Bolja pravila igre

Istovremeno, ta grupa priprema i nacrt dosad nepostojećeg zakona koji je u radnoj verziji nazvan Zakon o socijalnom dijalogu i kolektivnom pregovaranju i u koji će biti ugrađen postojeći Zakon o štrajku, ali i sindikalno organizovanje i utvrđivanje reprezentativnosti sindikata.

Međutim, predstavnici reprezentativnih sindikata smatraju da vladina stručna grupa objedinjuje, po njima, nespojive zakone o štrajku i sindikatu, dotle u samoj stručnoj grupi to negiraju i navode da je štrajk direktna posledica kršenja kolektivnog ugovora pa je i normalno da se pravni akt koji to reguliše nađe u tom novom rešenju.

Vladimir Marinković, koordinator Stručne grupe, kaže za Radnik da je cilj da se napravi ambijent gde će se znati pravila igre i gde će se unaprediti odnosi sveta rada i kapitala. Objašnjavajući razloge zbog kojih se ponovo prionulo na izradu novog Zakona o radu, iako je on već pre pola godine promenjen, on navodi da taj „julski zakon“ sadrži oko 260 članova, a da bi novi trebalo da se svede samo na 50-60 članova.

– Delovi koji se odnose na štrajk i sindikate, kolektivno pregovaranje biće regulisani novim i jednim zakonom o socijalnom partnerstvu i kolektivnom pregovaranju. Taj zakon će regulisati osnivanje sindikata, njihovo registrovanje, njihovu reprezentativnost, uređivaće štrajk, kolektivno pregovaranje i lokaut, napominje Marinković.

Na primedbu sindikalaca da se u jedan zakon smešta nespojivo i da se poslodavci ne mogu baviti utvrđivanjem reprezentativnosti sindikata, Marinković podseća da od 2010. godine i nije bilo utvrđivanja reprezentativnosti nijedne sindikalne organizacije, ali ni poslodavačke asocijacije.

– Parametri za utvrđivanje reprezentativnosti se moraju prilagoditi novom vremenu, promenama koje su se desile od 2000. godine, a bilo ih je mnogo, jer je mnogo preduzeća ugašeno. Sindikalne organizacije su živ organizam koji se menja, objašnjava sagovornik Radnika i dodaje da bi Zakon o socijalnom partnerstvu i kolektivnom pregovaranju trebalo da bude temelj razvoja tripartitnih odnosa.

– Sindikati su pozvani da učestvuju u radu pet radnih grupa koje su oformljene za izradu seta zakona iz oblasti radnog zakonodavstva i oni su delegirali svoje članove za sve zakone. Pre deset dana sam uputio i pismo Ljubisavu Orboviću i Branislavu Čanku sa pozivom da se lično uključe u rad radnih grupa, ali odgovor nisam dobio, iako je u pitanju ozbiljna stvar – kodifikovanje radnog zakonodavstva koje je podržao MOR. Osim toga, radne grupe rade na donošenju veoma kompleksnog, i za nas potpuno novog zakona o preduzetništvu, kojim bi se regulisalo zapošljavanje invalida, ugroženih socijalnih i etničkih grupa. Radi se i na donošenju zakona o zapošljavanju, kojim bi se precizirala i pozicija Nacionalne službe za zapošljavanje i stvaranje jedinstvene baze podataka o radnoj snazi, a prvi put bi trebalo da bude definisan i zakon o savetima zaposlenih u skladu sa najboljom praksom. Hoćemo da napravimo ambijent gde će se znati pravila igre i da se unaprede odnosi sveta rada i kapitala, objašnjava Marinković.

Branislav Čanak, predsednik Ujedinjenih granskih sindikata, nije upoznat sa namerom stručnog tima za izradu seta zakona iz oblasti radnog zakonodavstva i da zakon o sindikatima i zakon o štrajku postanu deo jednog zakona.

– Ne znam kako ta dva zakona mogu da se upakuju zajedno, ali u Srbiji svašta može da ide skupa. Sama ideja da se te dve stvari strpaju na jedno mesto je suluda, jer zakon o štrajku tiče se države i poslodavaca i kakve on veze može da ima sa zakonom o sindikatima. Uostalom, ni sam zakon o sindikatima ne postoji nigde u svetu, kaže Čanak, a na pitanje šta UGS „Nezavisnost“ može konkretno da uradi, predsednik ovog sindikata odgovara da jedino što mogu jeste da u jednom momentu uzmu motke u ruke i izađu na ulice.

Ni Savez samostalnih sindikata Srbije, kako tvrde, nije „delegirao“ svoje predstavnike u radne grupe za izradu seta novih zakona. Za oba ova sindikata potpuno je neprihvatljivo da u tim radnim grupama sede predstavnici takozvane Zajednice sindikata, za koju niko u Srbiji nije čuo, a rešenje o formiranju radnih grupa doneto je na osnovu Zakona o državnoj upravi.

– Savez samostalnih sindikata insistira da ministar rada Aleksandar Vulin na Socijalno-ekonomskom savetu objasni šta se želi sa pripremom novih akata iz radnog zakonodavstva. Dok to objašnjenje ne dobijemo, nećemo učestvovati ni u jednoj radnoj grupi, kaže Ljubisav Orbović, predsednik VSSS, i dodaje da ne zna da su bilo gde u svetu zakon o štrajku i zakon o sindikatu spojeni u jedan. On tvrdi i da njegov sindikat nema nikakve informacije o izradi tih novih zakona, jer Ministarstvo izbegava da sa njima razgovara.

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, kaže za naš list da je ASNS delegirao svoje predstavnike u radne grupe i da aktivno učestvuje u izradi Zakona o sindikatima. Ona napominje da joj nije poznato da će zakon o štrajku i sindikatima biti deo jedinstvenog zakona, ali kaže da ukoliko se to pokaže kao tačno, ASNS to neće podržati, jer su to dve potpuno razdvojene materije.

– Zakon o štrajku je suštinski zakon sindikata i njime se reguliše pravo na obustavu rada, na minimalni proces rada i spajanje zakona o štrajku i sindikatu predstavljalo bi zbrku i spajanje nespojivog, kaže Savićeva.