Sposobnost za ljubav i rad

Baš debela knjižurina. Pitaju me neki ljudi: „Aman čoveče, zašto ti je trebalo toliko strana da bi objasnio kako se razvijaju i iz čega se sastoje zrele sposobnosti za ljubav i rad?!“. „Ne znam tačan odgovor, ali toliko mi je strana ostalo kad sam izbacio polovinu onoga što sam na tu temu napisao…“ odgovaram im, pokušavajući da nekako opravdam veliki zahtev od čitalaca koji će imati dovoljno strpljenja (ili mazohizma) da pročitaju tolike strane. Zapravo, posle tri decenije psihoterapijskog rada na problemima ljudi u ljubavi i radu, shvatio sam da su te dve ključne sposobnosti čoveka toliko složene da njihov razvoj zahteva veliko znanje i celoživotni trud. Odavno je Frojd rekao da je osnovni cilj psihoterapije da se osoba osposobni da voli radi. Kako se to radi, kroz koje faze prolazi razvoj ovih sposobnosti, iz čega se one sastoje, kako se razvijaju kroz proces psihoterapije, teme su ove knjige.

Sedam atoma molekula ljubavi i rada

Da bi osoba bila sposobna da zrelo voli i radi potrebno je da razvije sedam bazičnih emocionalnih kompetencija, “ atoma“ iz kojih su sastavljeni „molekuli“ sposobnosti za ljubav i rad. Združenim dejstvom ovih emocionalnih kompetencija, koje su u stalnoj međusobnoj interakciji, nastaju složene sposobnosti kao što su sposobnosti za ljubav i rad. Koje su to bazine emocionalne kompetencije, ili sposobnosti za obradu emocija na čijem razvoju radimo u O.L.I. metodu?

1.„Neutralizacija i mentalizacija“– “Regulator i artikulator psihe”

2. “Celovitost objekta”- “lepak psihe”

3. “Konstantnost objekta”-”Stabilizator psihe “

4. “ Tolerancija na frustraciju “–“Imunitet psihe”

5. “Tolerancija na ambivalenciju”-“Usmerivač psihe”

6. Volja-”motor psihe”

7. Inicijativa-”pokretač psihe”

Verovatno da čitaocima većina ovih stručnih pojmova nije jasna (ali je jasna njihova funkcija koja se vidi u „nadimcima“ sposobnosti (regulator, artikulator, lepak…). Da prvo malo razjasnimo te termine.

Bez bilo koje od ovih “kockica” psiha je defektna. (Narodski rečeno, osobi „nedostaje neka daska u glavi“-neka kockica). Sposobnost osobe za ljubav i rad je oštećena. Bez razvijene neutralizacije osoba je u vlasti svojih nagona („kao bez glave“), impulsivna, iracionalna i neartikulisana. Bez „lepka“-sposobnosti za celovito doživljavanje druge osobe („objekta“) doživljaji osobe su rascepljeni na crno-beli svet dobra i zla (kaže se da je „odlepila“, sve vidi ili ružičasto ili crno, idealizuje ili mrzi…). Bez konstantnosti objekta-stabilizatora psihe, osoba je „nestabilna“, zavisna od drugih. Bez tolerancije na frustraciju-osoba nema imunitet na frustracije koje donosi život, ljubav i rad, „puca pod pritiskom“. Bez tolerancije na ambivalenciju osoba je neodlučna, nesposobna da se suoči sa oprečnim emocijama prema nekome ili nečemu (ili prema sebi) i da odmeri i „preseče“, da se opredeli i donese odluku. Bez volje, osoba je kratkog daha, bez energije da podrži u kontinuitetu sopstvene želje i ciljeve. Bez inicijative osoba je reaktivna, nema „ključ“ za svoj „motor“, potrebno je da je pokrene neko drugi.

Teško je živeti, voleti i raditi bez razvijene bilo koje od navedenih sposobnosti. Ključ promene u terapiji je pomoći klijentu da navedene sposobnosti razvije ili deblokira.

Neutralizacija-“regulator psihe”:

Sposobnost za neutralizaciju je sposobnost čoveka da održi svoje mišljenje razumnim tako što neutrališe svoje instiktualne energije (seksualnu i agresivnu) pretvarajući ih u neutralnu energiju koja služi rešavanju problema, razumnom mišljenju i dolaženju do cilja. On upravlja svojim emocijama, a ne emocije njime. Takva osoba „ostaje trezvena i u emotivno nabijenim situacijama“, „razborita je, realna osoba“, „ne gubi glavu“, „razmišlja hladne glave“ „objektivna osoba“. Ova sposobnost je bitan sastojak zrele sposobnosti za ljubav i rad. Kad nije razvijena kod čoveka se javlja: iracionalno mišljenje, preplavljeno agresijom ili seksualnom potrebom, zaslepljenost emocijama, impulsivno ponašanje, iracionalno ponašanje. Doživljaj “to je jače od mene”, “obuzelo me”, “moram to da dobijem ili uradim po svaku cenu…ne mogu da mislim o posledicama”. Nije teško pretpostaviti kakve posledice nedostatak ove sposobnosti izaziva u njenim ljubavnim odnosima i radu.

Menatlizacija-“artikulator psihe”:je sposobnost osobe da razmišlja o svom unutrašnjem stanju, kapacitet za razumevanje činjenice da drugi imaju sopstvena uverenja, želje i namere..Promišljanje, razumevanje sopstvenih stanja i stanja drugih. To je sposobnost koja osobi omogućava da rzume sebe i druge, sopstvene i tuđe motive za neka ponašanja. Bez sposobnosti mentalne obrade i razmevanja sopstvenih i tuđih stanja sposobnost za ljubav i rad je ozbiljno ugrožena.

Celovitost objekta-“lepak psihe”:

To je sposobnost doživljavanja i prihvatanja druge osobe (ili nekog željenog cilja, posla, aktivnosti) kao celine. Sposobnost da budemo svesni i dobre i loše strane onoga što volimo i želimo. Sposobnost da to prihvatimo. Ni jedna osoba ne može zadovoljiti sve naše potrebe, i ne može ih zadovoljiti uvek. To ne može ni neki naš željeni cilj. Sve u sebi nosi i dobre i loše strane. Zadovoljava i frustrira. To je, ujedno, i sposobnost da sebe doživimo i prihvatimo kao celovito biće, sa vrlinama i manama.

Konstantnost objekta-“stabilizator psihe”

Kad kažemo da osoba ima razvijenu konstantnost objekta (objekt može biti druga osoba, posao, sve u šta ulažemo emocije) to, zapravo, znači da je njegova veza sa voljenim objektom stabilizovana i postaje proširena unutrašnja povezanost, nezavisna od zadovoljenja potreba. Jednostavnije rečeno, možemo voleti nekoga i onda kada ne zadovoljava naše potrebe i možemo ga „imati u sebi“. Nismo zavisni od njegove fizičke prisutnosti. Kada je voljeni objekt neki naš cilj: posao, zadatak koji smo sebi postavili, imamo jasnu svest o tome šta hoćemo, nezavisno od toga da li smo nagrađeni u određenom trenutku za svoje aktivnosti, da li je ostvarenje cilja daleko

Odrasla osoba koja nije razvila ovu sposobnost će, u svojim emotivnim vezama, težiti zavisnosti, posedovanju ili kontroli voljene osobe, stalnoj fizičkoj prisutnosti…ili gubljenju osećanja čim objekt ljubavi nije tu ili ne zadovoljava neku potrebu. Prema radu: aktivnost koju osoba inače voli, neki posao koji joj se sviđa, može biti napuštena čim ne zadovoljava potrebu na lak način, ako traži nešto od osobe što njoj nije lako, što zahteva određeno odricanje.Osoba je “kratkog daha”, ima velike oscilacije radnih sposobnosti, očekuje uspeh preko noći. Gubi volju kad ne ide lako, kad nema nagradu za aktivnost odmah, kad je zadovoljstvo odloženo. Osoba ima prekomernu potrebu i sklonost da se oslanja na druge pri ostvarenju potreba, zadataka, ne može sama.

Tolerancija na frustraciju-“imunitet psihe”

To je sposobnost da izađemo na kraj sa neprijatnostima koje nezadovoljenje nekih naših potreba izaziva u nama. Osoba koja nema razvijenu toleranciju na frustraciju beži od situacija čiju frustraciju ne može da podnese (naravno, time ne rešava situacije) ili manipuliše drugima da, po svaku cenu, zadovolje potrebe čiju frustraciju ne može da podnese. Oni koji razviju toleranciju na frustraciju ne odustaju od svojih želja i ciljeva, sposobni su da podnese neuspeh i nezadovoljstvo, što ih vodi ka promeni načina na koji pokušavaju da zadovolje potrebe. Uče iz sopstvenih neuspeha. Neuspešne načine koriguju, zamenjuju novima, menjaju strategiju, prilagođavaju količinu potrebnog napora, kvalitet napora…

Tolerancija na ambivalenciju-“usmerivač psihe”

To je sposobnost da se tolerišu oprečna osećanja prema drugoj osobi, sebi, aktivnostima…uz predominaciju pozitivnih osećanja. Sposobnost da opredeli, odluči. Krene ka-ili od nečega. Odnosi između ljudi su gotovo uvek ambivalentni, prema istoj osobi osećamo i pozitivne i negativne emocije. Ljudi koji ne mogu da se nose sa oprečnim emocijama obično potiskuju jednu stranu svojih emocija i preuveličavaju drugu, ili dele emocije prema istoj osobi na “dane za ljubav” i “dane za mržnju”, u zavisnosti od toga na “koju su nogu ustali”. “Ne mogu bez njega, ne mogu sa njima” je tipičan opis ambivalencije koja se ne razrešava. Kada ima razvijenu ovu sposobnost osoba je u stanju da, i pored negativnih osećanja prema nekoj osobi ili aktivnosti, odluči da li će ostati u tom odnosu ili aktivnosti. “Hoće ili neće”. Kad hoće, onda stvarno hoće (i pored svesnosti da ima i neka negativna osećanja prema odnosu ili aktivnosti). Kad neće, onda donosi jasnu odluku i ne upušta se u odnos ili aktivnost. Kad radi, ne opstruira samu sebe ambivalencijom, ne “podmeće klipove pod točkove”, ne prokastinira, ne preuveličava. Radi u skladu sa zahtevima zadatka-cilja koji je postavila. Ni previše, ni premalo. Onoliko koliko je potrebno da se ostvari cilj. Nema većih oscilacija u radnim sposobnostima (osim ako su zdravstvene prirode)

Volja – “Motor psihe”

Volja je sposobnost ulaganja kontinuiranih napora u ostvarivanje razvojnih ciljeva-sposobnost osobe da se razvija u samostalnu individuu. Duboka, unutrašnja usmerenost (intencionalnost) ka cilju, ka promeni. Volja je centralna sila naše individuacije. Osobe koje nemaju razvijenu volju nesposobne su da se pokrenu, ulože energiju, održe napor, gube ambiciju, “volju za životom”. Razvijaju parazitizam (preživljavanje na račun drugih) ili „kontra volju“koja se manifestuje se kao „neću“ koje se protivi volji drugih, onome što se „mora“. Odbijanje da se prihvati ono što je nužno za ostvarivanje sopstvenih ciljeva-jer se doživljava kao nametnuto. Nezrela volja se može razviti u volju za kontrolom i manipulacijom drugim ljudima, nametanje drugima sopstvene volje.

Inicijativa-“Pokretač psihe”

Inicijativa je sposobnost da se preduzme odgovornost za otpočinjanje ili začinjanje nečega, sposobnost da se misli i dela bez zahteva druge osobe, voljnost da se preuzme prvi korak, kao i odgovornost za to da se istraje u otpočetoj aktivnosti. Osoba koja je nema ništa ne može da pokrene sama, čeka da “joj se kaže”, da neko drugi počne… može da prihvati i radi na onome što su drugi započeli, ali ne i da ona otpočne nešto. Postoji averzija prema svakom riziku, nepoduzetnost. Nezrela sposobnost za inicijativu se može manifestovati i kao intruzivna (nametljiva, probojna) inicijativa. Osoba pokreće stvari, ali pri tome ne vodi računa o drugima nameće svoje aktivnosti, ne dozvoljava drugima inicijativu… Eksploatiše druge, bezobzirna je…mora u svemu da bude prva. Nema osećaj za uzajamnost. Osoba sa razvijenom inicijativom je proaktivna, sposobna da razvije aktivnosti ili projekte, ima poverenje i uverenje da je u redu to uraditi, čak i ako postoji rizik neuspeha ili grešaka. Ima osećanje svrhe i usmerenost, sposobnost donošenja odluka, sarađivanja sa drugima i vođenja drugih. U odnosima, ima jasan osećaj za uzajamnost.

Sklapanje “kockica” u celinu

Sve navedene spsosobnosti su sastavni deo zrele sposobnosti za ljubav i rad. Da rezimiramo kako one utiču na sposobnost voljenja:

Da bismo bili sposobni da zrelo volimo drugu osobu, potrebno je:

–da smo sposobni da je vidimo kao celovitu osobu, sa vrlinama i manama.

–da možemo da održimo stabilnu unutrašnju povezanost sa osobom, nezavisno od njenog prisustva i od toga da li zadovoljava naše potrebe.

–da smo sposobni da mislimo razborito i razumemo unutrašnja stanja i motive drugoga.

–da tolerišemo oprečna osećanja koja imamo prema drugoj osobi.

-da tolerišemo razne vrste frustracija koje proističu iz nezadovoljenja nekih naših potreba. -da imamo stabilan izvor energije, volju da razumemo, da gradimo odnos.

-da smo sposobni za inicijativu, za pokretanje određenih aktivnosti koje vode ka razvoju (našem razvoju i razvoju voljene osobe).

Očito je da nije lako voleti i raditi na zreo način. U ovoj knjizi su sposobnost za ljubav i rad razložene na jednostavnije sposobnosti, opisan je njihov razvoj, moguće devijacije, kao i načini na koje se mogu razviti zrele sposobnosti.