regulacije će morati da se poštuju.

Krister Asp: Postoje određeni izuzeci kada su u pitanju tradicionalni proizvodi. Na primer, u Grčkoj postoji posebna vrsta vina „Rrecina“ (vino sa aromom smole četinara, prim. nov.), i pravi se na način koji nije u skladu sa pravilima Unije, ili škotski „Haggis“, jelo od ovčijih iznutrica. Dakle, u Evropskoj uniji postoji razumevanje za tradicionalna jela.

Johanes Ajgner: I Austrija ima bogat tradicionalni jelovnik. Naime, i mi imamo svoju verziju srpske šljivovice, doduše nije jaka koliko vaša. Moguće je održati tradiciju, ali na tržištu je prodaja ograničena. Takođe, imamo posebnu nomenklaturu kada je u pitanju voće i povrće u odnosu na jezik Nemačke, i o tome treba povesti računa. Na primer, mi i Nemci ne koristimo istu reč za kajsiju, to može biti vrlo važno.

* Da li se „žurka“ bliži kraju, ili će Evropska unija potrajati?

Johanes Ajgner: Citiraću Zingmunta Baumana, koji je rekao da je „Evropa nedovršena avantura“, a mislim da bi bilo potrebno mnogo godina, decenija da se avantura završi. Deo privođenja avanture kraju svakako jeste uvođenje celog zapadnog Balkana u Evropsku uniju. Mislim da treba doći do ujedinjavanja Evrope, i to stvarno jeste ujedinjenje, a ne ponovno ujedinjenje.